субота, 08. маја 2021. | 19:04

УЧИЊЕНА ЈЕ ВЕЛИКА ГРЕШКА ИЗМЕШТАЊЕМ ПРЕГОВОРА СА ПРИШТИНОМ ИЗ УН У ЕУ

Међународни фактор више од двадесет година директно и индиректно толерише албанско насиље, да се на Косову спроведе потпуно етничко чишћење Срба, да се затре комплетна српска историјска и верска културна баштина, па чак и гробља. Према нама се интензивирају притисци са већ виђеним порукама о међусобном признању као крајњем циљу дијалога

 

На Кошарама је била наша победа. Јер тада су млади људи, мислим да је то била децембарска или мартовска класа заједно са 63. падобранском, издржали нешто што је готово немогућe – одбранили своју земљу и своју територију – рекао је Небојша Човић, бивши председник Координационог центра за Косово и Метохију и врсни познавалац косовског проблема одговарајући на питање „Јединства“ ко је победио на Кошарама с обзиром на то да и Албанци ту битку обележавају као велику своју победу и додао: – Непријатељ је био тако конципиран да сте у првим редовима имали Албанце или тај тзв. УЧК, терористичку формацију, а иза њих је била подршка од НАТО-а који је вршио бруталну агресију на нашу земљу. Међу тим Албанцима било је и пола плаћеника, јер кључни циљ НАТО је био да покуша да окупира копнено, не само територију КиМ, већ комплетан простор тадашње СРЈ. То није никаква тајна. То су изјављивали и њихови генерали Џексон, Кларк и други. Дакле, дефинитивно је то наша победа, а шта се после тога догађало кроз Кумановски споразум и Резолуцију 1244, то је за дискусију – истакао је Небојша Човић.

  • Да ли би косовске безбедносне снаге без сагласности Запада ушле у изградњу војне базе изнад Косовске Митровице, где имају преглед на све четири српске општине на Северу?

То су елементи притисака који се врше према нама. Има и притисака према Приштини, али према нама се интензивирају притисци са већ виђеним порукама о међусобном признању као крајњем циљу дијалога. Није немогуће да ће у покушају да приволе нове приштинске власти да седну за преговарачки сто међународна заједница покушати да нам прода „рог за свећу“ и да формирање Заједнице српских општина остави као некакво компромисно решење за крај неких преговора. Моје мишљење је да ми у ту замку не смемо да упаднемо и морамо принципијелно да инсистирамо да је формирање Заједнице српских општина, односно имплементација већ договорене и преузете обавезе за Приштину, услов над свим условима да се поново покрену разговори. Поред директног инсистирања на наставку разговора, вршиће се и индиректно појачаним критикама у вези са стањем демократије у Србији, као што смо имали прилику да видимо и у недавним извештајима Европског парламента, Стејт департмента, Фридом Хауса итд. Тактика тзв. затворених кругова о којој се на Западу разговарало још 2019. године интензивно је наглашен проблем као реформе и ауторитарности наводног режима у Београду, и то сада покушавају да ставе у први план испред питања КиМ. Други правац притиска је посредан и заснива се на тзв. затварању очију надлежних међународних иституција на звецкање оружјем приштинских власти и претњом „великом Албанијом“. У том контексту треба посматрати и најаву изградње базе КБС снага у непосредној близини Северне Митровице, односно севера КиМ који На Кошарама је била наша победа. Јер тада су млади људи, мислим да је то била децембарска или мартовска класа заједно са 63. падобранском, издржали нешто што је готово немогућe – одбранили своју земљу и своју територију – рекао је Небојша Човић, бивши председник Координационог центра за Косово и Метохију и врсни познавалац косовског проблема одговарајући на питање „Јединства“ ко је победио на Кошарама с обзиром на то да и Албанци ту битку обележавају као велику своју победу и додао: – Непријатељ је био тако конципиран да сте у првим редовима имали Албанце или тај тзв. УЧК, терористичку формацију, а иза њих је била подршка од НАТО-а који је вршио бруталну агресију на нашу земљу. Међу тим Албанцима било је и пола плаћеника, јер кључни циљ НАТО је био да покуша да окупира копнено, не само територију КиМ, већ комплетан простор тадашње СРЈ. То није никаква тајна. То су изјављивали и њихови генерали Џексон, Кларк и други. Дакле, дефинитивно је то наша победа, а шта се после тога догађало кроз Кумановски споразум и Резолуцију 1244, то је за дискусију – истакао је Небојша Човић.

  • Зашто није дошло до демилитаризације и трансформације „ОВК“, како су налагали обавезујући међународни споразуми?

То је обавеза која је потписана у Кумановском споразуму, а разрађена у Резолуцији 1244 са свим анексима. То је једна од превара на којима је заснована, сада већ можемо да кажемо, комплетна операција окупације КиМ. Прва превара и први спин је наравно био за тзв. хуманитарну катастрофу, пре тога Рачак, и да не набрајам све те спинове и комбинације којима се служила међународна пропаганда и њихови медији како би објаснили својим грађанима да су то заслужили „опаки“ Срби. Када су ушле њихове јединице на простор КиМ, а повукла се наша војска и полиција, они су дозволили „одмазде“, малтретирања и злочине над српским становништвом. Преко 200.000 људи је морало да избегне. Али, то је све такође било под изговором и причом: „Ево морају да дозволе да се јадни, напаћени албански народ и Албанци освете Србима за оно што су им наводно радили годинама уназад“. Демилитаризацију УЧК, не да нису никада спровели, него су направили даље искораке кроз косовске безбедносне снаге, па све до сада када су формирали, односно прошле и претпрошле године косовске безбедносне снаге што је у супротности са Резолуцијом 1244. Значи, све је прекршено. Сви међународни договори, сви међународни споразуми су прекршени и ниједан споразум није спроведен и, поред тога, опет се врши притисак на Србију да треба да буде конструктивна.

  • Да ли је била грешка Србије пренос ингеренција са УНМИК-а на ЕУ и да ли је, упркос притисцима, било начина да се то избегне?

Имајући у виду да сам ја тај посао радио од августа 2001. године до 1. септембра 2005. и да смо били изложени огромним притисцима да се то тада догоди, ја то никада нисам дозволио, без обзира што сам и у Београду имао проблеме са тадашњим колегама у власти. Ја, дакле, то никада нисам дозволио и сматрам да је то једна од великих грешака које су начињене, као што је начињена велика грешка, одмах након марта 2004. када је конституисана Коштуничина влада са Лабусом и Динкићем. Наш план који смо имали, који је био направљен и са којим смо прошли многе међународне институције, је потпуно промењен и онда се отишло на фазу оних разговора у Бечу и небулозних прича о „аутономији у оквиру аутономије“, „више од аутономије мање од републике“ итд. То су све били експерименти и на крају је направљена и ова грешка, да се надлежности са Савета безбедности пренесу на ЕУ. То је све време потврдило. У периоду док сам то радио није ми падало на памет да такве ствари дозволим, јер сам знао шта ће се догађати.

  • Као председник Координационог центра за КиМ имали сте на дневном нивоу комуникације и састанке са УНМИК-ом. Да ли је у Организацији УН било непристрасних људи, који су радили како налаже Резолуција 1244 или је пак више оних који су били наклоњени искључиво Албанцима?

Јако мало је било непристрасних који су поштовали Резолуцију 1244. Нормални и непристрасни, који би се експонирали у духу потпуног поштовања наведене резолуције, су били притиснути од стране међународног фактора па би или променили мишљење или заћутали. Један јако мали број људи је остао принципијелан на ту тему.

  • Неко време је била актуелна подела Косова. Какав је ваш став по том питању?

Причало се о разним идејама, али морам да кажем да Косово никада неће бити независна држава, ма шта радили, нити је то држава која би могла да има степен одрживости. То треба гледати као шири контекст геополитичких проблема. Управо због тога Курти сада јавно врши додатни притисак причом о припајању Албанији. То је њихов стари пројекат „велике Албаније“. Међутим, нама Србима је због непромишљених изјава натурена прича о некаквој великој Србији. Што се више причало од стране међународних фактора и постављао спин о великој Србији, Србија је постајала све мања. Према томе, постоји много варијанти и решења, али тај контекст приче онда узима шири простор бивше СФРЈ, где ми баш у комшилуку имамо сличан проблем. Како је могуће да ће се Албанцима дозволити да се они изјасне како ће да живе, а Србима се не дозвољава. Међународни фактор више од двадесет година директно и индиректно толерише албанско насиље, да се на Косову спроведе потпуно етничко чишћење Срба, да се затре комплетна српска историјска и верска културна баштина, па чак и гробља. Да се једноставно дође до ситуације у којој ће de facto стање бити као да тамо никада нисмо ни постојали. Мислим да то никада неће успети, али то им је одређени приступ и концепт који су направили.

  • Како у таквим околностима, где је виђење будућности КиМ Београда и Приштине потпуно различита, доћи до компромисног решења и уопште покренути дијалог?

Дијалог ће се тешко покренути. Наравно, ту ће опет бити притисакa међународних фактора. Привремене институције на КиМ формиране су уз помоћ великог притиска међународне заједнице и са скандалом куповине гласова, односно прелетањем две посланице, једна из Тачијеве, једна их Харадинајеве странке. У том контексту смешне су тврдње госпође Вjосе Османи да је изабрао народ. Она формално јесте добила неких 300.000 гласова, али само зато што Курти није могао да буде носилац листе Самоопредељења због одлуке Уставног суда тзв. Косова, који се мало поштује, мало не поштује. Када би Уставни суд био доследан, његова одлука би се односила и на обављање јавне функције, што значи да Курти не би могао да постане ни премијер. Већина гласова Османијеве су посредни гласови за Аљбина Куртија. Међутим, Вјоса Османи је изабрана од стране страних амбасадора, пре свих, америчког амбасадора у нади да ће она моћи да буде тај „језичак на ваги“, који ће балансирати радикалну и анархистичку Куртијеву природу. Мислим да се са њеним избором ушло у завршну фазу процеса, а ја о томе причам скоро више од две године. То је процес чишћења извршне власти у Приштини од оних који су компромитовани ратним злочинима и криминалом. Наравно, иза овог процеса стоје кључне западне земље. Мислим да ће се овај процес наставити и по вертикали и на крају би требало да се заврши прочишћеном и подмлађеном целокупном политичком сценом у покрајини. Дакле, сада је министар спољних послова потпуно проамерички и пронемачки, а министар одбране пронорвешки. Тај процес неће ићи глатко. Јер, некадашњи учесници УЧК браниће своје интересе и већ сада постоје пукотине. Постоје поделе у политичким блоковима који ће се само продубљивати у наредном периоду. Османи сада има врло тврде изјаве којима покушава да изгради свој кредибилитет у јавности. Када је питање дијалога Београда и Приштине, очекивати је да ће ствари постати теже. Ја не знам шта је компромисно решење. Компромисно решење за нас је поштовање Устава Србије и потпуно поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а као и спровођење свих споразума који су потписани где је била међународна заједница, па онда тек можемо да идемо даље да причамо. По мом мишљењу услов за покретање дијалога је моментално формирање Заједнице српских општина у пуном капацитету, па тек онда можемо да наставимо дијалог. Наравно, верујем да постоје друга мишљења и друга размишљања, с тим што ја не разумем шта је компромисно решење. Р. Комазец

 

 

 

Подели на: