понедељак, 16. септембар 2019. | 04:31

„21 година туге, патње, неизвесности  и бола“

У суботу, 22. јуна,  у  Косовској Митровици одржана трибина Удружења породица киднапованих Срба и неалбанаца са КиМ

Већ традиционално  сваког 22. јуна, полагањем венаца на споменик “Истина” код главног градског моста на Ибру   у Косовској Митровици, чланови породица и Удружења породица киднапованих и несталих Срба и неалбанаца са Косова и Метохијие, обележили су 21 годину од првог масовног киднаповања Срба на КиМ – отмице радника површинског копа “Белаћевац” код Обилића.

Пред више од 50 представника породица киднапованих и несталих  Срба и неалбанаца, као и уз присуство представника Црвеног крста КиМ као и представника Међународног  црвеног крста  координатор Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ, Милорад Трифуновић је рекао  да иако све тапка у месту,  не престају да се боре за расветљавање судбине не само рудара који су тог дана нестали, већ свих оних за којима се трага.

Он је казао да се у овом моменту трага за још 1654 лица, од тога 573 са српске листе.

Трифуновић је казао да од многих  има опструкције у трагању и проналажењу   киднапованих и несталих  и  то потврдио чињеницом  да су  у  последњих пет година преузета  само два тела и да већ седам месеци чекају информације о ископавањима  јаме код Ђаковице.

Након полагања венаца, одржана је трибина под називом „21 година туге, патње, неизвесности  и бола“, у организацији  Удружења породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији.

Верица Томановић, председница овог удружења је рекла  да су веома разочарани због спорости нерешавања трагедије која је задесила породице киднапованих и несталих и да очекују да ће  међународне снаге на КиМ и институције у Приштини убрзати процес проналажења свих несталих лица.

-Проналажање киднапованих и несталих је  приоритетан, хуманитарни задатак који међународна заједница мора да под хитно одради.  Ова неизвесност је веома тешка и тешко је подносе породице које су сваким даном се мање, јер многи родитељи умиру, а да не сазнају судбину свог детета, супруга, сестре или брата. Због тога тражимо убрзање процеса проналажења несталих – рекла  је Томановић.

Представница  Канцеларије за КиМ Злата Радовановић је казала  да Канцеларија, као и све остале релевантне институције државе Србије никада неће престати да се боре да се починиоци најтежих кривичних дела изведу пред лице правде и да буду кажњени.

Драгана Ађанчић, ћерка киднапованог рудара Петра Ађанчића, из Милошева код Обилића, казала је да где год да су њен отац, отац Јоване Ађанчић, отац Анђеле Костић и сви остали очеви, браћа, синови и мужеви, њихови трагови их неће подсећати на то да су вечите жртве, већ вечити борци.

Драгица Мајсторовић, мајка киднапованог 17-годишњег Ивана Мајсторовића, свој бол је преточила у потресне стихове, које је казивала на трибини.

Напоменимо да су 22. јуна 1998. године, на путу до радног места, киднапована деветорица радника копа “Белаћевац” термоелектране Обилић – Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић и Божидар Лемпић.

А на КиМ  је убијено 57 и киднаповано 27 српских радника Електропривреде Србије. З.В.

Подели на: