НИСКИ УДАРЦИ

Пише: Рада Комазец

Медији имају кључну улогу у формирању јавног мњења. Такозвани медијски рат својом пропагандом подстиче на страдања и разарања широм света. Овај метод манипулације стручњаци називају мрежно-центричним ратовањем који води ка мекој окупацији, односно освајању одређене територије цивилним средствима. Утицањем на свест губи се национална припадност и уништава срж нације. Специјални метод манипулације информацијама глобални је феномен те свакако није заобишао ни Србију ни српски народ. Напротив, баш је добро прихваћен код дела Срба. Стручњаци тврде да је тај феномен начињен, развојем нових техника, информационих система и комуникационих средстава, али Срби су били претеча мекој окупацији, односно мрежно-центричном начину ратовања. Они су га прихватали скоро педесет година, пре него што је захватио цео свет, а комунисти у Југославији манипулисали су са Србима, снажније него што то данас чине западни центри моћи. Својом идеологијом највећем делу српског народа „испрали су мозак”, одузели веру, нацију, идентитет … Хрвати, Албанци и Словенци комунизам су искористили за јачање сопствених нација и лобирање за свој народ и територију уз жељно чекање распада СФРЈ. Распадом СФРЈ велики део Срба освестио се, окренуо вери и сопственој нацији. Међутим, они који су манипулисали са обичним народом, који су живели удобно од своје идеологије, никада се нису одрекли комунизма. Часна партизанска борба за ослобођење од нацизма и фашизма, није исто што и комунистичка аутократија са елементима тоталитаризма, која је захватила Југославију у послератном периоду. Данас, махом деца и унуци идеолога комунизма и Титових генерала, прихватају и потпомажу стране центре моћи или групације које су се устремиле на Србе. Постао је тренд да будеш против сопственог народа, односно државе. Тек тада си по критеријумима оцењивача добар правник, добар новинар, добар аналитичар или политичар. Што се више потрудиш да шириш дефетизам и негираш све добро у својој земљи бићеш демократичнији, поштованији чувар људских права, слобода и толеранције, а вероватно и богатији. Насртаји се врше кроз персоналне нападе, разним подметањима и оптужбама, у првом реду медијским манипулацијама. Већ месецима слушамо од Албанаца у албанским медијима, али нажалост и од неких Срба, да је север Косова и Метохије легло криминала, корупције и мафије. Дакле, по њима, на Косову јужно од Ибра влада демократија у свом пуном капацитету, без криминала и корупције, а једини део територије наше јужне покрајине, по оптужбама на дневном нивоу „мислеће елите”, јесте север КиМ. Утркивали су се да у изјавама страним медијима и белосветским организацијама криминализују тај део наше јужне покрајине. Створена је таква атмосфера и амбијент у Приштини, код појединаца у Београду и у западним центрима моћи да се мора хитно спречити ширење организованог криминала и корупције са Севера на остале делове Косова и Метохије. Тако РОСУ под изговором сузбијања криминала и корупције, упаде на Север, похапси све оне који би им се у неком тренутку покушаја заузимања Севера супроставили и брутално пребивши цивиле који су им се нашли на путу. Дође време да се највећи криминалци на тлу Европе наводно боре против криминала. Иако је јавна тајна да на КиМ јужно од Ибра постоје организоване криминалне групације које су под контролом водећих политичара Тачија, Харадинаја, Љимаја и које се употребљавају против српског народа, то појединцима из српског националног корпуса не смета да оптуже искључиво Север као криминалну зону на којој је потребно успоставити ред и закон. Ко то тврди да међу специјалцима нема елемената радикалног ислама, будући да се организовано вратила „албанска бригада” са сиријског ратишта? Приштина жели да стави Север под своју контролу, а безумни чин РОСУ била је вежба за фронталну акцију заузимања тог простора. КФОР, као и увек, прави се глув и нем. Тврди да је то била легална полицијска акција, износи неистину па наредног дана оповргавају сами себе да су упознали Србију са акцијом косовске полиције. Заправо, како да реагује КФОР када их он обучава за такве и сличне акције уперене против Срба. Запад, не само да гледа кроз прсте Приштини, и понаша се пасивно и индиферентно, већ је вероватно дао зелено светло Албанцима за ту акцију. Јер, Американци озбиљно рачунају на албански фактор на Балкану. Они који су деведесетих година оптуживали Милошевића за прекомерну употребу силе у сукобу са терористима 1998/99. данас ћуте, када исти ти терористи тероришу и хапсе српски народ. Џентлменски споразум са Приштином не важи, Бриселски споразум, као међународни акт уз посредовање ЕУ, не важи. ЕУ није у стању да испослује укидање такси. Понавља годинама исту матрицу позивом обе стране на уздржаност. Због своје неспособности и непослушности Приштине, ЕУ своје фрустрације искаљује на Србији у најновијем Извештају Европске комисије о Србији. Код појединаца у Београду настало је опште славље због критичког извештаја ЕУ хвалећи се да су и сами допринели да нема напретка Србије на европском путу. Пишући, конструишући и оптужујући сопствену земљу, сматрају да ће да науде политичким противницима, а заправо наносе штету сопственом народу и држави. Када је, на пример, Хрватска, отворала поглавља на путу прикључења ЕУ није се могло десити да опозиција, цивилни сектор или медији упућују било какве критике и оптужбе на рачун своје земље, иако је тада у Хрватској био велики криминал и кршење свих људских права српске мањине, који до данас траје. Некада су ученици друга који је све шпијунирао и пријављивао учитељу звали „тужибаба”. Колико је само „тужибаба” у Србији који не разликују државу, власт и народ, и који у недостатку националне и државне одговорности, сталним оптужбама на Србију и њене институције, заправо чине велику и дугорочну штету држави, али и српском народу у целини. Ко каже да ми нисмо посебан народ који се придржава етичког хришћанског начела „Љуби ближњег свога као самог себе”?

Подели на: