среда, 19. маја 2021. | 02:07

Албанске парламентарне партије на КиМ за изборе у фебруару

У већини парламентарних странака Албанаца на Косову и Метохији слажу се да би најкасније крајем фебруара 2021. године требало организовати ванредне изборе за нове скупштинске представнике, уколико у јануару изостане договор за избор председника приштинских привремених институција.

 

У странкама које чине владајућу коалицију, Демократском савезу и Алијанси за будућност, кажу да ако током овог месеца и почетком јануара не буде консензуса за избор председника, последњи датум одржавања избора је крај фебруара.

У опозиционом покрету Самоопредељење кажу да што пре буду одржани избори, “то ће за Косово бити боље”, док у Демократској партији инсистирају на постизању консензуса за избор председника.

Посланик ДСК, Шкемб Манај је приштинским медијима рекао да ако овог месеца и почетком јануара не постигну консензус, онда је последњи датум када би требало да се изађе на биралишта крај фебруара.

“Морамо да имамо на уму да изборни процес мора да се одвија, а након њега иде потврђивање резултата, конституисање скупштине, затим избор владе, што ће потрајати. Морамо да гарантујемо да скупштина морада буде конституисана у месецу априлу и на крају, до 5. маја, морамо да изаберемо председника”, изјавио је Манај.

Алијанса за будућност не мења став да њен председник Рамуш Харадинај буде кандидат за место председника.

Посланик АБК Паљ Лекај каже да они не праве компромисе око кандидатуре Харадинаја, истичући да се та странка слаже о било ком датуму који же бити одређен за изборе.

Посланик покрета Самоопредељење Димаљ Баша захтева да се избори одрже што пре.

“Ми као покрет не морамо да изаберемо повољан месец, што пре буду одржани избори, то боље. Свако одлагање кошта нас лошег управљања, што грађане кошта милионе евра, па шодно томе, што се раније избори одрже, то је боље за избегавање других институционалних криза”, рекао је он.

У међувремену, представница Демократске партије Евђени Тачи-Драгуша, каже да би требало да буду исцрпљене све могућности за избор председника,

“Сама владајућа коалиција мора да нађе решење. Тада мислим да треба да имамо национални консензус и да гледамо даље од личних и групних циљева, тако да питање председника не служи у сврху да неко дође на власт или буде свргнут… Не могу уопште да рачунам ни са датумима, чак и са задатим роком, остаје да се види “, изјавила је Тачи-Драгуша.

Потврђивањем оптужнице у Специјалном суду у Хагу, Хашим Тачи је поднео оставку на месту председника и оставио институционалну празнину до избора нове личности са мандатом од пет година. Функцију председника приштинских привремених институција тренутно обавља Вјоса Османи, истовремено председница парламента и то на шест месеци.

 

Подели на: