понедељак, 26. октобра 2020. | 07:47

База образовања педагошких кадрова

 Долазе младе генерације студената национално освешћене, и они из енклава који су прерано спознали озбиљност живота

 

Учитељски факултет Призрен – Лепосавић је један од млађих факултета приштинског Универзитета са привременим седиштем у Косовској Митровици. Основан је у древном граду Призрену, одакле је дислоциран 1999. године овде на север Косова и Метохије, где успешно ради више од две деценије. Од недавно, на челу ове високошколске установе је проф. др Снежана Башчаревић, са којом смо разговарали о условима у којима ради Факултет, околностима претње од коронавируса, испитном року који је у току и упису нове генерације бруцоша.

  • Наставили сте рад након дуже паузе, као уосталом и све друге институције и предузећа услед реалне претње од ширења вируса и пандемије светских размера. Реците нам како је све то протекло?

-Влада Републике Србије на седници 12.марта , донела је одлуку о обустављању наставе у образовним установама Србије на КиМ, због ширења коронавируса. Истог дана на седници проширеног Колегијума у Ректорату Универзитета у Приштини – Косовској Митровици, размотрена је одлука Владе и предузете су одговарајуће мере, како би настава била организована, без физичког присуства студената, а наставници и сарадници свакодневно одржавали контакт са студентима према предвиђеном распореду. Било је потребно да студенти преузимају са сајта Факултета наставно градиво и путем емаил адреса , које су се такође налазиле на сајту, успоставе и одржавају комуникацију са својим наставницима и сарадницима. Овакав начин рада био је неминован да се одржи процес рада на Факултету. Сви су били замољени да избегну панику и да поступају рационално и разумно. Поред извршавања задатака везаних за наставу, наши студент су били укључени и у хуманитарне активности које су покренуте преко Студентског парламента нашег Универзитета. Након окончања ванредног стања Факултет је почео са радом. Студенти који нису одрадили предиспитне вежбе позвани су да их одраде. Организовани су априлски и апсолвентски испитни рокови и истакнута обавештења везана за јунски испитни рок. Почело је са одбранама завршних, дипломских и мастер радова. Може се рећи да је Учитељски факултет база образовања педагошких кадрова који се оспособљавају да наставе ланац образовања младих генерација. С тога је његова улога веома значајна. Представите нам Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу данас. -Уочила сам да су младе генерације национално освешћене. Такви су и моји студенти, на које сам веома поносна. То су млади, храбри људи, који су и у тешким тренуцима редовно похађали предавања. Посебно морам истаћи истрајност и одважност студената који живе у енклавама, њихов морал и родољубље. То су генерације, које су, на жалост, пре времена спознале озбиљност живота и ситуацију у којој се налазе. На Учитељском факултету студенте учимо да постоје три врсте културе. То су култура говора, култура слушања и култура одевања. Лично, тиме настојим да научим моје студенте не само кроз предавања, него и личним примером у необавезној комуникацији. Указујем им на значај лепог изражавања, на читање књига и веру у литературе , јер она нас учи да будемо бољи људи. Учим их да слушају своје саговорнике, да се придржавају бонтона, који нам у данашње време , то морамо признати, све више недостаје. Тако указујем и на начин одевања у одређеним приликама, јер сва ова три елемента подједнако су важна за формирање комплетне личности и остављање позитивног утиска. Наши студент су будући просветни радници , те велике и свете обавезе морају бити свесни. Они су ту да просвећују младе нараштаје. Због тога морају бити на висини задатка. Што се тиче резултата њиховог учења, рећи ћу вам увек може боље. Ја од себе у послу увек дајем максимум, а на студентима је да у складу са својим способностима и талентом, савладају градиво. Нема свака особа исти потенцијал. Нису сви једнако обдарени за све предмете. Нисмо ни ми као студент добијали исте оцене на свим испитима. Неке смо полагали лакше неке теже. Данас, иако сма професор, не заборављам своју позицију, када сам била студент, те тако и осмишљавама своја предавања. Пре него што осмислим предавање о неком писцу, поставим себи питање, шта би то мени било најзанимљивије да о њему чујем и то узимам као полазну основу. Ниво предавања и критеријуми оцењивања зависе од квалитета генерације студената који нам долази. Њихов квалитет врло је лако уочљив већ на пријемном испиту. Ако је предзнање одређене генерације на нижем нивоу, онда се тиме као професори, руководимо и прилагођавамо. Већ на првом предавању моја неизбежна питања су, коју су средњу школу завршили и које су оцене имали из српског језика и књижевности. Ако су бруцоши већином Гимназијалци са одличним оценама из поменутог предмета , онда одмах у глави створим слику о озбиљној генерацији, која ће разумети виши ниво академске комуникације на предавањима. Иначе, ја студенте оцењујем стваралачки , а то значи да пратим њихов рад током целе школске године и не оцењујем само њихов одговор на дан испита. Ту су предиспитне обавезе које морају испунити, јер природа предмета које предајем је таква, да су спој и науке и уметности и захтевају перманентан рад, труд и залагање. Верујем да се тиме руководе и моје колеге. Учитељски факултет инсистира на писмености, јер писмо је идентитет народа. Ћирилица је наша духовна вертикала, наше примарно писмо. О њеном опстанку не треба да брину само стручњаци за језик и књижевност, већ и народ. Лично сам присталица учења страних језика, али не и увођења страних речи у српски језик. Човек вреди онолико колико страних језика говори и колико је књига прочитао, али прво мора добро да савлада свој језик и његову граматику и да прочита довољан број књига да би обогатио свој речник, па тек онда да се позаба
ви учењем других језика. Мислим да су се данас замениле тезе. Народ се мало бави очувањем сопственог идентитета кроз језик. Језик држи народ на окупу чвршће него територија. У њему је све што чини народ народом, а човека човеком. Не каже се узалуд: „Проговори да чујем, односно, видим ко си.“ На Учитељском факултету будући учитељи и васпитачи, иамају могућност да боље и потпуније овладају језиком, књижевношћу, реториком и културом говора, као веома важним сегментима човековог живота, јер ће представљати узор ученицима и предшколцима који су тек закорачили у усвајање језика, његових чари и изражајне лепоте. Својим радом Учитељски факултет даје свој допринос заустављању процеса одумирања српског језика као битне идентитетске црте нашег народа, јер оно што нас обједињује и што нам даје национални идентитет јесте, управо, језик. Нашем језику неопходно је вратити општекултурни и општеобразовни дигнитет, а то је могуће само ако се води институционална брига за културу српског језика.

  • У току је испитни рок и све радње како би се ова наставна година успешно окончала упркос бројним тешкоћама. Који су још проблеми у вашем раду?

– Настава се у време ванредног стања, као што сам већ рекла, одржавала на даљину врло успешно. Када је Факултет почео са радом, после окончања ванредног стања, већих потешкоћа нема. Све је добро организовано и поштују се опште препоруке у вези са превенцијом инфекције корона вирусом.

  • На прагу смо уписа и нове генерације студената. Има ли интересовања свршених средњошколаца за студије Учитељског факултета и шта конкретно нуди овај факултет вашим потенцијалним студентима?

-Учитељски факултет у Призренуса привременим седиштем у Лепосавићу упусује у школској 2020/21 години у прву годину основних академских студија студент по следећој структури – Прва година ОАС 130 студената, од тога на студијском програмау разредна настава 40 студената на терет буџета и 30 самофинансирајућих и на студијском програму Васпитач у предшколским установама 40 студената на терет буџета и 20 самофинансирајућих. Услови конкурса су једнаки за оба студијска програма. Осим основних академских студија на овом факултету последњих година, а у склопу рада по Болоњском процесу, дипломци могу наставити и мастер и докторске студије. Наш Факултет има и мастер академске студије. На прву годину МАС уписујемо 50 студената на смеру РН, 10 студената који се финансирају из буџета РС И 40 самофинансирајућих студената. Самофинасирајући студент плаћају на име школарине износ од 69 хиљада динара у више рата. Школарина за студент стране држављане износи 1. 200 еура. На прву годину докторских студија Учитељски факултет уписује 5 студената на студијски програм- Доктор наука – методика наставе, од којих су два студента на буџету, а троје самофинансирајућих. Студенти који у току ОАС И МАС изаберу И стекну 90 ЕСПБ из области Информатике могу изводити наставу Информатике И рачинарства у старијим разрредима Основне школе. У току је акредитација МАС за васпитаче , које смо и раније имали, где је 5 студената било на буџету, а 15 самофинансирајућих.

  • На крају, кажите нам шта су планову Учитељског факултета у Призрену- Лепосавићу?

– Поносни смо на свој рад, али то је рад у континуитету. Наш Факултет има хор, рецитаторску и драмску секцију, богату библиотеку, кабинет за музику и кабинет за информатику, развијену информативну делатност и часопис ‚‘Зборник Учитељског факултета‘‘, који излази једном годишње и у категорији је М 52. Факултет је био организатор три научна скупа, који се одржавају сваке друге године и ту традицију има намеру и да настави. Наши студенти редовно учествују на Учитељијадама где успостављају сарадњу са колегама и развијају дружење. В.Вукојевић

Подели на: