Богатство извора минералне воде

 У селу Клокоту данас живи око 700 Срба. Бањски комплекс који је некада био стуб  развоја бањског туризма и значајан извор егзистенције већине Срба овде, након рата 1999. године, променио имовнинско власнички статус и власништво је Албанаца. Млади у новије време одлазе из села због посла

 

 

Крај дела магистралног пута Гњилане- -Урошевац у плодној, питомој равници смештено је село Клокот на територији истоимене општине, у коме данас живи око 700 Срба. Њихов број се из године у годину смањује, нарочито уназад две деценије. Млади и из овог косовскопоморавског места одлазе углавном пут централне Србије у потрази за послом. У селу Клокоту, које се помиње још у такозвано „римско време“ живе и Албанци. Њихов број је у послератним годинама (након 1999. године) увећан, јер су поједини Срби овде продали своја имања,  која су сада власништво њихових комшија друге вере.

– У атару садашњег насеља Клокот постоји, на месту званом Врбанград, археолошко налазиште. То су видне мермерне плоче још из римског времена.  Оно што је посебно интересантно за Клокот у то време јесте, да је ово насеље једно од малобројних римских насеља подигнуто у равници. Римљани су веома ценили пољопривреду, те су насеља подизали на ободима равница и на брдима. Међутим у Клокоту је насеље подигнуто у равници, због богатих извора изузетно лековите минерлане  воде, јер је и у то време лежао, а и данас Клокот лежи  на минералној води. У „Турском попису“ из 1455. године насеље Клокот се помиње као српско место – казао је Станислав Којић из Клокоту оближњег села Врбовца, аутор десетак монографија међу којима је и монографија под називом „Клокот са околином“.

– У годинама након завршетка Првог светског рата у Клокот су долазили рањени српски војници, који су преживели албанску голготу и Солунски фронт да би се лечили у лековитом блату. Иначе у Клокоту је 1928. године, подигнут и први базен са минералном водом. Постојао је план да се сагради и бањски комплекс, али је то Други светски рат омео. Бањски комплекс је подигнут након рата, почетком педесетих година, који се у годинама након тога увећавао. Саграђени су стационар као и фабрика за прераду минералне воде – додао је Којић. Према његовом казивању, али и према казивању других Срба у овом крају, мештани Клокота су све до рата 1999. године остваривали значајне приходе од бањског туризма.

– Свака српска кућа у Клокоту је имала собе за издавање. Многи су долазили из других делова Србије и ондашње Југославије да се лече у изузетно лековитој бањи у Клокоту, која је по својствима воде међу само неколико таквих у свету. Осим тога, људи из овог места, али и околних села продавали су своје производе из домаће радиности, воће, поврће, сточарске производе у оквиру бањског комплекса – прича нам Станислав. Међутим, како каже, 1999. године ситуација се знатно променила када је у питању бањски комплекс и бањски туризам. Срби су овде под притиском напустили своја радна места у бањи.  Данас се тај бањски комплекс налази у власништву Албанаца и већим делом је приватизован. – Прошле године је Драган Спасић из Клокота, направио бушотину у свом дворишту и саградио мини бањске капацитете у којима многи Срби из окружења и овог села долазе, како би се лечили у лековитој минералној води, која лечи преко тридесетак болести – прича нам  Којић. У селу Клокот има још неколико српских домаћинстава који у својим двориштима имају изворе минералне воде, коју користе за сопствене потребе,  а постоји и једна пунионица минерлане воде у власништу Србина из овог места. Село Клокот је осим по лековитој минералној води,  нарочито ранијих година било познато и по пољопривредној производњи, али и сточарству. Земља је овде плодна. Међутим, у новије време и пољопривреда и сточарство су као што је то иначе случај у већини других косовскопоморавских места у стагнацији. На територији села налази се осмогодишња школа „Свети Сава“ у којој се број ученика смањује из године у годину. У селу постоји и амбуланта у оквиру здравственог система Републике Србије у коју лекар долази свакодневно. У новије време  постоје извесна улагања општинских структура и осталих нивоа  на плану сређивања локалне  инфраструктуре, али како се може видети на терену и чути од мештана још увек то нема потребан ниво и квалитет. На питање који је тренутно највећи проблем у селу, од Срба у овом крају се може чути да је на првом месту  незапосленост, радно-способног становништва, посебно младих и то је чињеница која многе забрињава, јер веле, ако млади наставе да одлазе онда ће се ситуација по питању смањења српског ставновништва погоршати, а општина ће изгубити такав статус са још увек већинским српским становништвом. С. Ивковић

Подели на: