петак, 18. јуна 2021. | 02:17

Борељ: Одавно је требало да имамо договор Србије и Косова

Шеф дипломатије Жозеп Борељ оценио је да је “свеобухватни обавезујући споразум између Србије и Косова требало одавно да имамо”.

 

 

У свом данашњем блогу, Борељ наводи да у јуну очекује Међувладину конфренцију са Србијом и одржавање састанка у оквиру дијалога Београда и Приштина на високом политичком нивоу и позива да 2021. година буде година ”пробоја” на свим пољима између ЕУ и Западног Балкана.

Борељ се у свом блогу осврнуо на радну вечеру коју је ове недеље оргнизовао у Бриселу за шест лидера са Западног Балкана, уз оцену да је важност оваквог неформалног састанка била ”тим већа јер се регион поново налази на раскршћу када је реч о евроинтеграцијма”.

”Желео сам да разговарам са лидерима са Западног Балкана отворено и неформално о њиховим бригама и предлозима када је реч о региону и његовој европској будућности, али и када је реч о више стратешком приступу европској спољној политици”, наводи Борељ.

Шеф ЕУ дипломатије додаје да му је жеља да ”изгради лични однос” са оним лидерима којима је потребан ”простор за рад на добросуседским односима” и са Европском унијом.

„Сви лидери изјавили су да су изабрали да ЕУ интеграције поставе на врх својих агенди и уложе максималан политички капитал да приближе људе у региону Европској унији”, закључује Борељ.

Он додаје да је било било је важно показати ангажовање ЕУ са регионом на политичком нивоу, изван саме политике проширења, али да је дискусија током вечере ”јасно показала да је проширење готово егзистенцијална тема” која уједињује регион.

Борељ у свом тексту констатује да је Западни Балкан географски ”захваћен ЕУ”, као и да је ЕУ водећи трговински партнер за све земље Западног Балкана, са скоро 70 одсто укупне трговине региона.

Он, међутим, додаје да је потребно ”и мало знања о европској историји” да би се разумело зашто регион ”остаје крхак, а његов процес интеграције у ЕУ комплексан”.

Борељ подсећа да је на Балкану почео Први светски рат, а да су се разарања и ратови ”вратили на европско тло управо на Балкану” деведесетих година прошлог века након распада бивше Југославије.

”Ови ратови оставили су дубоке ране које још нису зацељене, упркос времену које је прошло од Дејтонског споразума за Босну и Херцеговину из 1995. године и прекида ватре између Србије и косовских бораца за независност 1999. године. Поред ове тешке историје долази и игра амбициозних „нових царстава“, у којима Русија и Кина покушавају да повећају свој утицај и ослабе ЕУ. Упркос сада сигурнијем и стабилнијем окружењу, регион је још увек далеко од отпорног”, констатује Борељ.

Шеф дипломатије ЕУ констује да на Западном Балкану расте “политика идентитета”, да су видљиве ”опасне идеје о преобликовању граница по етничкој линији” и оцењује да су такви наративи потпуно супротни ономе за шта се залажу европске интеграције.

Борељ указује и на чињеницу да су пандемија Ковиђ19 и њене економске и социјалне последице погоршале ситуацију на Западном Балкану и додаје да је због укупног развоја дођаја ставио Западни Балкан на дневни ред последњег Савета за спољне послове.

”Било је то први пут од 2018. године да се таква дискусија водила. Министри иностраних послова изразили су забринутост због „губитка региона“ и нагласили своју одлучност да се укључе у приближавање Западног Балкана европској будућности. Сложили смо се да када Западни Балкан испоручи своје задатке и обавезе и ми треба да испоручујемо своје”, пише Борељ.

Поручује да је захвалан политичким лидерима из региона на искрености и преноси њихову заједничку поруку упућену земљма чланицама ЕУ:

”Потрудите се да прочитате мапу и историју Балкана да бисте могли да разумете нас и план за заједничку будућност и ЕУ”, поручио је.

Шеф дипломатије ЕУ закључује да ће се о европском ангажаману са Западним Балканом поново говорити током јунског Савет ЕУ, у јулу на састанку у оквиру Берлинског процеса као и на планираном самиту ЕУ Западни Балкан у октобру.

Подели на: