уторак, 27. јула 2021. | 17:47

Брнабићева у парламенту: Oчекујем отварање још два кластера до краја године

О појединостима у вези са отварањем кластера у преговорима о придруживању ЕУ, о даљој стратегији Београда у дијалогу са Приштином, проблемима регионалне сарадње и олакшицама за упис у средње школе и факлутете за ученике који нису имали приступ интернету, питали су посланци Скупштине Србије премијерку и министре у Влади.

 

Премијерка Ана Брнабић рекла је у парламенту да је истина да постоји доста разочарања и фрустрација у вези са отварањем кластера у преговорима са ЕУ, али да Србија наставља реформе, у интересу својих грађана, и да нам је циљ да до краја године отворимо два кластера.

Подсетила је да је у уторак на међувладиној конферецији у Луксембургу потврђено отварање првог кластера и оценила да је Србија остварила све предуслове за отварање кластера три и четири.

“Од многих земаља ЕУ смо чули да, ако наставимо реформе на овај начин у области владавине права, не постоји ниједан разлог да се до краја године, а у време словеначког председавања, не отворе један или оба кластера, а то је наш циљ у овом тренутку”, рекла је Брнабићева одговарајући на питања посланика у Скупштини Србије.

“Радићу на томе да до краја године отворимо још два кластера, а ако не буде тако, јер све је могуће, неће ми бити жао што смо радили, зато што знам да ће наша јавна управа бити ефикаснија, да ћемо пружати боље услуге грађанима, да ћемо имати ефикасније судство, да ће грађани брже стићи до правде, да ћемо имати више инвестиција”, рекла је Брнабићева.

Јоксимовићева: Отварање кластера један делимично признање Србији
Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да су српске власти тражиле да се призна да увођење нове методологије у приступне преговоре значи отварање Кластера један, јер то значи да су јаснији политички критеријуми за мерење укупног напретка по којима ће државе чланице одлучивати о напретку у кластерима три и четири.

“Ми смо два месеца паралелно радили на приреми неколико преговарачких позиција, што није ни мало једноставан задатак. Изменили смо наше преговарачке структуре, увели координаторе за свих шест кластера”, рекла је Јоксимовићева у дану за посланичцка питања.

Како је навела, председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић су на недељном нивоу сазивали састанке у вези са владавином права и видели где су кашњења.

“То су резултати који се нису могли игнорисати”, рекла је Јоксимовићева.

Оценила је да је отварање кластера један делимично признање земаља чланица ЕУ, а највећи број њих је имало речи хвале за Србију

Премијерка: Знам наше позиције, нећу откривати карте о КиМ
На питање самосталног посланика Владана Глишића о платформи за КиМ, који је оценио да Београд углавном реагује на предлоге из Приштине, премијерка каже да је неразумно да се открију све карте у вези са решавањем питања КиМ, али да се зна шта су “црвене линије”, шта су премисе и да је у интересу безбедност Срба на КиМ.

Брнабићева је казала да је све што се тиче дијалога са привременим институцијама у Приштини садржано у Уставу Србије, и то је позиција која се, каже, чува и брани, пре свега председник Александар Вучић који води преговоре.

“Понашамо се у складу са истином, а то је да је КиМ покрајина у склопу Србије”, истакла је Брнабићева.

Она је рекла да јој је нејасно да неко стално инсистира да се каже које су наше позиције и да тако изгубимо било какву могућнност да у дијалогу нешто добијемо.

“Нећу откривати наше карте. Знам које су нам позиције, али мислим да се ти разговори дешавају у складу са Уставом Србије, покушавамо да заштитимо мир, дугорочну стабилност и да спасимо што се спасти може”, рекла је Брнабићева.

“Регион уплашен за споразуме због Куртија”
Брнабићева је оценила је да би 2021. година требало да буде јако добра за регионалну сарадњу, али да се све променило доласком нових привремених институција у Пришитни, посебно њиховог премијера Аљбина Куртија, и упозорила да би могло да се деси да 5. јула због њега не буду потписана четири важна споразума.

“Уместо да сви ове године славимо успех регионане сарадње, на жалост с доласком нових привремених институција у Приштини и Аљбина Куртија, регионална сарања добија другачији призвук”, рекла је Брнабићева одговарајући у Скупштини Србије на питања посланика Самира Тандира о резулатима састанака које је имала протеклих недеља у Анталији, Бечу и Луксембругу.

Она је навела да очекује да би могло да се деси да на првом важном састанку 5. јула, у оквиру Берлинског процеса, четири споразума на којима се јако дуго радило, можда не буду усвојени, што би био јако велики ударац за регионану сарадњу.

“Не сматрамо само ми да је то лоше, већ сви у региону, и они који су признали Приштину и они који нису. Сви сматрају да је то лоше за регон и регионалну сарадњу”, рекла је Брнабићева.

Подсећајући да је ове године најконкретнији регионални споразум онај о укидању роминга, да је то велики регионални успех, додала је да од доласка на власт у Приштини Куртија више нема никаквих декларација, не постоје споразуми, јер он ништа не прихвата, ако се не појављује “Република Косова”.

Додала је да Србија није усамљена у оцени да су такви ставови Куртија неприхватљиви, већ то сматра и БиХ која не признаје Косово али ни Молдавија у оквиру ЦЕФТА споразума.

Ружић: Неће бити олакшица за ученике који нису имали интернет
“Док мала матура траје, нема начина да се мали број ученика који нису имали одговарајуће уређаје за праћење онлајн наставе добију олакшице приликом уписа средње школе или факутета”, изјавио је министар просвете Бранко Ружић одговарајућу на питање посланика Странке правде и помирења Самира Тандира.

Тандир је питао да ли Министарство мисли да деци која су имала отежане услове за праћење наставе, јер немају интернет или добар уређај, олакша упис уз средње школе и на факултете.

“Свега 1,3 одсто ученика основних школа и 0,9 одсто средњошколаца нису имали одговарајуће уређаје за праћење наставе. Имамо податак да је 98,55 одсто ђака приступило полагању мале матуре и зато заиста не видим начина да било каквом уредбом или правилником, док испити трају, стављамо у неравноправан положај доминантну већину у односу на оне који су имали неке проблеме”, навео је Ружић.

Подсетио да је настава на даљину била организована и на програмима Радио-телевизије Србије.

 

Подели на: