понедељак, 18. новембар 2019. | 02:52

Без завичаја не постоји пут у уметност

Изложба скулптура (1998-2018) Светомира Арсића Басаре у Салону Народног музеја Зрењанин.

 

Басара црпи стваралачку енергију из бесмртности косовског мита. Страдање српског народа, као подстицај за стваралачку моћ, огледа се у циклусу (Не)милосрдни анђео, који се односи на бомбардовање наше земље од стране НАТО агресора, 1999. године. Изложба траје до 20. новембра 2019. године
У Салону Народног музеја Зрењанин, недавно је свечано отворена прва самостална изложба скулптура академика Светомира Арсића Басаре, једног од најзначајнијих аутора у историји српске савремене скулптуре. Публици с представљени радови из неколико циклуса из периода од 1998. до 2018. године. Изложба је премијерно приказана овог преолећа у Галерији Српске академије наука и уметности, поводом деведесет година од уметниковог рођења. -На изложби је представљено 27 скулптура, израђених у дрвету, металу и техници бронзе. Избор радова приредила је Жаклина Марковић, кустос Галерије САНУ, рекала нам је надлежни кустос у НМЗ, историчар уметности Ивана Арађан. Изложба траје до 20. новембра 2019. године.
„Свети ратници“ и „Мач у Христовој руци“
На изложби скулптура Светомира Арсића Басаре у Салону НМЗ издвојени су примери појединачних скулптура, као и радови из неколико циклуса на којима је Басара радио у периоду од 1998. до 2018. године. -Истичу се Свети ратници (бронза), скулптура Мач у Христовој руци (дрво и метал), скулптуре из циклуса (Не)милосрдни анђео (метал), Оклопник цара Лазара (више скулптура, дрво и метал), Цар Лазар (дрво и метал), Путир Немањића (дрво и метал), скулптуре из циклуса Симфонија (дрво и метал), Егзодус рурални (дрво и метал), и Егзодус урбани (дрво и метал). До сада, академик Басара је у Зрењанину излагао у оквиру групних изложби: Уметничка збирка САНУ – ликовни уметници академици, Народни музеј Зрењанин (2017) и у оквиру изложбе Изложба Друштва српских уметника ЛАДА, Народни музеј Зрењанин (2017). Током трајања изложбе, биће уприличена стручна вођења за публику, које ћу водити ја, као и пројекције документарних филмова у вези са Басариним радом. На изложби је 27 скулптура и све су оне биле и део поставке у Галерији САНУ рекла нам је Ивана Арађан.
У стваралаштву које траје пуних шест деценија дело академика Басаре развијало се од експресивних радова, преко асоцијативне апстракције, док је од почетка осамдесетих година његово стваралаштво, како сам уметник говори, нераскидиво повезано са судбином народа. Његова уметност од тада постаје ангажована, са нагласком на духовном и националном бићу, повезано са Косовом, косовским митом и страдањем (скулптуре Мајка Србија, циклус (Не)милосрдни анђео, Мач у Христовој руци…). Материјали које најчешће користи за реализацију својих скулптура су дрво и гвожђе.
У својој уметничкој каријери дугој шест деценија, бавио се педагошким радом (предавао је вајање и методику ликовног васпитања на Вишој педагошкој школи у Приштини; био је декан Академије уметности у Приштини), излагао је самостално у градовима тадашње Југославије, али и у иностранству; учествовао на многобројним колективним уметничким изложбама у земљи и инострантву (излагао је на Фирентинском бијеналу 1971, многим домаћим ликовним изложбама, Октобарском салону и др). Ретроспективне изложбе имао је 1984. године у Уметничком павиљону “Цвијета Зузорић” на Калемегдану и 1998. године у Галерији САНУ. Аутор је многих јавних споменика у нашој земљи (Св.Симеон, биста испред зграде Института за српску културу у Приштини, Биста вожда Карађорђа, постављена испред Института за српску културу у Лепосавићу, Биста Вука Караџића, постављена испред Института за славистику у Бечу, и многе друге). Изабран је за редовног члана Српске академије наука и уметности 1994. године.
Стваралачки нагон инспирисан завичајем
Како сам уметник наводи, највиши стваралачки узлет био је условљен његовим рођењем и боравком на Косову и Метохији. Био је окружен богатом духовном баштином тог поднебља, која је инспирисала његово уметничко биће. Свој стваралачки нагон, инспирисан завичајем, описује као буктињу распламсалих облика који се преносе и претачу у епске јунаке наше славне прошлости. То су управо теме из којих Басара црпи стваралачку енергију – бесмртност косовског мита, слава наших витезова, лепоте српских манастира попут Пећке патријаршије, Дечана, Грачанице, Богородице Љевишке и др., некадашња славна средњовековна Србија и династија Немањића. Страдање српског народа, као подстицај за стваралачку моћ, огледа се у циклусу (Не)милосрдни анђео, који се односи на бомбардовање наше земље од стране НАТО агресора, 1999. године.
Басарина стваралачка филозофија, ако би је требало свести на једну мисао је – без Завичаја не постоји пут у уметности, јер Завичај ствара предодређеност. Вајар, ликовни педагог, теоретичар и академик Светомир Арсић Басара, рођен је 1928. године у селу Севце, на Косову и Метохији. Основну школу похађао је у Севцу, нижу гимназију у Урошевцу, а 1948. године уписао је Школу за примењену уметност у Нишу. Године 1950. настаје његово прво самостално вајарско дело – скулптура у глини Глава девојчице. Три године касније (1953)примљен је на Академију примењених уметности у Београду. Своју прву самосталну изложбу имао је 1956. године у Алексинцу. Дипломирао је 1958. године на Академији примењених уметности у Београду. Исте године, основао је ликовну колонију у Дечанима, иницирао оснивање Клуба ликовних уметника Косова и Метохије, организовао изложбе, писао ликовне критике и друго. Године 1960, отишао је на студијско путовање по Италији, где између осталих италијанских градова посећује и Рим и Квадриеннале Назионале д’арте – Национално уметничко квадријенале, које је имало пресудан утицај на осавремењивање његовог израза у скулптури.
Басара је добитник многобријих признања и награда за свој уметнички рад – Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије за изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору (1998), Велика награда Друштва српских уметника ЛАДА (2017) и Златна медаља за заслуге у културним делатностима (2018). Од 1999. године, живи и ради у Београду.
С.Ђ.

Подели на: