АКО НЕ ДОЂЕМО ДО КОМПРОМИСА БИЋЕ КАТАСТРОФА И ЗА АЛБАНЦЕ И ЗА СРБЕ

 На двадесет и другој посебној седници Народне скупштине Републике Србије која је заседање започела у понедељак поподне, председник Србије Александар Вучић изнео је у двочасовном излагању Извештај о Косову и Метохији а потом два дана одговарао на дискусије и питања народних посланика

 

Захваливши се дипломатским представницима, представницима Владе Србије, народним посланицима, представницима српског народа и српских институција са Косова и Метохије, Александар Вучић, предсдник Србије, захвалио се свима који, како је указао, на озбиљан и одговоран начин желе да разговарају о проблему Косова и Метохије, који је по његовим речима тежак, не само за наше људе на Косову и Метохији, већ и за све грађане Србије и читав српски народ. Осврнувши се на покушај опозиције да спречи његов улазак у зграду Скупштине Србије, председник Вучић је оценио поменути догађај сувише неважним, у односу на одговоре који се тичу питања Косова и Метохије а који су, како је нагласио, битнији одговори на питања, где је Косово и Метохија, ко њима управља, где смо ми Срби на Косову и Метохији? – Можемо ли ми које су због Косова противправно бомбардовали, убијали нашу децу, извршили агресију, да рачунамо на међународно право и правду? Ко су нам пријатељи и да ли имамо право на непријатељство са онима од којих у великој мери зависи наша будућност? Да ли смо себи пријатељи ако одбијамо да се суочимо са истином? – запитао је на почетку свог обраћања пред посланицима Народне скупштине Републике Србије председник Александар Вучић указујући да је његов посао као председника Републике да људима саопшти и саопштава истину горку, ма каква она била, али искључиво истину. – Али, због истине коју говорим немојте ни на тренутак да помислите да се нећу борити за наш народ на Косову и Метохији, за Косово и Метохију више од свих оних који истину знају, а намерно је прећуткују и који би радо ратовали, али да у тим ратовима гину туђа, а не њихова деца и која нам свакога дана држе патриотска предавања, а предавања никоме не би смели да држе.

ПОРАЗЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ НИСМО ПРИХВАТАЛИ

Председник Србије је потом подсетио на историјски след догађаја везаних за Косово и Метохију за које се, како је подсетио, водила дуга и и тешка исцрпљујућа вишевековна борба. Та борба се, како је опоменуо, иако ми то неретко заборављамо, водила не само око Косова већ и око Војводине и других делова данашње Србије. У неким од тих борби, како је даље подсећао председник Вучић, победили смо, док смо у неким изгубили. Упркос томе, ми смо се, како је казао, правили да су победе биле уобичајене, нормалне и нису представљале никакву новост, а поразе никада нисмо хтели да прихватимо. Чак ни када смо их доживљавали узастопно и у кратком временском периоду. – Од Првог века суверена власт Рима над овом територијом када су покоравали Илире и Далмате које су мање више настањивали ову територију и која је трајала негде до 395. године, после тога влада Византија око 550 година. У Седмом веку долазе Словенска и Српска племена на територију данашњег КиМ. Од 960. године до 1080. године на тој територији за превласт се боре Византија, различити српски владари-подсетио је на исторјске чињенице српски председник везане за Косово и Метохију и додао да Срби владају на КиМ од 1912. године, односно Срби и Албанци заједно, при чему Албанци нису били тиме задовољни. До 1999. године, овако или онако од Кумановског споразума, дакле од 1999. године, управљају Међународна заједница и Албанци и онај део Међународне заједнице који је био подршка стварању независног Косова 2008. године. Дакле, ако посматрамо тих 2020 година уназад, видећемо да су се различите власти на КиМ смењивале и видећемо, оно што је посебно интересантно, а ја ћу вам сада изнети те демографске податке како се у последњих 120 година драматично мењао број Срба-указао је председник Вучић и додао да дешавања из 61. године показују како коначно губимо тле под ногама на КиМ. Он је поновио да је 61 године било 27% Срба на КиМ, али д већ 71. године имамо 21% што је за више од 25% од нашег броја Срба, у релативним бројевима, пад. Указујучи на статистичке податке предсдник Вучић је указао да је од 61. до 81. Године српско становништво са 27% оало на 15%. док већ 91 године имамо само 11 процента српског живља.

-Дакле, више него дупло смо у тих 30 година изгубили у релативним процентуалним бројевима, присуство Срба на КиМ, дакле од 60-их до 90-их година. И сви који су на власт дошли после првих демократских избора, 90-те године, имали су безброј проблема и ма какве намере, а претпостављам да су намере биле најбоље, били су у ужасној тешкој ситуацији, да било шта сачувају са 11% српског живља. Томе су допринели бројни проблеми са којима смо се суочавали. Дакле, имали смо лоше одлуке комунистичких власти. Имали смо ужасно лоше одлуке, прво о забрани повратка Срба и Црногораца на своја огњишта, али смо имали лоше одлуке и 56. године, за коју, нећете веровати, и зашто се ми данас, између осталог боримо и за тај део Србије, где није цео север Косова, као што неки причају припао тада Албанцима, а што је неистина, јер је Лешак са 12 села и да буде несрећа већа наши људи су се плебисцитом изјашњавали о томе да желе да припадају не Рашкој области, не Централној Србији, већ КиМ – напоменуо је председник Вучић истичући даље податке, да је рецимо 61. године било око 100.000 српске деце у школама, 99. године смо, како је казао, имали 59.000 српске деце у школама, док данас, како је истакао, имамо свега 16.000 српске деце у школама. Тиме је указао на размере националне катастрофе кроз коју је наш народ прошао. По речима председника Вучића Срби, за разлику од Албанаца, имају негативан природни прираштај .Он је истакао потом да ће по проценама Уједињених нација Wорлд популатион проспецтс из 2015. године, Србија 2050. имати 5,5 милиона становника, а 2100. године, уколико се исти трендови наставе, свега 3,5 милиона становника. – Ако израчунамо број становника до 2050. и 2100. године, по постојећим стопама прираштаја Албанаца и Срба, долазимо до следећих података за Балкан. Године 2050. Албанаца ће бити за 1.926.400 више него сада. Укупно ће их бити 5.996.000, дакле 6.000.000. Срба ће бити 1.222.400 мање него данас, укупно биће нас 6.230.000. Године 2100. Албанаца ће бити за 4.936.000 више, укупно ће их бити 9.006.400, Срба ће бити за 3.132.000 мање, укупно биће нас 4.327.000. Дакле, уколико ми себе не променимо, уколико ми много тога код себе не променимо, биће нас 2100. године, а то је само још једна генерација, 2100. године биће нас двоструко мање на западном Балкану него Албанаца – упозорио је председник Вучић, додајући да би остварили позитиван прираштај Срба у наредних 30 година, неопходно је да жене рађају 3,2 деце. Претходне оцене председник Вучић је изнео због тога што, како је даље истакао, морамо да размишљамо о будућности, о томе за два различита сценарија. Један је нормализација односа са Албанцима, или замрзнут конфликт, или замрзнут конфликт прекидан повременим сукобима, који би био у потпуности катастрофалан сценарио за наша даља демографска кретања. Оно што смо заборавили да кажемо као историјске чињенице које су умногоме допринеле катастрофичном стању за опстанак српског народа на Косову и Метохији, заборавили смо да кажемо да смо били готово 500 година под турском окупацијом. Да смо истовремено били, или назовите то како год хоћете, под турском управом, свеједно је, да смо истовремено доживели трагичне губитке у Балканским ратовима, стравичне губитке у Првом светском рату и у Другом светском рату, посебно наш живаљ западно од Дрине и Дунава. То су били огромни ударци демографској виталности, од којих се наш народ никада није опоравио. Додатни ударац били су ратови 90-их година, људски губици, егзодуси, егзодус нашег народа из Хрватске 1995. године, наравно и НАТО агресија 1999. године. То су неки од додатних екстерних узрока вишедеценијске депопулације. Узроци пада наталитета и депопулације су, као и у другим савременим европским земљама, повећање животног стандарда, јер у најбогатијим београдским општинама нам је најнижи наталитет, између 142.000 абортуса годишње, исељавање и болести – опоменуо је на стравичне губитке српског народа у претходним ратовима председник Вучић.

ЂИНЂИЋ УПОЗОРАВАО ДА КОСОВО КЛИЗИ У НЕЗАВИСНОСТ

Он је потом додао да од 1945. године, осим забране повратка протераним Србима и Црногорцима, да смо имали из године у годину повећавање уставних надлежности Косова, закључно са уставним променама из 1971. и 1974. године. Ми смо, како је реко даље председник Вучић, од 1990. године уз, мислили смо, националну обнову, да смо очекивали да имамо боље резултате, не улазећи у суштину проблема односа са Албанцима, не улазећи чак ни у бројеве, не улазећи у оно што је могло дете да сабере, а ми смо се правили да то не можемо да урадимо. И, како је даље нагласио, нисмо себе смели да доведемо у ситуацију да губимо још људи, да губимо војску и полицију са наших територија и да истовремено економску вредност, односно вредност бруто домаћег производа сведемо на 50 посто онога што смо имали 1989. године. -После 2000. године када су многи очекивали да ће доћи до великог поштовања тзв. демократских снага у Србији и да је то само демократско питање, да Запад нема других интереса и да ће наједном Србији да врати Косово под њену контролу и да ће то све бити у реду у годинама које долазе, догађало се све супротно. Догађало се то да смо били изненађени сваким потезом који се против нас проводио, од тога да смо у дану морали да одустанемо од политичког и правног континуитета, без обзира што је то све било спорно још од 1992. године и Бадентерове комисије, до тога да смо морали да пуштамо осуђене и неосуђене албанске терористе из наших затвора. И то њих стотине, и неке од њих који су починили најтежа кривична дела, попут браће Мазреку, који су сведочили о злочинима оних који данас воде албанске преговарачке тимове против српског народа. Затим смо покушавали да водимо политику замрзнутог конфликта, иако смо се такође правили да не видимо да полако али сигурно клизимо ка независности Косова. Нашао сам допис у документацији до које смо ретко долазили, зато сам поносан што ћемо ми вама да оставимо све извештаје, и вама и будућим генерацијама, све службене белешке са наших разговора и све оно што смо радили у претходном периоду – истакао је даље председник Вучић у свом обраћању на седници Скупштине Србије посвећене питању Косова и Меотхије наглашавајући да су он и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић пронашли писмо Зорана Ђинђића Савету безбедности где он 2003. године у фебруару добро предвиђа шта ће се догодити на Косову и Метохији и говори како они желе да створе независно Косово, односно како су све биле неистине и лажи што су им говорили у претходном периоду и указује на све опасности. Тада, по речима председника Вучића први пут почиње да се говори и да се моли и то када смо били у десетоструко бољој ситуацији, дакле 16 година раније, први пут наши представници почињу да моле, да можемо да добијемо поделу, што међународни представници одбијају, од Купера, Штајнера, до свих других. – Затим, 2006. године нестаје нам Савезна Република Југославија, захваљујући неодговорној политици коју смо ми овде водили и да вам не говорим да је Србија морала да се сагласи са одлуком Венецијанске комисије на 54,46 посто тек када смо ми на то пристали да је тек тада дозвољен референдум у Црној Гори – указао је даље на след негативних догађаја око Косова и Метохије председник Вучић додајући да је интересантно да када се то дешавало 2006. године нисмо имали пријатеља, никога. – Знао је српски народ шта жели. Србија се лоше понашала. Русија се правила да не види шта се дешава, јер им је одговарало, мислили су да ће Црна Гора бити држава под њиховом контролом, ћутала углавном. Наравно, западне силе су по сваку цену помагале отцепљење Црне Горе од Савезне Републике Југославије, урадиле све да Србију ослабе, да Србију оставе саму, да би могли да кажу Савезне Републике Југославије више нема и да крену у рушење оне своје приче – стандарди пре статуса и да могу да кажу – статус пре стандарда, не би ли дали Косову пуну независност. Истичући да у Резолуцији 1244 има добрих ствари за нас, али истовремено и лоших које, како је опоменуо, никада нисмо хтели да прочитамо. Једна од тих лоших ствари по рчима председника Вучића је та да су наше снаге вршиле терор на Косову и Метохији и да је зато неопходно да међународне снаге овладају тим простором, а да се наше снаге повуку са територије Косова и Метохије. – Почетак 2001. године, после укидања правног континуитета са Савезном Републиком Југославијом и пуштања албанских терориста, тадашњи председник Савезне Републике Југославије покушао је да покрене преговоре са приштинским лидером Руговом, али је приштински тим у последњи час отказао учешће на припремном састанку. То исто је покушала и Влада Србије, није вредело. Дана петог новембра 2001. године, потписан је заједнички документ о сарадњи Југославије и УНМИК, којим се потврђују права и обавезе страна потписница из Резолуције и позивају Срби који живе на Косову да учествују на парламентарним изборима привремених институција у Приштини. Године 2003. Зоран Ђинђић шаље писмо Савету безбедности у којем их упозорава да ће стварање независне државе, а то се ради супротно Резолуцији 1244, довести до катастрофалних последица. Године 2003. руска војска напушта Косово и Метохију и ми остајемо са
мо са земљама НАТО, са представницима четири НАТО земље које су добиле своје зоне на Косову и Метохији – навео је даље догађаје на КиМ председник Вучић и додао да је те исте 2003. године успостављен принцип – стандарди пре статуса, односно да су стандарди успостављени одлуком УН приоритет у односу на разговоре о коначном статусу. То је заправо, како је истакао, била само превара, то је била игра и прелазно решење у којем је требало да се умире они који су у Београду разумели ту њихову игру. Дана 29. априла 2004. године, Влада Србије, по речима председника Вучића доноси први план за политичко решење ситуације на Косову и Метохији. Одржавани су састанци са представницима Контакт групе, при чему су они тражили начин само како да умире Владу Србије после „погрома”, 17. марта 2004. године, а где није било реакције српске државе. Успели су убрзо у томе већ 7. октобра 2005. Контакт група, коју чине представници САД, Британије, Француске, Немачке, Италије и Руске Федерације, како је даље указао председник Вучић у свом обраћању, усвајају принципе решавања статуса Косова и Метохије, у којима се наводи да то решење треба да буде у складу са међународним стандардима, људским правима, демократијом и међународним правом, као и да допринесе безбедности у региону.
– Дана 24. октобра 2005. године, Савет безбедности је дао зелено светло за почетак преговора о будућности аутономне покрајине. Амбасадори који учествују у раду подржали су предлог тадашњег генералног секретара Кофи Анана да почну преговори о статусу Косова и Метохије.

БЕЧКИ ПРЕГОВОРИ БЕЗУСПЕШНО ЗАВРШЕНИ

Председник Вучић је излажући даље хронологију догађаја подсетио на писмо Зорана Ђинђића Савету безбедности УН. – Дана 11. новембра 2005. године, Савет безбедности именовао је бившег председника Финске, Мартија Ахтисарија, за специјалног изасланика. Преговарачки процес је практично почео у Приштини 10 дана после тога. Јануара 2006. Контакт група доноси смернице за преговоре и заузима став да не може бити повратка на стање пре 1999. године, не може бити поделе Косова, нити његовог припајања некој трећој држави – истакао је даље председник Вучић додајући да су представници Контакт групе позвали Београд на конструктивни рад са главним преговарачем, очигледно припремајући терен и зато ћете видети зашто су наши потези 12 и 13 година касније били толико важни и толико успешни припремајући терен да натерају Србију да разуме како и колико је неопходно стварање независног Косова. – Од фебруара до септембра 2006. године, сви они јунаци, које су многи од вас називали издајницима, су се изређали у Бечу на директним преговорима са Хашимом Тачијем и осталим Албанцима. Ти преговори завршени су безуспешно. Дана 17. марта. 2006. године, две делегације, разговарале су о финансирању Српских општина и о њиховом међусобном повезивању са властима у централној Србији, о чему су изношени различити ставови. Тада Албанци одбијају да се формира нешто што ми успевамо Бриселским споразумом седам година касније, а то је 4/3 заједница српских општина, а што данас не можемо да формирамо зато што ЕУ, као гарант провођења тог споразума, није извршила притисак на Албанце да се тај Споразум спроведе у дело – навео је даље прдседник Вучић и подсетио да је пета рунда преговора била посвећена заштити верског и културног наслеђа на Косову… Вучић је даље подсетио да је 13. јула Марти Ахтисари известио чланове Савета безбедности у току преговора и у својој намери да организује политички састанак на високом нивоу. Затим су, како је казао, одржани састанци којима су присуствовали Борис Тадић, Војислав Коштуница, Фатмир Сејдиу, Агим Чеку. Изнети су различити ставови. Српска страна је рекла да је спремна за најшири ниво аутономије, а Албанци само независност и ништа друго. – Наставља се осма, девета и десета рунда, на којима се разговарало о децентрализацији, на којој Албанци никада нису пристали. Тада је дат налог Мартију Ахтисарију, Контакт група га је овластила да почне израду свеобухватног решења за статус Косова. Он је представио 2. фебруара 2007. године то решење и његово решење је надгледана независност, иако она, имплиците, нигде није помињана, али је било јасно у ком смеру све иде. Дана 13. фебруара једна од ретких седница, то поводом оних који нам држе предавања када се држе седнице Скупштине Србије, одбацују се сви ставови из Ахтисаријевог предлога којима се крши суверенитет и интегритет Србије – навео је даље чињеничне податке председник Вучић и додао да се затим од 21. фебруара до 2. марта одржавају коначни преговори у Бечу да се покуша приближавање ставова две стране. У томе се не долази до било каквог успеха и онда се долази до коначног закључка Ахтисарија – реинтеграција у Србију, Косово у Србију није реална опција због чега је међународно надгледана независност, како је договорено, најбоље једино могуће решење. Затим, на захтев Београда и Москве, по речима председника Вучића, Савет безбедности упућује на КиМ посебну мисију која је за четири дана утврдила стање на терену, јер је неколико чланица тог тела изразило резерве у погледу решења које тражи Ахтисари. – Сједињене Државе и чланице ЕУ поднеле су Савету безбедности нови пети предлог о КиМ, који се нама оставља 120 дана и Приштини, али без да се договоримо, без аутоматизма у провођењу плана Мартија Ахтисарија. Они су, суочени са јасном претњом вета руског, Американци и пет чланица ЕУ, одустали од наставка процеса решавања статуса Косова у Савету безбедности, најавили даљу бригу о том процесу. Затим су формирали тројку Ишингер, Визнер и Боцван Хавченко. Њиховим именовањем почела је нова рунда преговора. Затим су у седишту ЕУ у Њујорку одржани директни разговори Тадића, Коштунице са Фатмиром Сејдиуом и Чекуом. Београд је изнео своје виђење, Приштина је изнела своје – додао је даље председник Вучић.

КОСОВО ПРОГЛАШАВА „НЕЗАВИСНОСТ”

Председник је у свом даљем излагању говорио о проглашењу таказване независне државе Косово истакавши да су финале свега 19. децембар 2007. године када СБ УН није донео никакве закључке по питању статуса Косова. – Идемо на 19. децембар 2007. године. То је финале свега. Савет безбедности није донео никакве закључке у вези са питањем будућег статуса и већ 13. фебруара Влада Косова најављује да ће прогласити независност. Дана 14. фебруара Влада Србије доноси одлуку о поништавању противправних аката привремених органа и 17. фебруара 2008. године тзв. косовски парламент је прогласио независност државе Косово и током неколико наредних дана независност су признале САД, Турска, Албанија, Аустрија, Швајцарска, Немачка, Италија, Француска, Велика Британија, Аустралија, Пољска. За само годину дана 84 земље. Дана 18. фебруара, то је једна од две седнице које су укупно одржали, одржава се седница српског парламента. Да ли знате колико је трајала дан пошто су Албанци прогласили независност на Косову? Шта мислите, колико дана, недеља, месеци је трајала та седница Народне скупштине? Сат и по времена! На утврђивање Пословника је потрошено више од пола сата. За сат и по времена ми смо донели своје одлуке и решили проблем – рекао је Вучић подсећајући на преломне датуме до 2012. године који су удаљили Косово и Метохију од Србије а као кључну наводи захтев Србије пред Међународним судом правде. – Даље смо имали проблем са 15. августом 2008. године. Тада министар спољних послова Републике Србије, господин Јеремић, званично предаје захтев Генералној скупштини УН тражећи да то тело подржи Резолуцију Републике Србије, којом се тражи саветодавно међународно мишљење Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности Косова. Питање суду је гласило: „Да ли је једнострано проглашена независност Косова од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом?” Дана 8. октобра 2008. године Генерална скупштина усвојила је захтев Србије да се Међународни суд правде изјасни о легалности једнострано проглашене независности тзв. Косова. Једини аргумент када говорим о међународном праву, једини озбиљан аргумент који су Албанци потезали на сваком нашем састанку, који имате у свакој нашој службеној белешци, не у представи за телевизију, не у својим говорима у Савету безбедности, је саветодавно мишљење Међународног суда правде, на сваком разговору је по десет пута поновљено зато што је неко тада размишљао о себи, о својим политичким поенима, о сликању на телевизији, а не интересима Републике Србије и о интересима нашег народа на КиМ – рекао је председник Вучић.

НОВЕМБРА 2008. ЕУЛЕКС ЗАМЕЊУЈЕ УНМИК

Настављајући своје излагање о хронологији догађања, и предаји административних прелаза на управљање Приштини 2011. године, председ
ник је указао на погубност питања пред Међународним судом правде и замена Унмика са Еулексом. – Дана 26. новембра 2008. године усвојено је мишљење Савета безбедности УН, којим је омогућено распоређивање мисије Еулекс на КиМ, а ми смо се у одговору на писмо Генералног секретара сагласили са довођењем Еулекса на КиМ. Потписао га је председник Републике Борис Тадић. Јула 2010. године Међународни суд правде је донео саветодавно мишљење да једнострано проглашена независност тзв. Косова није у супротности са међународним правом. Зашто сам ово прочитао до овог тренутка? Зато што је важно да ми једну ствар знамо, ми смо 1999. године неравноправном и немогућем сукобу поражени тиме што смо потписали, не наши војници, него смо поражени, неравноправна је борба била, потписана је делимична политичка капитулација. Повучене су наше снаге са КиМ. Ми смо се правили као да се ништа није десило. После тога смо ми тражили, 2004. године нисмо реаговали ни на шта, 2008. смо реаговали тако што смо изашли на улицу једно вече и нисмо се сагласили са проглашењем независности, а 2008. до 2010. године, док је трајао поступак пред Међународним судом правде, ми смо дали најснажније аргументе албанској страни за стицање независности. Дана 9. септембра 2010. године долази до тога да Савет безбедности поздравља спремност ЕУ да олакша процес дијалога између Приштине и Београда. Године 2011, 8. марта, имамо први састанак Борка Стефановића и Едите Тахири. До половине 2012. године су постигнути технички споразуми о слободи кретања, матичним књигама, царинском печату, катастру, признавању универзитетских диплома, интегралном управљању границама, регионалној сарадњи. Оно што је најважније, и за ту одлуку имамо 2011. године, после три године супротстављања српског становништва са севера КиМ, успостављена је граница на Јарињу и Брњаку између централне Србије и са 98 посто српским живљем настањеног на северу КиМ – казао је председник. Он је у даљем излагању изнео тачан број Срба који данас живе на Косову и Метохији наводећи да је то три до четири пута мање него 1990. и 1991. године. – Ми смо избројали све Србе који живе на КиМ. За вас информација да је у 2017. години, данас рачунајте да је то за 2.000 људи мање, 94.998 Срба живело, од тога 47,1 одсто на северу покрајине, а јужно од Ибра 52,9 одсто. Та разлика се стално смањује, односно повећава се проценат учешћа севера, јер је безбедније и сигурније за становништво на северу, а мање је безбедно и мање је сигурно, јер се и наслањају директно на централну Србију, не живе у енклавама. Када погледате те бројеве са бројевима од пре 1990. и 1991. године, по попису, видећете да је то три до четири пута мањи број Срба него што је тада живело.

БРИСЕЛСКИ ДИЈАЛОГ

Говорећи о преговорима и Бриселском споразуму истакао је да су то били изузетно тешки преговори. – Оно што је веома важно то је да су текли тешки преговори од 20. септембра све до 19. априла 2013. године, када се потписује, када Ивица Дачић као председник Владе Републике Србије потписује Бриселски споразум. То је први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа. Затим се воде до краја 2013. године преговори о имплементацији првог споразума. У мају 2013. године усагласили смо план имплементације. Оно што је важно, у тој години постигнут је аранжман о официрима за везу и Канцеларија за Косово преузима обавезе из домена надлежности Канцеларије за стручне и оперативне послове у преговарачком процесу. Укупно је током 2013. године одржано 40 састанака од којих је осам на високом политичком, а 32 на техничком и експертском нивоу. Ово вам све говорим као део извештаја о нашем раду у претходном периоду – напоменуо је Вучић и додао, деветнаестог марта 2014. године усагласили смо фитосанитарни сертификат и ветеринарски и здравствени сертификат за готове производе. Усаглашавањем ових докумената на статусно неутралном начину, омогућен је неометан пласман производа предузећа из централне Србије на Косову. Од марта до септембра 2014. године траје прекид у политичком дијалогу између Београда и Приштине услед локалних избора у Србији као и услед избора и формирања тзв. „владе привремених институција” у Приштини. Четрнаестог новембра 2014. године постижемо договор о посетама званичника, а видели сте касније како се тог
договора ни једног тренутка нису држали, како су то, рекао бих, апсолутно арбитрарно употребљавали, или боље рећи злоупотребљавали, до тога да су покушавали да унизе и пребијањем, омаловаже директора Канцеларије за Косово и Метохију, Марка Ђурића. Водили смо тзв. „преговоре” из области енергетике и телекомуникација, а постигнут је договор о мосту тзв. „Жбогаров план”. Међутим, што се тиче тог моста, то желим људима да кажем овде, били смо све време изложени притисцима, страховитим притисцима да се баш преко једног централног моста пусти саобраћај, не пешачки мост да буде, не да буде отворен за пешаке, него да се пуштају камиони и аутомобили преко тог моста. Кад год бисмо рекли – имате још два моста на 50 и 100 метара одатле којим иду и аутобуси и камиони и сви други, зашто желите да уђете у централну улицу на северу Косовске Митровице, то је улица Краља Петра по сваку цену? Одговор никада нисмо добијали – прецизирао је председник, истичући да смо до данашњег дана изложени двоструким аршинима. – И све време до дана данашњег, томе смо изложени. Пре неки дан кад сам разговарао са највишим европским представницима било је – учините нешто, пустите тај мост. А онда смо ми кренули у реконструкцију у северној Косовској Митровици, посебно смо урадили и споменик, видели сте, цару Лазару, са погледом на мост, урадили смо посебно плочнике, пешачку зону, формирали, дакле и наши људи и градоначелник Ракић и остали, дакле, урадили смо све зато што смо шватили да су они желели по сваку цену да оно што је симбол опстанка Срба у том делу Косова и Метохије, дакле, да то униште у потпуности и да са лакоћом заузму улицу „Краља Петра“. Када узмете улицу „Краља Петра“, Митровица је мала, све
га девет квадратних километара укупно, дакле, како год да окренете, више нема Срба ту, а кад нема Срба у Митровици северној, нема Срба ни у Звечану, мало ко ће после тога да опстане и Ибарском Колашину, Зубином Потоку и нешто северније у Лепосавићу и Лешку. Укупно је током 2014. године одржано 15 састанака и сви су били на техничком и експертском нивоу. Постављало се питање – а зашто ми учествујемо у тим и таквим разговорима? Зашто смо све време на томе инсистирали? То смо радили из три кључна разлога – запитао се председник и одговорио: – Прво, не заборавите и жао ми што на то морам да подсећам, за само осам година Милошевићеве власти дошли смо дотле да смо имали сукоб на Косову и Метохији и суштински губитак суверенитета на Косову и Метохији. За само осам година власти ДОС-а дошли смо од великих очекивања и великих надања и великих обећања народу да ће све да се промени и да ће много да нас воле ови са запада и да ће да учине све да Косово врате по територијални интегритет Србије, дошли смо до тога за тачно осам година да смо добили независно Косово, проглашење независног Косова на које смо реаговали тако што смо им чак и дали правне аргументе кроз пресуду Међународног суда правде. Зашто сам ово поменуо? Зато што ми у десет пута лошијој ситуацији и без војске и полиције и са формално проглашеном независношћу Косова, које је признало нешто мање, ми кажемо стотину земаља, они кажу 110 земаља – подсетио је председник осврћући се на историјат догађања на Косову и Метохију.

НЕМАМО ВИШЕ ГЛАВА ЗА ГУБЉЕЊЕ

Председник Вучић је рекао да се Србија бори да очува мир и стабилност и подигне економију.Дакле, ми покушавамо да вратимо Србију у живот, да вратимо Србију у разговоре, да вратимо, да прво очувамо мир и политичку стабилност јер више немамо глава за губљење. Више немамо деце за бацање. Ваљда није требало никада да имамо. Истовремено, чувајући политичку стабилност гледамо да земљу извучемо из банкротства, гледамо да подигнемо економију, јер подизањем економије повећавате шансу да нам људи остану у земљи, да нам не беже из земље. Подизањем економије повећавате наду за нормалан живот у будућности. Подизањем економије увећавате све друге шансе, чак и шансу да браните своје националне интересе – нагласио је Вучић. Говорећи о Војсци Србије, председник је казао да је затекао скоро уништену војску. – Хоћете ли да вас подсећам да ми де факто војску нисмо имали? Хоћете ли да вас подсећам да смо секли тенкове, да смо уништавали стреле за 142 долара, да сам их као министар одбране пронашао сакривене и донео и рекао – обновите ресурсе? Од тога да смо имали један авион који је могао да полети до тога да данас сви имамо 14 авиона четири плус генерације. Говорим о ловцима само. До тога да ове године добијамо више хеликоптера него што смо имали, које смо купили, него што смо имали у претходних 30 година. Разумете ли људи о чему говорим – запитао се председник и наставио – тражили смо време да земљу сачувамо, да народ сачувамо. Морате да разговарате. Да ли неко мисли да је некоме лепо да разговара са Тачијем? Мислите ли да је Тачију лепо да разговара са мном? Ако већ морам да вам кажем, горе је њему да разговара са мном него мени да разговарам са њим. То морате да радите не зато што волите и не зато што вам је то лепо, него зато што волите своју земљу и зато што знате да тиме добијате и време за Србију – казао је председник. Вучић је подсетио на значај ЕУ и инвсстиција и извоза који имамо са ЕУ. – Налазимо се на путу европских интеграција. Хоћемо да будемо део света, да припадамо том типу друштва а неки ће да кажу – зашто? Да не говорим сада о демократији и владавини права, људи говорим о економији. Шездесет и осам посто наше трговине је са ЕУ. Наши највећи инвеститори долазе из ЕУ. Данас нам само немачке компаније запошљавају преко 60 хиљада људи у Србији. Све то што извозимо, све то што нам је данас увоз покривен извозом у висини од 79 посто, то успевамо захваљујући тим компанијама. Нестали би смо. Тиме смо успели у претходних седам година не губећи српске главе, подижући српску економију и не само не губећи даље, не настављајући тај след губитака свега, успели смо да подигнемо углед Србије у међународној заједници и да вратимо Косово и Метохију, која је за њих била завршена ствар, на сто да се поново о томе прича, не са великим шансама за нас, не са тиме да са сигурношћу могу да вам кажем да ћемо нешто да добијемо, већ вам кажем да можемо да тражимо и да се још понешто питамо и да се и даље боримо – рекао је председник и наставио. – Године 2008. и 2010. је све већ било завршено. Све је било готово. Зато смо то радили. Доносили смо споразуме и посебно ћу о томе у другом делу када будем одговарао на питања да говорим о правосуђу, цивилној заштити. У енергетици смо били изложени најтежим притисцима и ту сте могли да видите сво лицемерје међународне заједнице. Инсистирали су све време на Газиводама и Валачу, говорећи нам како због, сада да се не наљуте људи из Електромреже Србије и ЕПС ако погрешим у неком термину и министар Антић, можда, дакле, они у некој тој преносној мрежи, то је Електромреже, они губе, Немци губе ваљда 32 милиона годишње. За Немце 32 милиона евра, сложићете се, и није нека пара. То што ми губимо 50 милиона евра месечно због њихових такси, нико се не секира, а Србија 200 пута мање богата од Немачке. Шта брига некога, шта брига било кога. То је служило, пре свега, да се изврши притисак на наш народ у Зубином Потоку када се заузму Газиводе, када се заузме Валач. Не заборавите, наш народ на северу Косова и Метохије, као и добар део наших предузећа струју плаћа у висини од 11 посто. Дакле, људи не плаћају струју. Наши губици на електричну енергију су на северу Косова око 150 милиона годишње, само да то имате у виду и да то сви људи у Србији треба да знају, зато што се трудимо да олакшамо опстанак нашем народу, трудимо се да им олакшамо живот. Зато их награђујемо и „косовским додатком”, зато учитељ у Лешку и Косовској Митровици има значајно већу плату него што је има онај у Сомбору, Београду, Лесковцу, Кра
гујевцу и било којем другом месту. То су ствари које такође радимо – појаснио је председник Вучић.

ЗАЈЕДНИЦА СРПСКИХ ОПШТИНА И „ВЕЛИКА АЛБАНИЈА”

Председник је потом изнео детаље око Заједнице српских општина. – Онда почињу игре око Заједнице српских општина. Албанци су разумели шта је то што ми радимо. Ја нећу то ни да кријем. Ми бринемо о српском народу, да бринем као председник, да се не наљути нико, о становницима Качаника, најмоћнијој ћелији Исламске државе у целом свету нити могу нити хоћу. Они који лажу да о томе брину, нека лажу и даље наш народ. Бринем о српском народу, бринем о другим грађанима Србије који Србију доживљавају као своју земљу и који желе да Србија о њима брине. А, о Качанику, Глоговцу, Сувој Реци и Штимљу, да вам поштено кажем, нисам нарочито заинтересован шта се тамо дешава. Они су разумели да Заједницом српских општина ми у ствари желимо да везе између наших људи на југу и на северу у потпуности институционализујемо, четири општине са севера са шест општина на југу. Чак смо тражили и то су прихватили били Албанци, па одустали, да се посебно формира општина Прилужје, Племетина, јер Прилужје припада Вучитрну, Племетина припада Обилићу, и Бабин Мост, такође, па смо желели да од тога направимо једну општину. То је била наша намера, без обзира на овлашћења. Тражили смо надзорне функције, извршна овлашћења. Они кажу – не може извршно овлашћење, онда су одустали од свега. Једину њихову обавезу из Бриселског споразума они нису испунили. Једну, једину коју су имали нису испунили, зато што им је неко дозволио да је не испуне, зато што су им велике силе, европске и САД рекле – вама је дозвољено да не испуните. Ево, прошло је шест година, они то нису испунили. Као што је сад прошло, колико, више од 200 дана како су нам увели таксе и нико се не секира. То им служи за један дан, за један састанак, као што се нико не секира што и данас најављују формирање велике Албаније и нико неће да реагује – оценио је председник Вучић. Излажући даље Извештај о КиМ, председник је истакао да је руководство Србије тако нешто изнело ко зна шта би се десило. – Једну реч од тога да смо ми рекли, да је не дај Боже неко од нас поменуо Републику Српску, или било шта, метафорично говорећи, обесили би нас у Бриселу. Је ли то праведно? Па, није. Је ли то правично? Па, није. Је ли то показује двоструке стандарде? Па, показује. Па, шта да радимо? Па, да наставимо да се боримо, да разумемо да ствари тако стоје и да наставимо да се боримо на најбољи могући начин. Током 2016. године одржана су укупно 46 састанака. У 2017. години одржали смо укупно 14 састанака. Онда долази догађај из 2018. године. Разумели су Албанци, разу
мео је западни свет, који је највећим делом признао независност Косова, да Србе, ма колико да су у тешкој ситуацији, ма колико да су везани европским путем, ма колико да желе да брже напредују, да не могу лако да убеде у све неистине које покушавају да им продају и уз чињеницу да Албанци при томе ништа не морају да испуне. И тада се дешава, расписују се избори за град Београд, на којима многи очекују да дође до промене власти и да то буде почетак краја мрског Вучићевог режима и не знам ни ја шта све. Тог дана у Косовској Митровици убијен је Оливер Ивановић, један од лидера Срба са Косова и Метохије, политички противник Српске листе. У последњих 20 дана могли сте да видите три текста у значајним западним медијима који су говорили како је можда баш то убиство допринело уништењу идеје о разграничењу, о било чему, о било каквим српским сновима да би Срби нешто од територије Косова и Метохије могли да добију – напоменуо је председник Вучић. Осврћући се на жестоку кампању покушаја криминализације нашег народа на КиМ, председник је рекао: – Тада се суочавамо са жестоком оркестрираном кампањом, заједнички изведеном из различитих западних центара моћи, са онима који у домаћој јавности у свему томе интерцирају и, наравно, уз најжешћу улогу Албанаца и албанских медија. Они то раде са следећом жељом и намером – да се у потпуности криминализује наш народ на Косову и Метохији, посебно Срби са севера Косова и Метохије, јер никако нису желели да дозволе значајнији уплив Албанаца на тај део Косова и Метохије и морала је да се води најжешћа могућа кампања против њих, те су знали и ко је убио и како је убио, а као што видите, прошло је годину и, колико, шест месеци, ништа не знају. Појма немају. Измишљали су све. Приводили су људе. Људе држе у притвору данас на основу изјава даваних српским медијима, политичара одавде, политичара са Савског венца који се лажно представљају да су политичари са Косова. Све су то радили да би ослабили одбрану српског народа на северу Косова, да север Косова постане лака мета за све њих, јер је то до тог тренутка био веома тврд орах за свакога ко би покушао да уђе у Косовску Митровицу. И данас је север Косова неупоредиво лакша мета за њих, што је заједнички успех и дела Албанаца, односно свих Албанаца, доброг дела западних сила и једног дела српске политике. У томе су итекако добро успели. Честитам им на томе, али их све заједно упозоравам да никада нису успели толико да ослабе ни српски народ у целој покрајини, ни српски народ на северу, да не будемо у стању, и намерно кажем не будемо, јер то неће бити самостални одговор нашег народа са севера, већ целокупног нашег народа уколико било ко буде покушао да их физички угрози, на било који начин. Погрома из 2004. године више неће бити – поручио је председник Вучић истовремено подсећајући на антицивилизацијске таксе које је увела Приштина. – Дана 21. новембра 2018. године уводе нам царинске таксе у Приштини у висини од 100 одсто на робу из БиХ и централне Србије, што је директно супротно и духу дијалога и Споразуму ЦЕФТА и Споразуму о стабилизацији и придруживању. Не морам да вам кажем да сем саопштења и коректног односа, морам да признам, Федерике Могерини и Јоханеса Хана, ниједна држава чланица, нити је Европска унија својим механизмима предузела било шта против албанске стране за тако нешто. Током 2018. године одржано је укупно 24 састанка. Имали смо у Берлину недавно самит на којем су покушали канцеларка Меркел и француски председник Емануел Макрон да убеде Албанце да повуку таксе. У томе нису успели, зато што су они имали нечију снажнију заштиту. Ја сам им то на почетку самих разговора рекао. Они ми нису веровали. Они су рекли – сачекај, Александре, видећеш да ћемо да имамо резултат. Желим да вас обавестим о томе. На то сам се насмејао. Рекао сам им – нећете имати резултат, зато што неко снажнији од вас им је рекао да то не прихвате ма колико ви на томе инсистирали. После једно сат времена Макрон ми је рекао: – Александре, био си у праву, шта год да урадимо неће да прихвате. Дакле, реч је о нечему што је план. Зашто је то план? Зашто су то урадили и шта они праве? Они раде једну веома важну ствар, а то је да нас доводе у ситуацију тзв. нове нормалности, јер то је њима дозвољено. Шта год да ураде, какву год глупост да направе, милион пута да причају о великој Албанији, да иду у конкретне кораке за стварање велике Албаније, уклањање граничних пунктова, прелаза, ослобађање од царина, све друго што ураде и све таксе да нам уводе, шта год да направе, рећи ће, неко ће да изда једно саопштење из Међународне заједнице после два дана – нема везе, хајде да видимо како ћемо Србију да натерамо да коначно и формално призна независност Косова, све је завршено, Косово је независно, остао нам је само тај део како ће Србија и формално да призна независност Косова. Одбацићемо сваку идеју са којом Срби дођу о промени граница, а под променом граница подразумевају да су границе државе Косово неповредиве, јединствене и да нико не сме да их мрдне ни лево, ни десно. Нису им баш границе Србије биле неповредиве ни 1999. године, ни 2006. године, односно Југославије, ни 2008. године, али после тога су све границе постале неповредиве – казао је председник Александар Вучић.

ОДВИЈАЊЕ ДИЈАЛОГА БИЛО КОРИСНО

Председник је истакао да је, ипак, током Бриселских споразума дошло до побољшања безбедности Срба а да Срби и даље управљају својим институцијама. – Ми смо у периоду тих преговора и дијалога успели да сачувамо мир на Косову и Метохији. Био је мали, веома мали број тешко рањених, убијених, сем Оливера Ивановића, готово да није било у међунационалним сукобима. Мали ли је то успех, а после проглашења независности Косова, не пре, не док смо имали неке врсте компетенција и власти на Косову и Метохији? То смо успевали разговорима и паметном политиком. Током трајања интензивних разговора није било ни озбиљнијих безбедносних криза. Увек смо у безбедносне кризе упадали када су разговори, када је дијалог престајао. Корелација између одсуства преговора и усложњавања безбедносних прилика директно упућује на закључак да је одвијање дијалога било корисно за све стране и да се тиме једино могао осигурати трајни мир. Трећи важан закључак односи се на чињеницу да је ангажовање Србије у политичком дијалогу очигледно успело да делимично амортизује апсолутно бескомпромисан став подржавалаца тзв. независности Косова и да их данас, ако прочитате и Едгара Џозефа и многе друге, који свакако нису објективни, већ директно против нас, чак 19 пута говоре о председнику Србије и руководству Србије које мора да буде натерано да одређене одлуке донесе. Таквих текстова нисте имали ни 2007. ни 2008. ни 2009. године. Све је текло као по лоју, и баш онако како су очекивали. Имајући у виду да они све чешће захтевају да се преговорима изнађе свеобухватно трајно решење за питање Косова и Метохије, јасно је да ти партнери више не сматрају да је тзв. косовска независност напросто, завршена ствар. Србија ће морати да се чује. Глас Србије ће морати да се уважи. Да ли ћемо ми моћи да добијемо све оно што бисмо ми желели и све оно о чему маштамо? Наравно да нећемо. Онај ко би вам то рекао тако би вас лагао страшно, а много лажова у Србији имамо. Ја нећу такав да будем, па макар ме сутра ви први одавде сменили, затим народ на референдуму, потпуно ми је свеједно, али да ћемо да добијемо много више од онога што смо имали и 2000. и 2008. године, у то сам апсолутно сигуран и потпуно убеђен, да смо тај дијалог могли да наставимо. Четврти битан закључак је тај да је Република Србија у основи успела да у потпуности заштити свој интерес у Покрајини и у контексту европских интеграција. Упркос критикама везаних за наводну предају српских институција, Срби су на северу Косова и Метохије поготово, Срби на том простору данас апсолутно доминирају у свим институцијама, што није био случај до 2013. године. Не заборавите, они који говоре о правосуђу, рекао бих вам једну ствар, замислите да је неко силовао Српкињу, девојку на Косову и Метохији, а шта би смо ми могли да радимо? Да подижемо оптужни акт у Краљеву, у зависности од тога да ли се десио на северу, или у Врању, да немамо могућност гоњења силоватеља ни на који начин? Тиме смо отворили могућност да имамо и те како утицај, а у сваком тренутку да бисте ви разумели, ти људи који су пристали да раде унутар косовског система су толико одани Републици Србији и српском народу, да уколико би Српска листа и политички представници донели одлуку да се сви повуку, са малим, иако је то плеоназам, али дозволићете ми да га употребим, изузецима би неко у тим институцијама остао. Срби би одмах изашли, али, користе сваку прилику да се обезбеди суштинска правична, у крајњој линији, јер ту живи 98 посто Срба, доминација Срба, али да се истовремено обезбеди заштита Срба у Грачаници, и у Штрпцу, и у Ранилугу, и у Шилову, и у Клокоту, и у Пасјану, и у Партешу и у Метохији, тамо где су нам угрожени људи, и у Осојану, и у Ђураковцу, и Клини, и у Гораждевцу и у Великој Хочи, Ораховцу и сваком другом месту где имамо од неколико Срба до неколико стотина Срба. То је био једини могући начин. Како бисмо ми заштитили да није било тог потеза Србина у Великој Хочи, коме је пљачкаш нешто опљачкао, коме је неко силовао ћерку, коме је неко ранио некога? Како бисмо га заштитили? Дроновима из ваздуха хапсили починиоце? Како? На који начин? Лако је причати о томе да ми из центра Београда имамо право да милион година нешто чекамо. Ти људи тамо живе сваки дан и морају да живе сваки дан и живе са Албанцима сваки дан и неко је морао да им пружи заштиту – оценио је председник. Подсећајући да је било укупно 188 састанака са Приштином уз посредовање ЕУ и да је заштићен углед Србије, председник је казао: – Сматрам да све оно што смо урадили у процесу дијалога је дало веома опипљиве користи српском народу, држави Србији у целини, а посебно мислим да кроз тих укупно 188 састанака смо успели да заштитимо углед, репутацију Републике Србије, да смо успели да сачувамо интересе нашег народа и да драматично успоримо одлив нашег живља са Косова и Метохије.Успели смо, такође, да одбијемо одређене споразуме који нису потписани, који нису прихваћени, а који би значили драматично урушавање српских националних интереса и државних интереса Републике Србије. Оно што је за нас важно, такође, и зато је Приштина између осталог донела одлуку о таксама, дошло је до озбиљног ширења робне размене између централне Србије и Приштине и ми смо дошли дотле да нам је извоз, како они кажу, или трговина са Приштином, како ми кажемо, прешла 550 милиона евра на годишњем нивоу, а оно што су они нама продавали или, како они кажу, извоз у централну Србију је био на нивоу 20 милиона евра. Само да ми неко каже да смо ми лоше поступали и да смо лошу политику водили. Управо зато ћуте многи из света, зато што их баш брига што је Србија оштећена, зато што желе да Србију економски виде слабију.

НЕМА ДИЈАЛОГА БЕЗ УКИДАЊА ТАКСИ

Осврћући се на притиске којима је годинама изложена Србија председник је указао на много једностраних одлука које је донела Приштина у претходном периоду. – Моја је дужност да вам данас укажем на следеће чињенице. Да смо ми од почетка били изложени различитим врстама притисака и трикова, од тога да се изврши демаркација између Косова и Црне Горе, а да се затим изврши демаркација између Косова и Србије, што би ваљда било нормално, па сад величанствен успех што су извршили демаркацију између Косова и Црне Горе. Свакој демаркацији у којој бисмо ми учествовали значило би да смо де факто признали независност Косова. Све време од почетка до дана данашњег били смо овако или онако притискани да у томе учествујемо. Затим смо били притискани да поздравимо демаркацију између Подгорице и Приштине, што је исто то само мало увијеније, што смо такође успели да одбијемо пред европским представницима. Они су донели безброј једностраних потеза и ја ћу вам сад рећи шта је то све било у неколико претходних година, посебно у последње две године. Премијер привремених институција у Приштини је у јуну 2018. године рекао, упутио отворене претње ратом, ако се у преговорима о утврђивању статуса Косова и Метохије, дође до решења које није по вољи албанске стране. Поновио је то и председник привремених институција у Приштини, који је рекао да су једанпут већ у рату победили уз помоћ НАТО-а, победиће опет ако буде потребно. Приштина је одредила да се за сву робу која долази са простора централне Србије, на фактурама наводи да је дестинација република Косово, а означавањем порекла робе која се налази у продаји на простору Косова и Метохије, потпуно увела дискриминацију српских производа. Приштина је са Тираном нелегално укинула контролу државне границе између наше границе према Републици Албанији и омогућила слободно кретање, чиме је најдиректније прекршила Резолуцију 1244. Формално су у сарадњи са Републиком Албанијом прокламовали свој циљ да теже стварању велике Албаније на Балкану. Мислите да се неко стварно узбудио? Кажу вам они кад им ви кажете. Ја више ни не говорим, да вам право кажем, али само моја је обавеза да вам то пренесем, свим западним представницима, онима који су признали независност. Када то кажете, они кажу – јесте, није добра изјава, али Вучићу шта ти то разграничење треба? Онда више нема никакве велике Албаније, нити било чега, само да ми Срби не добијемо нигде ништа. – Приштина је донела нелегалну одлуку о стварању тзв. војске Косова, коју су подржале све западне силе иако је та одлука донета супротно вољи чак и НАТО-а, био је коректан генерални секретар НАТО Јан Столтенберг и супротно чак и Уставу, „лек супериору” тзв. државе Косово. Баш их брига, уколико то нешто чини против Срба и то ће да ураде и за њихове акте и за све друго. – Приштина је недвосмислено одбила имплементацију постигнутих споразума из дијалога, посебно по питању Заједнице српских општина.

– У том споразуму о мосту који смо ми потписали, морало је јасно да се одвоји јужна од северне Митровице, јер то је наш једини начин да се спасемо. У јужној Митровици живи многоструко већи број људи него у северној Митровици. Да људи овде разумеју, свако уједињавање града, како га они то називају, је крај Срба на северу, крај северне Митровице. Зато смо тражили посебно разграничење у Сувом Долу и то је морало да буде постигнуто по споразуму. – Приштина је јавно запретила и кроз институције поставила нова законска ограничења по питању дијалога и избором Тиба, али су онда говорили и о „Трепчи”, Газиводама и о свему другом. – Кадри Весељи, шеф приштинског парламента, затражио је подршку за политику и мере које према Србији и Србима предузима Харадинај, као и регионално уједињење против, како је он рекао, Вучића, позивајући Црну Гору и Северну Македонију да се њима придруже и Албанија наравно, у тој борби. Он је у том смислу изразио и спремност да се до решења, које је потребно, дође новим ратом у коме је сам спреман да учествује. Затим, премијер привремених институција Харадинај смењује легитимне представнике српског народа и доводи пријатеље, кумове, личне српске пријатеље, слуге које служе само њему и албанским интересима.

– Приштина под тзв. тајним инфигираним оптужницама хапси Србе за наводне ратне злочине и тиме супротно Резолуцији 1244, која налаже да се на КиМ створе услови за сигуран и безбедан повратак свих расељених и избеглих лица, онемогућава овај процес. Узгред, КиМ је територија на коју се вратио најмањи број
избеглих лица од свих кризних подручја, свих кризних жаришта у целом свету, 1,9 посто. Без икаквих доказа изнети су подаци о наводно хиљадама убијених Албанаца, десетинама хиљада силованих албанских жена и у ту сврху приказане су за целокупну светску јавност, а деманте готово да није објавио, снимак из порно филма којим је требало да се покаже како су Срби силовали Албанке и то је урадила Фљора Бровина, посланица владајуће странке, иначе пуштена из притворске јединице у Нишу 2000. године, одлуком органа политичких, а не правосудних органа Републике Србије. Сада се поставља питање, па кажу – ми смо криви, јер ми условљавамо дијалог – запитао се председник и наставио – чекајте, а како ћемо да постижемо, у чему ћемо да постигнемо споразум, ако нисмо у стању да постигнемо споразум о слободној трговини, који је подразумевајући и који постоји и по Споразуму о стабилизацији и придруживању, потписаним са ЕУ. Наш једини услов је укините таксе, дијалог ћемо да наставимо. Ми нисмо имали примедби на понашање ни госпође Ештон, ни понашање госпође Могерини, знали смо у како тешким условима радимо. Некада су ти притисци били ужасни, уколико вас буде интересовало, могу да говорим, како је тражено од нас да у Бриселском споразуму подржимо улазак Косова у УН. Већ је то била готово завршена ствар. Како да прихватимо да регионална полиција на северу буде састављена од 68 посто Албанаца, а 32 посто Срба, а не од 98 посто Срба као што је данас, па смо то, морам да кажем, чини ми се, на веома храбар начин успели да одбијемо и да сачувамо ту врсту српске доминације, бар у том делу КиМ – подсетио је Вучић.

13 ДРЖАВА ЈЕ ПОВУКЛО ПРИЗНАЊЕ КОСОВА

Он је истакао да је у периоду 2014 -2018. 13 држава повукло признање Косова. – У периоду од 2014. до 2018. године по први пут, дакле, упркос чињеници да долазимо у неупоредиво тежем тренутку, него што је то било 2000. или 2007. године пре независности. Дакле, 13 држава је повукло признање Косова, Соломонска острва, Суринам, Бурунди, Либерија, Папуа Нова Гвинеја, Лесото, Комонвелт, Доминика. Дакле, признао 11. децембра 2012. године, повукао 2. новембра 2018. године. Гренада 26. септембра 2013. године, признала, 4. новембра 2018. године повукла признање, Комори, Мадагаскар, Палау, Гвинеја Бисао и Сао Томе и Принсипе. Државе које су признале од 2014. године, видећете, има их двоструко мање, до 2018. године, су Тонга, Сингапур, Антигва и Барбуда, Того, Бангладеш и Барбадос, рекао је председник Вучић и додао: – Хоћу да знате нешто драги пријатељи, то су људи који на дневном нивоу издржавају најстрашнији притисак, како албанских власти, тако страних представника оних земаља које су признале независно Косово. Они су за њих добри саговорници, уколико хоће да кажу – Вучић је ђубре и уколико хоће да кажу – што даље од Србије. Оног секунда када кажу – ми поштујемо Србију, поштујемо њене институције и њене органе и организације, тог секунда они више са њима никаквих контаката немају и они постају њихови, веровали или не, политички противници. Ти људи су све то успели да издрже, никада се нису стидели своје државе Србије и своје лојалности држави Србији и поштовања које показују према државним органима Републике Србије. Они чувају наш народ на КиМ, а не они који позивају да се гласа за Гонџу Чауши, само да би се српском народу наудило на било који начин.
На основу расположивих података, укупан број евидентираних етнички мотивисаних напада, у периоду од 2014. до 2018. године, 465. То је велики број напада. Али, да имате у виду, само десет година раније у истом периоду, био је готово троструко већи. Дакле, ипак смо нешто успели да урадимо. Приметан је велики број пљачки, уништавање имовине, 150. Напада на културно-историјске споменике, верске објекте и гробља, 45. Провокације, претње, 118. Физичких напада, 62. Каменовања кућа, возила и лица, 30 – казао је председник. Председник је детаљно износио податке о утрошеним средствима за пројекте на КиМ. – Мислим да је важно да људи ово чују. Укупна средства која су издвојена и то ван текуће буџетске резерве из које смо издвојили још два милиона евра, динарска средства разуме се, за ових 56 најважнијих пројеката за цркве и манастире је 417 милиона, негде око три милиона и 753 милиона и 800 хиљада евра. Оно што је веома важно, велика вест, у Северној Митровици су покушали Албанци да спрече по сваку цену, то је повратничко насеље Сунчана
долина на локацији Мали Звечан, у износу од 1.433.894.000, ту ће живети око 350 породица између 1.200 и 1.500 лица. Лично сам обишао два пута Сунчану долину, то величанствено изгледа, то предивно изгледа, на стратешком је месту између Митровице и Звечана, суштински чува, то би требало да буде западна страна Митровице. У сваком случају, мислим да ће то бити нешто где такође можемо прве људе који ће се уселити у те објекте да видимо већ за Видовдан ове године. Сада се припрема предлог закључка Владе којим се планира, и захвалан сам на томе председници Владе Ани Брнабић веома, којим се планира одобравање финансирања реализације 233 пројекта. Дакле, ушли смо у највећу инвестициону фазу на Косову и Метохији, израда пројектно-техничке документације за 11 пројеката у укупном износу од 6.683.000.000. За реализацију свих пројеката потребна би била средства у висини од 11 милијарди, дакле, негде око 90 милиона евра. Дакле, причам вам само, а погледаћете после, наша је рачуница да негде, рачунајући губитке око струје, наше улагање око 350 милиона евра и са свим инвестицијама, наша улагања на Косову и Метохији прелазе 560 и 570 милиона евра на годишњем нивоу. Мислим да тиме показујемо и своју бригу, али не само бригу, тиме показујемо да смо и ликвидни и финансијски солвентни и да смо успели да имамо новца много више него икада да помажемо опстанак нашег народа на Косову и Метохији. Наравно да то није довољно. Наравно да за нас нема ружичастих ствари и добре ситуације на Косову и Метохији – прецизирао је председник Вучић.

ПРОТИВ ЛАЖИ И САМООБМАНА

Он је изричит да неће да се бави лажима и обманама, већ истином – Нисам се одлучио за наставак лажи и самообмане. Рекао сам свима још
„ тада а и данас вам кажем, нема Србије, нема наше власти на Косову и Метохији, сем суштински у здравству и школству и да треба да престанемо са обмањивањем и сопствене јавности. Не знам да ли је и ко желео икада да ме чује, осим што су ми понављали увреде разноврсне, али сам то понављао свих ових седам година. Баш као што сам понављао да су нам потребни мир, стабилна економија, раст у свим сегментима и договор са Албанцима као једини начин за то да имамо будућност. Кренули смо у све то и ова влада, Влада госпође Брнабић, из ужасног минуса. Са више од 100 земаља које су признале Косово, са економијом која је чврсто везана управо за оне који Косово признају, са граничним прелазима и на Јарињу и на Брњаку, са ужасним положајем Срба на самом Косову. Кренули смо да нешто урадимо тамо где годинама нико није радио ништа, осим што нас је лагао и себе и нас и да пробамо да нешто добијемо тамо где смо све изгубили. Кренули смо у разговоре са Албанцима, који не само да желе независно Косово, већ желе и велику Албанију, са људима који мисле да су они, а не НАТО, а на НАТО увек могу да рачунају, тако они кажу, пре свега на Сједињене Државе, победили и који би да узму све, а да не дају ништа, са онима који за такво понашање имају отворену подршку најмоћнијих земаља у свету – рекао је председник истичући да седам година преговара везаних и руку и ногу. – Седам година смо се тешко, ужасно тешко свађали, преговарали, натезали везаних и руку и ногу, борили за Србију на сваком месту. Данас могу мирно да вам кажем, нисмо изгубили ништа од онога што није било изгубљено, нисмо трговали ни са чим што одавно неко није продао и нисмо дали ни педаљ онога што неко није дао, већ смо кренули да враћамо Србију у игру да има оно што може да има. Шта је то што смо свакако добили? Добили смо мир. Подсетите се, а у тешким тренуцима су радили, а наши су многи тежи, и Милошевићевог периода и ДОС-овог после седам година уследио је рат на Косову и агресија НАТО, овде после седам година је уследило признање независног Косова. Нама после свих тих катастрофалних чињеница се ништа слично није догодило – рекао је Вучић и додао: – Сачували смо мир, већу сигурност за Србе на Косову и оно што је најважније бољу и снажнију српску економију, српску економију која је породила и снажнију српску војску и српску полицију. Српску економију која је породила снажнијег економски српског човека који је загледан у будућност и који верује у будућност, и своју и европску будућност, али и будућност своје деце. Оно можда најважније, могућност да наставимо, да наставимо да се боримо за том таблом за којом се налазимо. Знам да некима то изгледа мало и знам да постоје они који ће да кажу бавио си се тиме седам година, а ниси завршио. Први пут да тих седам година нисмо на трагичан начин завршили. Први пут да тих седам година у последње три деценије нисмо завршили потпуним поразом и потпуним колапсом кроз који смо већ прошли – оценио је председник.

ЗАМРЗНУТИ КОНФЛИКТ НЕ ЖЕЛЕ АЛБАНЦИ

Председник Александар Вучић у свом двоипочасовном обраћању указао је да постоје две могућности решења косовског проблема. – Једна могућност је нормализација односа Срба и Албанаца између Београда и Приштине, а друга је покушање очувања статуса кво или тзв. замрзнути конфликт. Тај замрзнути конфликт не значи ништа, Албанци могу да га одмрзну у сваком тренутку. Људи када причају, а какав ће план да изнесе Вучић, они себе лажу зато што треба да поставе питање, а какав је план Албанаца, а какав је план Американаца, а какав је план Немаца, а какав је план свих других, јер смо ми мањи играчи од тих великих западних сила. А можемо ли ми да говоримо у њихово име какви су њихови планови? Смемо ли? Имамо ли право? Или су нас не једном непријатно изненадили. Или ћемо да кажемо, снажнији смо од свих, па ћемо то лако да издржимо. Оно што мислим да је важно, то је да људи знају да замрзнут конфликт не може да постоји као наше решење, Албанци га неће. Албанци га неће и зато показују све већу нервозу из дана у дан. И зато је питање тренутка када ће да нападну Србе. То вам овде говорим, на овом најважнијем месту, у овом најважнијем тренутку, питање је дана и месеца када ће да нападну Србе јер они то не могу да поднесу више. Ми можемо, они не могу. Ми можемо, па макар нам то успорило евроинтеграције које су нам веома важне за економски напредак Србије. Ужасно важне. Ми бисмо то издржали, али како ћемо да издржимо напад Албанца? Нормализација може бити само у два случаја. Под један, како га доживљава свет, међународна заједница и Албанци. Постизање споразума у којем је Косово целовита територија, независна држава. Србима би дали нека права. Правиће се по моделу некакве две Немачке, што Албанци такође не прихватају иако би Немачка и Француска то да гурају, али Албанци неће. Американци такође то више неће, него кажу, морате да признате. Ми кажемо, нећемо да признамо, а они кажу, морате да признате. Ми кажемо нећемо и тако у круг. Друга могућност коју смо ми испустили, је била она о којој сам толико говорио и због које сам толико нападан, а коју су многи пре мене о њој говорили и то у десетоструко повољнијој ситуацији. Дакле, понављам по педесети пут вечерас, у десетоструко повољнијој ситуацији су нудили неку врсту разграничења, да спасемо здраво ткиво на Косову и Метохији, да сачувамо наш народ од даљег прогона, да сачувамо целу Србију, да економски унапређујемо, да можемо да радимо и живимо мирно у будућности. На то сам доживео најжешћу хајку, не само у делу западне јавности, која је већ научена на то да Срби не треба да добију ништа већ и од дела лажних родољуба у Србији који су им све предали, који су им све дали независност на тацни, који саопштење нису издали по том питању, који су им дали одлуку Међународног суда правде, па кажу, мало нам је то. Мало нам је то, а са чим сте нас ви оставили осим са потпуним банкротством, уништеном економијом Србије и са независним Косовом и са папиром Међународног суда правде, папиром Међународног суда правде да то није нелегално и нелегитимно проведено – истакао је председник Вучић. Он је још једном подсетио на дешавања пре 2012. године. – Сада ми Срби треба да се правимо сви блесави, да се ништа није десило. Десило се, људи, то вам говоре сви у свету. Десила се и 1999, 2004, десила се 2008. година, и десила се 2010. година. Не можемо ми да се правимо да се ништа није десило ништа на Косову, а мој одговор је био упркос свим овим поразима катастрофалан, упркос свему што су нам оставили и ђубре на ђубришту и у дубокој јами из које нисмо могли да се ископамо неколико година, говорио сам и говорили смо им, не само Срби на КиМ, већ хоћемо заштиту интереса Србије и није баш да Србија нема ништа на КиМ. И зато сам проказан у делу западне јавности, и зато су ме нападали и њихови агенти на различите начине у свим регионалним земљама и овде. Поставља се питање, кључно питање, шта је то што ћемо ми да радимо у наредном периоду? Хоћемо ли да пристајемо на замрзнути конфликт или да тражимо решење? – запитао се председник Вучић и истовремено одговорио: – Рећи ћу вам, док сам председник Републике, а то је још три године, даћу све од себе уколико они те таксе укину, да покушамо да пронађемо некакво компромисно решење у којем ће се водити рачуна, не само о интересима, наравно интересима нашег народа, безбедности, сигурности наших људи, нашим црквама, манастирима, али мора да се води рачуна и о интересима Србије. Залагаћу се за некакво компромисно решење. Зашто? Мислим да је веома важно да истакнем да, ма колико многи од нас уживали у нерешавању проблема, чекању да се промене светске околности и ако ни сами не знамо какво би то везе са нама имало. По свим истраживањима највише бисмо волели да ствари остану онакве какве јесу, за то немамо никакве гаранције и то је немогуће. Свако ко то говори, тај не говори истину нашем народу. Ја знам да вам је то срцу драже, али то није истинито – казао је председник.

БЕЗ КОМПРОМИСНОГ РЕШЕЊА МОГУЋ НАПАД НА СРБЕ

Председник Вучић је поновио по трећи пут, не буде ли компромиса, да се може очекивати напад Албанаца. – Понављам трећи пут вечерас – не буде ли компромисног решења, само чекајте напад Албанаца на Србе. То ће се догодити, јер они губе живце, све су нервознији, нервознији због Трибунала, зато оснивају Трибунал за Србе и зато то све раде. Не заборавите да смо неретко и слично мислили и за Републику Српску Крајину, не много различиту и са другачијим сценаријом и за Црну Гору. Данас Крајине нема, а Црна Гора је прогласила своју независност, а положај Срба у Црној Гори, тешко да било кога од нашег народа може да задовољи. Ми се ту суочавамо са два велика проблема, још неколико минута и завршавам, не брините, одлучност Запада да Срби прихвате и признају албанску независност на Косову у потпуности. Дакле, западне силе које су прихватиле независност Косова апсолутно су одлучне да то истерају до краја, по сваку цену и на сваки начин. Други проблем са којим се суочавамо, то су противправне акције Албанаца које стварају нову реалност и којом они покушавају да представе као нову нормалност. Таксе које су увели су анти-цивилизацијски чин, потпуно противправне. Јел сте приметили да ни „Економист”, ни „Фајненшел тајмс” нико о томе не пише, то је готово јединствен случај у свету – подсетио је Вучић сводећи суштину свог излагања. – Дакле, нама у првој фази остаје да чекам да видимо хоће ли Европљани и Американци убедити Албанце да укину таксе. Наставка суштинских разговора без укидања такси неће бити, тачка. Уколико укину таксе, ићи ћемо да разговарамо, да покушамо да пронађемо компромисно решење. Уколико га случајно буде, а скептик сам по том питању, доћи ћемо и пред парламент и пред народ и грађане Србије да се о томе изјасне. За разлику од неких других земаља и чланица ЕУ и не чланица ЕУ, код нас ће одлука народа да буде обавезујућа, а не – референдум није прошао, али кога брига за референдум, ако одлуче политичке елите. Код нас ће бити онако како народ одлучи и онако како народ буде рекао. Питаћемо народ и народ ће да каже свој став. Уколико ништа од тога не буде случај и уколико дође до најгорег сценарија о којем сам већ говорио и Албанци нападну наш народ на Косову и Метохији, као што сам рекао у Косовској Митровици и као што сам то рекао и данас, ма колико то било тешко, а веома је тешко, јер се на Косову и Метохији налази НАТО, ми прогон и погром српског народа нећемо дозволити. Имали смо довољно Олуја, Бљеска, много несреће и више такве несреће српски народ неће доживети. Желим да вас обавестим да смо о томе упознали највише међународне представнике, да је о томе и генерал Мојсиловић упознао и команданта НАТО-а и да је то један од малих разлога зашто погрома и прогона српског живља са Косова и Метохије нема. Да су се неки сетили да треба да имају војску и полицију 10 и 12 година раније, можда смо нешто више могли и да сачувамо. Такође, желим у неколико реченица само да се осврнем на то што свако онај ко би покушао да договор и компромис представи као решење буде проглашен за издајника у нашој земљи. Наслушао сам се тога. Наслушао сам се за најбоље Србе да су били издајници, од Косова поља или у предвечерје Косовске битке, па до дана данашњег, а то су нам увек саопштавали најгори Срби и најтеже епитете користили, најтеже увреде изговарали, а да никада нису ни сагледали шта ко ради, ни шта су нечији резултати. Зато сам ја увек тражио да се погледају резултати и да се види шта је то што остаје иза нас. Поставио бих питање за све њих – да ли постоји тај јунак, тај Обилић, тај осветник Косова данас који ће једним чином и тако лако како они причају да врати под наше окриље свету земљу Косово? – навео је Вучић. Да ли је међу владикама, песницима, интелектуалцима, политичарима? Покажите ми тог јуначког сина и, верујте ми, одмах ћу да се склоним и пустим га да заврши тај свети посао, јер ја нисам у стању и признаћу да сам био издајник и да сам продао ту најскупљу српску реч – Косово. У супротном, то нећу никоме да дозволим, јер знам колико се борим и колико вреде људи са којима то заједно радимо и са којима се заједно боримо и за Косово и Метохију и за Србију на Косову и Метохији. Само пре тога нека ми они покажу шта су тачно до сада великим речима и бусањем у национална прса и паролама сачували. Нека ми покажу како је то у Пећи, Призрену, Урошевцу, Ђаковици њихов горући патриотизам једног јединог Србина сачувао, а камоли територију под нашом контролом. Колико их је ко на Косово вратио? Како Тијанић каже, Косово, сви Срби би дали живот за Косово, а ко то од њих хоће да оде да живи на Косову? Колико су Тачија, Харадинаја и Весељија натерали у бег? Председник је поручио онима који причају по београдским кафанама да оду у Приштину и тамо протествују против независног Косова. – Зашто то све причају овде у Београду, по кафанским баштама, а на Косову их нема да пропрате и једну од речи коју изговарају? Зашто у Приштину не оду, па тамо не организују протесте против независности Косова или бар једно песничко вече, молебан, али да и Тачи на то дође, да се покаје и да им каже да су у праву? Зашто кукају и зашто увек нуде за своје скупе речи туђе животе по најнижој могућој цени, обично за џабе? Доста је тога било. Не може Србија више да издржи ту гомилу лажи и лицемерја. Не може да настави напред док се гуши у измишљеној прошлости и лошој садашњости. Немамо простора за самообману, за бајке, пароле, нити за лажне мотиве и лажне идеале, али, немамо времена ни за оне који би да предају све, који би да оголе Србију, да српски народ оставе и без његове суштине и без његовог духовног постојања. Ови велики јунаци слободно нека ме анатемишу. Ја од тога што је истина нећу да одступим, а све што сам вам данас рекао апсолутна је истина. Немам право на то, нећу да лажем и нико ме за то није овластио. Ако нешто хоћу, ако сам због нечега дошао овде, као што сам отишао и на позив патријарха српског на Сабор Српске цркве, да кажем истину ону коју ће нам омогућити да се ослободимо баласта лажи, која ће нам омогућити да тачно видимо и где смо и шта нас је снашло и шта и колико можемо – поручио је председник. Он је истакао да је важно шта ће остати иза нас и хоћемо ли оставити будућност за нашу децу – када је реч о Косову, наша прва лекција мора да буде како да се ослободимо свих својих пораза, тако што ћемо прво да их разумемо и разлоге и да се суочимо са тим поразима, али онда да шватимо да на том истом Косову смо могли и да тек можемо да побеђујемо и да Србија може и мора да побеђује и да у најтежим поразима расте семе победе и то у ономе што смо из губитака научили. Оно што хоћу да кажем, да поновим, да изговорим још једном, сви они који говоре о сопственом јунаштву, а то јунаштво су доказивали тиме што су бољима од себе, вреднијима од себе, неретко и паметнијима од себе говорили да су издајници и да не штите довољно српски народ, а српски народ никада и нигде нису заштитили, па чак ни тиме што би му подигли углед ни унутар сопственог народа, а камоли у међународној заједници. Немају никакво право да о томе говоре и зато ме никада није срамота када они који су најгори међу нама такве речи користе и такве изразе говоре. За мене је важно шта ће остати иза нас и хоћемо ли оставити будућност за нашу децу. Зато сам се за ово борио, зато сам поносан на овај извештај и зато сам поносан на све вас који разумете шта је истина и који разумете да морамо да се боримо и да је много борбе пред нама. Завршићу цитатом речи великог српског књижевника Борислава Пекића. Велики Бора Пекић је рекао да треба гледати право, јер да се хтело гледати иза себе, добили бисмо очи на потиљку. Треба љубити земљу деце своје, а не дедова својих, јер част неће зависти од тога одакле долазимо, него куда идемо. Живела Србија! Након излагања шефова посланичких група и посланика првог дана заседања поново се обратио председник Александар Вучић говорећи о значају Српске православне цркве у очувању нашег народа и чињенице да је говорио на Сабору СПЦ. – Мислим да је важно да смо говорили, на Сабору српске цркве смо имали добре, важне разговоре. Чини ми се да су људи разумели сву озбиљност. Ми не морамо да се сагласимо у свему, али морамо да поштујемо улогу Цркве која је сачувала наш народ. Знате, наша светиња и је и манастир Крка. Да није нашег манастира Крка, мало би нам народа у Далмацији и Далматинском Загорју остало. Да нам није манастира Крупа, ко би остао у Обров
цу и око Зрмање? Да нам није других наших светиња, не само на територији Републике Српске, већ и широм БиХ, ко би остао и опстао? У селу мога оца, у Чипуљићу, данас имате 50 или 60 Срба да живи, нема више, али тих 50 или 60 Срба се окупљају сваког дана само око цркве, нигде друго. Имамо малу цркву и ту се људи окупљају. А да знате, свега четворо деце које имамо, свега четворо деце који су остали у Чипуљићу, они иду сад у католички разред, иако је остало свега 10 посто Хрвата у Бугојну. Зато морамо Цркву да поштујемо, али наравно, Црква мора да буде одвојена од државе и Црква не може да доноси те одлуке. И нисам ишао тамо да некоме солим памет, нити да било кога у било шта убеђујем, већ да одговарам на њихова питања. Дакле, отишао сам по њиховом позиву и да одговарам на њихова питања. Одговарао сам на озбиљан начин – рекао је председник Вучић. Потом је уследила дискусија посланика. Први је реч добио Драган Марковић Палма који је критиковао то што опозиција бојкотује рад скупштине. Марковић је истакао да је побољшан положај Срба на Космету и најавио да ће посланици Јединствене Србије гласати за извештај. Ђорђе Милићевић (СПС) је рекао: „Морамо да наставимо овај пут, ма колико био тежак и ма колико нам се не свиђао, и да будемо отворени сами према себи, када је реч о позицији у којој се налазимо. Немамо Косово какво бисмо хтели да имамо, али нисмо га изгубили онако како би други желели”. Александар Мартиновић (СНС) је рекао да је Бошко Обрадовић, „вероватно по налогу Ђиласа организовао заседу” на Вучића, с намером да се са њим физички обрачуна и баци сенку на седницу. Александар Стевановић из Странке модерне Србије је оценио да је расправа о Космету одраз зрелости. – Након полемике председника Вучића и Војислава Шешеља, Балинт Пастор је рекао да у СВМ-у сматрају да је питање Космета важно за све, јер од њега зависи живот грађана. Тражимо реалан приступ и да сви говоримо истину, као што сте ви данас говорили истину, рекао је Пастор. –Одговарајући на питање Војислава Шешеља о информацији да је Специјално тужилаштво у Приштини покренуло истраге против генерала Небојше Павковића и Сретена Лукића, Вучић је рекао да му је Павковић писао о томе да су из Приштине тражили сусрет са њим. Председник је навео да српски обавештајни подаци говоре да је Специјално тужилаштво из Приштине припремило оптужницу против генерала Диковића. – Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић је довео у питање оправданост одржавања скупштинске расправе и упитао Вучића која је то горка истина коју спомиње. – Приштина не жели дијалог, рекао је Вучић и додао да је питање да ли ће га желети –питање за њихове менторе. Истиче да је од 2014. године спречено чланство Косова у девет организација.

ЖИВИМ СА СРБИЈОМ 24 ЧАСА

Он је казао да живи са политиком и са Србијом 24 часа и да је био збуњен када је видео да неки нису имали одговор на аргументацију о Резолуцији 1244. – Увек сам спреман на свако питање да одговорим. Живим са политиком, живим са Србијом 24 сата, да на све имам одговор. Ја сам био збуњен бар десетак секунди. Био сам збуњен бар десетак секунди када сам видео да нема више аргумената око Резолуције, да нема више аргумената око Бриселског споразума, када је било то што су питали за Ану. Онда сам сачекао, прошло је неко време, па сам се око тога снашао. Али, све у свему, мислим да је то било веома корисно, веома добро, да је патријарх на један изванредан начин водио, разумевао, и он стоји иза захтева и ставова цркве, али разумевао негде и државну политику и борбу коју водимо, као и велики број владика, да будем сасвим отворен. Председник Вучић је рекао да је дошао да каже да смо у ћорсокаку и нема наставка дијалога. – Сад смо дошли зато што хоћу да вам кажем да смо у ћорсокаку, да немамо наставак дијалога, да не знамо шта ћемо са таксама, али укаже ли се прилика, да ћемо се борити за компромис и да је то наша политика, јер је боље да имамо компромис него да имамо замрзнут конфликт који ће неко да одмрзне и да нам направи катастрофу. Ја мислим да је то фер. Ја мислим да је то нормалан, да је то одговоран и да је то озби
љан однос. Захвалан сам свим народним посланицима данас на одговорној дискусији, на озбиљној дискусији, на томе што сте показали да можемо да будемо и посвећени решавању проблема, али да то радимо на један веома, веома паметан, озбиљан и одговоран начин.

ПОЛЕМИКА ВУЧИЋА И ПОСЛАНИКА

Другог дана заседања Скупштине Србије председник је одговарао на дискусије и питања посланика. Председник Србије је приметио да њега, који се бори са својим народом за КиМ, оптужују да је издајник, док се један од лидера СЗС-а Вук Јеремић, који седи у кафани у Њујорку, представља као велики родољуб. „По којој сам то логици издајник, шта сам то урадио, шта сам потписао? Кад будем имао било шта, доћи ћу у Народну скупштину и храбро ћу вам предложити. Немам никакав план, немамо ни разговоре, боримо се за опстанак и живот нашег народа. „Кажу ‘ниси ти Вучићу ништа потписао, али постоји страх у народу да хоћеш’. Шта да кажем на то? Најбољи је онај што је у Њујорку или онај што је сваки трећи дан у Лондону. Сваки дан ме оптужују да ћу признати независно Косово, а кад им кажем да нећу, кажу да што то кажем нећу значи да у ствари хоћу. А да сам рекао хоћу, рекли би ето признао је да хоће”, рекао је председник Србије. Дрецун је на седници на којој се говорило и о упаду РОСУ на север КиМ представио и „лични оквир за решавање косовског проблема” који, како је рекао, подразумева „полицентрично решење” и искључује могућност признавања независности Косова. „Мој оквир потврђује да су преговори једини начин за постизање решења које не може бити засновано на новој реалности коју Приштина покушава да уведе, од формирања војске до увођења такси”, рекао је Дрецун. Дрецун је додао да његов предлог подразумева и спречавање уједињења Косова и Албаније, али и отварање пута ка ЕУ интеграцијама. Посланик СРС Вјерица Радета рекла је председнику Александру Вучићу да треба да учини све да сачува мир, али и целовиту Србију, онако како је Уставом дефинисано. „Ви сте јуче завршили обраћање Пекићевом реченицом, да треба љубити земљу деце своје, а не дедова. Није вам добро поређење. Не могу деца имати земљу ако је не наследе од дедова. Ја ћу завршити са Његошем – свак је рођен да по једном умрије, част и брука живе довијека”, рекла је Радета. Вучић јој је рекао да у последње време слуша само две ствари, да треба да заврши са Косовом и да скине муку са леђа и да је крив ако то не учини, док други говоре, мада не директно, да ће издати КиМ и да ће се тако уписати у историју најгорих. „Данас ме сви позивате на Устав, чак и они који је требало 2008. године да га спроведу када је Косово прогласило независност”, рекао је Вучић. Упитао је и посланик СРС Милорад Мирчић каква је брана и препрека био Устав 2008. године за све што се догодило. „Никаква”, констатовао је Вучић и додао да нам је остало да се заносимо и уживамо, што се правимо да не знамо шта се десило на КиМ и кажемо да је потпуно исто као пре 11 или 19 година, иако је много теже и лошије за нас. „Нисам дефетиста, нити тражим изговоре због којих ће неко да призна КиМ или ће неко нешто да им да, већ говорим зато што не може Устав, већ много већа снага Србије, јединство и боља економија да буду разлог нашег напретка и веће шансе да сачувамо оно што се сачувати може на КиМ”, рекао је Вучић. Боље је 1.000 дана преговарати, него један дан ратовати, изјавио је у парламенту председник Србије Александар Вучић у одговору на питања посланика који је смисао преговора, те запитао да ли уопште имамо алтернативу преговорима. „Моје питање је – шта је алтернатива, ако немамо преговоре, шта радимо онда? Па је’л мислите да је неко желео да се повуче”, поручио је Вучић. Без пристанка Србије Косово никада не може бити међународно призната држава у пуном смислу, рекао је Милан Лапчевић из посланичке групе Двери – ДСС на седници посвећеној Косову и Метохији. „Без обзира на нашу тешку ситуацију мислим да су још увек најважније карте у рукама Србије и да још увек много тога, ако не и све, зависи од нас”, рекао је Лапчевић. Он сматра да је Србија требало јаче да реагује на формирање војске Косова, наводећи да је та тема била у другом плану у односу на увођење такси. Лапчевић је истакао да је КиМ важно питање које не би требало да се користи за међустраначко обрачунавање. Лидер Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненад Чанак упитао је председника Александра Вучића зашто се не иде на промену Устава, како би се тај документ усагласио са фактичким стањем на КиМ. Он је нагласио да би, по слову актуелног Устава, требало ангажовати све полицијске и војне снаге, отићи у Приштину ухапсити Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја и угушити побуну на делу територије Србије. „Да ли то може да се уради? Наравно не. Ако не може да се уради, онда се мора усагласити Устав са фактичким стањем”, рекао је Чанак. Додаје да постоји озбиљан неспоразум око преговора који су у ћорсокаку већ дуже, јер се увек креће од исте платформе која је, по његовом мишљењу, националистичка и централистичка. Председник Александар Вучић поручио је да је циљ данашњих хапшења Срба на северу КиМ да им се утера страх у кости, јер је једини циљ Приштине да заузме север, а да ће реакција Београда бити планирана, озбиљна и нимало немоћна. Како је рекао, приликом хапшења, Србе и Бошњаке су „везивали као звери”, док су Албанци, који су ухапшени, добили позив да се јаве у станицу. На примедбе о томе како у парламенту није добра атмосфера и да нема толеранције, Вучић је казао да је Вукадиновић могао да каже све што је хтео, као и да никада у српској историји није био случај да су опозициони посланици спречавали друге посланике да уђу у парламент, иако је било кроз историју случајева и да се посланици посвађају и побију. „Да ли је то толеранција да окружите Председништво и кажете да не дате мени као председнику да изађе из зграде. Ко сте ви да чупате знакове у овој земљи, да разарате имовину ове земље, ко вам је дао то право?”, запитао је Вучић. Када је реч о поштовању Устава из 2006. године, Вучић је подсетио држава није реаговала када је Косово прогласило независност 2008. године и да су се тадашњи носиоци власти сада сетили тог устава. „Устав вам сада служи да га мени показујете 11 година пошто су они (Албанци) свој посао завршили”, додао је Вучић. Вучић је оптужио Вукадиновића да износи неистине у парламенту са политичком намером која није наивна и да се управо због тих ствари и погоршавао положај Срба на КиМ. Нагласио је да је потпуно нетачно да је Бриселски споразум издаја и да до њега није било упада Росу на северу КиМ и изнео податак да је јединица Росу управо упала на север 26. јула 2011. године, за време претходне власти. „Специјалне јединце РОСУ упадају на север Косова са 19 моторних возила са немаром да остваре пуну контролу на Јарињу и Брњаку и тада је погинуо један припадник те јединице у селу Зупче код Зубиног Потока”, навео је Вучић. Објаснио је да је актулна власт на основу Бриселског спозума добила правни основ да Росу и друге наоружане јединице не могу да иду на север и да сада имамо правни основ на основу којег можемо да тражимо њихово уклањање. Бриселским споразумом смо спасили оно што се могло спасити и заштитили смо српски народ на КиМ, изјавио је данас председник Србије Александар Вучић одговоарајући у парламенту на критике Бриселског споразума од стране посланика Нова Србија – Покрет за спас Србије Ђорђа Вукадиновића. Бивша власт је довела до тога да је, додао је Вучић, до половине 2012. Влада Србије прихватила и печат са званичном ознаком царине Косова, као и договор о управљању прелазима и јурисдикцију Косова, што је све наследила садашња власт. Захваливши се посланицима на дискусијама Вучић је на крају казао да ћемо се борити за интересе народа и државе на КиМ. Јединством, мудром и одговорном политиком остварићемо победу Србије. Седници су присустовали представници Срба са Косова и Метохије, односно Српска листа као и дипломатски кор у Републици Србији. Део опозиције окупљене око Ђиласа, Јеремића и Обрадовића бојкотовали су седницу Скупштине Србије о Косову и Метохији Р. Комазец

Подели на: