Најстарија високошколска установа на Косову и Метохији Факултет је основан 1960. године у Приштини као саставни део Универзитета у Београду. На факултету се настава реализује у оквиру 10 студијских програма на основним академским студијама, затим на мастер и докторским студијама Филозофски факултет Универзитета у Приштини (УП) са привременим седиштем у Косовској Митровици најстарија је високошколска установа на Косову и Метохији.

 

У години када Универзитет у Приштини слави 50 година од оснивања Филозофски факултет слави 60 година. О овом значајном јубилеју разговарали смо са деканом Филозофског факултета, проф. др Звезданом Арсићем.

  • Како то да сте старији од Универзитета чији сте саставни део?

Када је и како основан Филозофски факултет? Филозофски факулет у Косовској Митровици је саставни део УП и један је од четири филозофска факултета у Републици Србији и као што сте рекли најстарија високошколска институција на КиМ. Усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о универзитетима од стране Народне скупштине Народне Републике Србије 18. маја 1960. године формирана је прва високошколска установа на Косову и Метохији – Филозофски факултет, као саставни део Универзитета у Београду. У прву школску генерацију 1960/61. године је, према подацима које имамо, уписано 97 редовних и 141 ванредни студент. Први час на Факултету одржан је 17. октобра 1960. године, а 30. октобра исте године конституисана је факултетска управа на челу са проф. др Бранком Вељковићем, првим деканом Филозофског факултета. Почетни наставнички кадар чинило је седам наставника (пет Срба и два Албанца) и седам сарадника. Настава се и тада одвијала на српском језику.

  • Колики је значај овог јубилеја?

С обзиром на традицију и значај високошколског образовања на овим просторима, у овој години када Филозофски факултет слави 60 година од оснивања и рада, доказ је да смо ми, односно научни рад на Универзитету, на високошколским установама имао значајан утицај на развој овог простора, а и шире, јер је стварао високообразовани кадар који је радио и ради не само на простору покрајине већ широм Србије и у окружењу. Прошао је велики број студената кроз овај период и ову установу. Његов је велики значај не само за развој научне, просветне и културне мисли него и за развој националне свести, очувања културног идентитета и свега оног што треба да прати један овакав простор.

  • Шта представља Филозофски факултет данас?

Филозофски факулет у Косовској Митровици представља развијену високошколску научно-наставну установу са богатом традицијом, великим бројем студената, професора и асистената, значајном издавачком делатношћу и разноврсном понудом студијских програма из области филозофских, друштвено-хуманистичких и филолошких наука, на свим нивоима студија. На факултету се настава реализује у оквиру 10 студијских програма на основним академским студијама: Српски језик и књижевност, Српска књижевност и језик, Руски језик и књижевност, Енглески језик и књижевност, Филозофија, Педагогија, Психологија, Социологија, Историја и Историја уметности и, докторским студијама: Историја, Социологија, Педагогија и Језик и књижевност. Такође, у току је поступак акредитације мастер академских студија на студијским програмима за историју уметности као и докторских студија на студијском програму за психологију.

  • Како обележавате јубилеј ?

Због тренутне ситуације везано за епидемију коронавируса нисмо у стању да сам Дан факултета и обележавање 60 година од оснивања и рада обележимо на начин какав то овај јубилеј то и захтева и како би требало. Али свакако ћемо почети активности које се односе на обележавање овог значајног јубилеја и то ће кренути са једном изложбом која ће означити ретроспективу развоја Филозофског факултета од оснивања до данас, са неким карактеристичним чињеницама које се односе на развој Универзитета у Приштини, измештање Факулета након познатих дешавања 1999. године, Филозофског у Блаце, Филолошког у Врање. Након тога, одлуком Владе су ова два факултета спојени као једна организациона јединица, под називом Филозофски факулет и 2001. године смо се званично вратили на Косово и Метохију, у Косовску Митровицу, најпре Филолошки одсек, а 2002. и Филозофски.

  • Имовина оба факултета остала је у Приштини одакле су протерани 1999. године. Само у простору говоримо о 14.500 квадрата. Данашња зграда Факултета је уствари монтажни објекат. Какви су услови за студирање и рад на вашем Факултету?

Имамо основне елементарне услове за одражавање наставе и свих других активности које су предвиђене Статутом факултета и Правилником о организацији наставе и свега онога што из тога произилази. Мада, с просторним капацитетом смо веома дефицитарни јер су наше потребе давно превазишле овај простор који имамо. Рачунамо на помоћ свих релевантних институција у Републици Србији, почев од председника државе, председника Владе, Министарства просвете, пре свега, и Канцеларије за Косово и Метохију да ће нам у неко догледно време изаћи у сусрет и да ћемо добити адекватан објекат за организацију и извођење наставе.

  • Филозофски факултет је ове године уписао 61 генерацију студената. Какво је било интересовање студената?

Можемо да изразимо задовољство уписаним бројем студената. У овој јубиларној години, без обзира на све проблеме и потешкоће са којима смо се суочавали, број уписаних студената је већи него у претходне све школске године. У овој школској години смо уписали 167 студената на основним академским студијама, уписали смо до сад 50 на мастер академским студијама. Упис није до краја завршен, организоваћемо за мастер студије још један уписни рок. У току је и конкурс за упис на докторске студије и очекујемо да ћемо испунити број за који је расписан конкурс.

  • Колико тренутно имате студената, одакле долазе и за који студентски програм влада највеће интересовање?

Уписано је 1.200 студената на основним академским студијама, на мастер академским студијама студира 231 и на докторским 57 студената. Студенти су са разних страна, са КиМ али и из свих крајева Републике Србије, поготово на мастер студијама. Значајан број студената долази из Црне Горе и мањи број због удаљености из Републике Српске. Последњих година, као и свуда у Републици Србији па и шире најатрактивнији је програм за Психологију, али ми уписујемо сасвим довољан број студената и на овим другим катедрама.

  • Да ли можда размишљате о увођену неког новог студијског програма?

Ми размишљамо о иновирању како постојећих студијских програма и то се перманентно одвија приликом акредитације, односно реакредитације постојећих студијских програма, али размишљамо и у правцу увођења неких нових. Пре свега мислим на социјални рад и социјалну политику, уколико буде услова, а размишљамо и о акредитовању једног интегрисаног студијског програма који ће представљати срж и суштину свега оног што се учи на нашем факултету.

  • Колико наставника и сарадника ради на овом факултету?

Факултет своју делатност остварује у складу са законима Републике Србије и принципима Болоњске декларације, а наставу на факултету изводи 15 редовних професора, 24 ванредна професора, 28 доцената, 32 асистента и десет сарадника у настави, девет лектора и два виша лектора.

  • Филозофски факултет је препознатљив и по организацији научних скупова. Колико вас је актуелна ситуација са коронавирусом ове године омела у томе?

Факултет је акредитован за наставни и научно- -истраживачки рад. Самостално или у сарадњи са другим високошколским институцијама и научним асоцијацијама у земљи и иностранству организовао је десетине научних скупова и реализовао бројне научно-истраживачке пројекте. Факултет је и главни носилац научно-истраживачког пројекта „Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција“, које финансира Министарство просвете а учесник је и у бројним међународним и националним научно-истраживачким пројектима. Од 2017. три године заредом организатори смо великог интердисциплинарног научног скупа под називом „Наука без граница“. Ове године због ситуације изостала је његова организација, али ћемо штампати Зборник са трећег научног скупа, тако да ће промоција тог зборника, који ће бити петотомни, бити саставни део обележавања 60 година од оснивања.

  • То говори да имате веома добру међународну сарадњу?

На том научном скупу имамо учеснике из целог света, из САД, Русије, Грчке, Турске, наравно из окружења, више од стотину учесника. На тај начин смо видљиви не само на овим просторима већ знатно шире. Филозофски факултет посебну пажњу посвећује сарадњи са другим факултетима у региону и иностранству и у оквиру те сарадње студентима су омогућени студијски боравци у иностранству.

  • Факулет има и богату издавачку делатност?

У последњих 15 година објавили смо преко 150 монографија, уџбеника и приручника својих наставника и сарадника. Осим тога, већ 58 година факултет објављује сада већ угледни часопис радова Филозофског факулкета који је на листи Министарства просвете, науке и технолошког развоја котиран као часопис од водећег националног значаја. Ту је и часопис студената нашег факултета „Др Филстуд“, који је у потпуности у њиховој надлежности. С. Кецман

Подели на: