среда, 22. септембра 2021. | 13:34

ПРОУЧАВАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ЗА САНУ ЈЕ ОД СТРАТЕШКОГ ЗНАЧАЈА

Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији има непроцењив значај за читав српски народ. Научни допринос у проучавању Косова и Метохије донео је низ значајних студија и расправа из различитих области објављених у Косовско-метохијском зборнику, периодичној публикацији коју издаје Одбор. Као плод делатности Одбора у претходним деценијама одржавани су циклуси предавања и организовани научни скупови. Објављено је и више вредних публикација, издатих самостално или у сарадњи с другима, којима су научно осветљавана питања везана за Косово и Метохију у балканском и европском контексту

 

Ј авност стиче утисак да Српска академија наука и уметности, као водећа научна и културна институција српског народа, није довољно активна по питању Косова и Метохије, док на другој страни САНУ тврди да ниједна научна институција у земљи није дала допринос у свестраном изучавању Косова и Метохије колико је то учинила САНУ. Ко је у праву за „Јединство” говори проф. др Драган Војводић, дописни члан САНУ и председник Академијског одбора САНУ за проучавање Косова и Метохије. -Добронамеран део наше јавности може веома лако да се увери у тачност тврдњи представника САНУ да је наша кровна научна и уметничка институција заиста много више од других, што је и природно, посвећена изучавању Косова и Метохије и промовисању њиховог историјског, културног, идентитетског и сваког другог значаја за Србију и српски народ у целини. Академија не крије резултате те своје посвећености и о њима подробно обавештава јавност, нажалост често недовољно заинтересовану, на својим редовним конференцијама за медије, на свом сајту, али и на други начин. Тако је, рецимо, у њеном Косовско-метохијском зборнику 7, за 2017. годину (стр.215-303), објављена библиографија под насловом Косово и Метохија у издањима Српске академије наука и уметности, њених одељења, одбора и института, из које се види да је само у раздобљу од 1990. до 2007. године у САНУ публиковано преко 536 библиографских јединица посвећених Косову и Метохији. Наравно, тај број је готово двоструко већи када се приброје публикације из наредног периода, од 2007. до 2021. године, чија ће библиографија бити ускоро објављена. Ваља, притом, имати на уму да је мноштво у тим библиографијама пописаних књига, зборника, каталога итд. произашло из дешавања претходно организованих у САНУ, попут циклуса предавања, научних скупова или изложби- појашњава председник Одбора проф.др Војводић и наставља: -Дозволите ми молим Вас да подсетим, како се све не би свело на бројеве, на бар неке од скорашњих дешавања, издања и пројеката посвећених Косову и Метохији остварених у САНУ. Вероватно Вам је познато да је у Галерији САНУ током јесени 2017. године одржана велика изложба Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији: идентитет, значај, угроженост, који су пратили обимни каталог и садржајни зборник радова Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији: историја, идентитет, угроженост, заштита, објављени на српском и енглеском језику. Научна конференција Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије организована је у САНУ 15. октобра 2019. године, а зборник радова прочитаних на том скупу управо се штампа. У лето наредне, 2020. године Академија, тачније њен Одбор за српско питање, организовао је научну конференцију Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице. Зборник саопштења изтнетих на тој конференцији већ је објављен. Почетком јуна ове године одржан је у организацији истог одбора САНУ велики дводневни научни скуп под називом Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији и управо се припрема зборник радова са тог скупа који ће бити у току наредног пролећа објављен на српском и енглеском језику. Ваља такође подсетити да је САНУ једина наша институција која је у њој изнете ставове током унутрашњег дијалога о Косову и Метохији обнародовала у књизи Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији. Прилози чланова и одељења САНУ, Београд 2018. – казао је проф.др Драган Војводић. Он наглашава да је нарочито важно поменути да је при Одбору за ономастику САНУ током више протеклих деценија сакупљена и обрађивана обимна ономастичка грађа са Косова и из Метохије, која се сада преводи у дигиталну форму и припрема за интернет презентацију. – У оквиру Одбора за историју уметности САНУ обавља се већ 14 година прикупљање и дигитализовање старих докумената и фотографија који се тичу наших споменика културе на Косову и Метохији, па та база садржи већ преко 55.000 висококвалитетних скенова. На основу ње у Одбору је припремљена и крајем 2018. издата књига с детаљном грађом о цркви Светог Ђорђа у Речанима код Суве Реке, срушеној минирањем до темеља 1999. године, а у току је рад на припреми још неколико публикација с грађом везаном за споменике уништене током 1999. и 2004. Византо-лошки институт САНУ објавио је претходно, 2012. године, књигу академика Гојка Суботића Долац и Чабићи, са потпуном грађом и студијама о две средњовековне метохијске цркве разорене такође 1999. Са друге стране, синтеза поменутог акдемика Суботића TerraSacra. L’ArtedelCossovo, посвећена српској сакралној уметности у јужној покрајини, а издата на више светских језика 1997, подсећа нас на важну чињеницу да су се чланови САНУ здушно ангажовали поводом Косова и Метохије и ван организационог оквира Академије – истакао је дописни члан САНУ, проф.др Драган Војводић.

  • Које све активности спроводи Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије на чијем сте челу?

Нимало повољне прилике у којима се у другој половини XX столећа нашао српски народ на Косову и Метохији подстакле су САНУ да на иницијативу академика Димитрија Богдановића оснује 1983. године Међуодељењски одбор за проучавање Косова и Метохије. Реч је о четири Академијина одељења: Одељењу историјских наука, Одељењу језика и књижевности, Одељењу друштвених наука и Одељењу ликовне и музичке уметности. Управо у складу с тим, Одбору је поверен низ веома одређених задатака: да обавља архивска истраживања у вези са Косовом и Метохијом, да подстиче и спроводи документовање, проучавање и заштиту праисторијских, античких и средњовековних локалитета, односно споменика материјалне и нематеријалне културе на том подручју, затим, да се посвети језичким истраживањима, те публикује српски косовскометохијски ономастички корпус, истражује албанско-јужнословенске односе кроз историју итд. Одлуком Председништва САНУ Одбор је 2015. године преименован у Академијски одбор за проучавање Косова и Метохије. Водили су га угледни чланови САНУ, академици Антоније Исаковић, Драгослав Срејовић, Мирослав Пантић, Стеван Карамата, Александар Младеновић и Михаило Војводић. Као плод делатности Одбора у претходним деценијама одржавани су циклуси предавања и организовани научни скупови. Објављено је и више вредних публикација, издатих самостално или у сарадњи с другима, којима су научно осветљавана питања везана за Косово и Метохију у балканском и европском контексту: Србија и Албанци у XIX и почетком XX века (на српском и на енглеском језику), Београд 1987; Илири и Албанци, Београд, 1988; Зборник Округлог стола о научном истраживању Косова, одржаног 26. и 27. фебруара 1985. године, Београд 1988; Ђ. Микић, Друштвене и економске прилике косовских Срба у XIX и почетком XX века. Од чивчијства до банкарства, Београд 1988; В. Стојанчевић, Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку (1804-1878), Београд 1994; Д. Поповић, Б. Тодић, Д. Војводић, Дечанска пустиња. Келије и скитови манастира Дечана, Београд 2011; М. Рељић Српски језик на Косову и Метохији данас, Београд 2013. Одбор и његови чланови учествују у свим активностима САНУ и њених других одбора везаним за Косово и Метохију, од којих су неке поменуте у мом одговору на Ваше претходно питање. Нарочит научни допринос у проучавању Косова и Метохије донео је низ значајних студија и расправа из различитих области објављених у Косовско-метохијском зборнику, периодичној публикацији коју издаје Одбор. Зборник је својевремено штампан као повремена публикација, а сада излази двогодишње. Прошлог лета је објављена његова осма књига, а у припреми за штампу је девета.

  • Који су планови Академијског одбора за проучавање Косова и Метохије у наредном периоду?

Највећи део својих истраживачких снага чланови Академијског одбора и његови сарадници усмериће у наредном периоду ка остварењу трогодишњег пројекта под називом Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Свесна значаја тог наслеђа, САНУ га је подржла као један од своја два пројекта од стратешког значаја. Чине га четири потпројекта везана за изучавање српских народних говора Косва и Метохије, документовање и проучвање материјалног културног наслеђа, прикупљање и истраживање турских извора важних за историју Косова и Метохије, проучавање музике и обичаја Срба у Косовском Поморављу. Наравно, неће бити запостављене ни многе друге од раније започете активности, као што су, рецимо, рад на монографији Средњовековна гробља на Косову и Метохији – археолошки аспект, или објављивање књиге о чувеном Призренском четворојеванђељу, изгорелом у Народној библиотеци приликом немачког бомбардовања Београда 1941. године.

  • Са којим све институцијама у земљи САНУ, односно Одбор који водите сарађује по питању КиМ?

Осим сарадње са другим одборима и институтима, односно одељењима САНУ, за нас је врло значајна сарадња са Институтом за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, Републичким заводом за заштиту споменика културе, Српском православном црквом, Матицом српском, Фондацијом Благо и Платоненумом д.д.о. из Новог Сада. Веома много нам значи и недавно успостављена сарадња са Универзитетом у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, нарочито с његовим Филозофским факултетом, и ту сарадњу желимо у бидућности да проширимо.

  • Академици и историчари у Приштини, Сарајеву, Загребу и Подгорици фалсификују историју, својатају српске историјске личности, српске научнике, српску културну баштину, а велики број академика САНУ имају сталну потребу да изјављују да САНУ није политичка већ научна институција и има се утисак да страхују и мере сваку реч да им неко не замери. Чега се то плаше наше најумније главе?

Када је реч о историји, историјским личностима и културној баштини, истине се могу утврђивати а фалсификати разобличавати само научним методом, то јест у области науке. Ако неко ко се назива научником, покренут било каквом политичком или идеолошком омамом, прибегава прикривању истине и стварању фалсификата, он престаје да буде научник и постаје опсенар, који на крају осрамоти не само себе и своју струку него и народ зарад којег се, наводно, одао превари. Кад-тад то се обије том „његовом” народу о главу. Покушаја кривотворења заиста има подоста у срединама које сте побројали. Наравно, исто важи и за оне који из политичке опортуности, страха и људске слабости избегавају да саопште научне спознаје до којих су дошли, односно за друштва која негују амбијент цензуре или аутоцензуре. Имао сам част да упознам многе чланове Акдемије кадре не само да досегну до тешко доступних научних и уметничких истина него и да их бескомпромисно саопштавају и бране – и када је реч о претњама животној средини, рецимо, и када је реч о политичким изазовима пред нашим народом у региону. Питање је само да ли смо увек довољно храбри и вољни да чујемо оно што нам говоре те наше најумније главе и да озбиљно размислимо о томе.

  • Колико је значајно научно доказивати историју КиМ, угроженост народа и српске културне баштине КиМ?

Након ратова, масовног физичког угрожавања нашег народа и вишевековног разарања његовог културног наслеђа, угрожавање српске материјалне баштине остварује се сада на нешто прикривенији начин. Покрећу се, с једне стране, инфрастуктурни пројекати који смишљено нарушавају интегритет и безбедност споменичких целина, а са друге, развија пропаганда усмерна ка оспоравању значаја српске баштине и кривотворењу чињеница о њеном културном идентитету. Циљ је да се миленијумски трагови српског постојања на Косову и Метохију уклоне или прикрију, како би се Срби избрисали из историје својих древних земаља. Српски споменици на Косову и Метохији немају нарочиту вредност само за део нашег народа који тамо живи. Они не представљају целину за себе већ су органски и неодвојив део јединственог корпуса српске уметности. Мимо њега они се никако не би могли разумети, као што би и развојни токови целокупног нашег ликовног стваралаштва и архитектуре постали без ових споменика необјашњиви. Настајало у временима највиших друштвених и стваралачких узлета српског народа, када су се његова државна и црквена средишта налазила управо на Косову и Метохији, то наслеђе представља и највише цивилизацијско достигнуће Срба. Оно је било нераскидиво повезано с развојем култова многих од наших светих и с утемељивањем и вишекратним обнављањем идеје о српској државности и црквеној аутокефалности. Зато српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији има непроцењив значај за читав српски народ и сагледавање кључиних фаза његове ране културне историје.

  • Када је у питању Косово и Метохија и однос Приштине, односно Албанаца према нашој средњовековној културној баштини, који је најбољи начин да се трајно заштити и остане њен трајни титулар држава Србија?

Из претходно реченог може се бар назрети колики је значај средњовековног сегмента наше косовскометохијске баштине. Али не своди се то наслеђе само на средњовековне споменике. За нас је од великог значаја и наслеђе настајало током новог века и у модерно доба. Разумљиво је одатле да се српски народ, његова црква и држава не могу одрећи те баштине, колико због њеног изузетног културно-уметничког значаја толико и због њене пресудно важне црквено-сакралне и државно-политичке димензије. Они ће увек тежити остварењу свог природног права и насушне потребе да имају кључни утицај у сфери заштите реченог наслеђа. Одговор на питање како је то могуће остварити покушали су да дају учесници сесије посвећене правно-статусним, својинским и институционалним питањима у оквиру поменутог научног скупа Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији одржаног ове године у САНУ. Њихов одговор биће ускоро обнародован у зборнику радова са скупа. Сигурно је, међутим, да су за очување те баштине нужна три предуслова: опстанак српског народа на Косову и Метохији, ненарушивост права Српске православне цркве на том простору и промена односа албанског становништва према нашем културном наслеђу. Та промена веома је важна и за саме Албанце. Тек када се декларисање за мултиетничко друштво и уважавање културне посебности свих пресели из законских и програмских текстова њихових институција у умове и срца тог већинског становништва, оно ће закорачити ка националној и цивилизацијској зрелости, кадро да се радује вредностима наслеђа својих суседа и да га као такво чува, а не уништава или присваја. Дакле, тек када смогну довољно љубави и храбрости да га признају и прихвате као туђе, оно ће, по својим универзалним вредностима, постати и њихово. Р. Комазец

 

Подели на: