четвртак, 26. новембра 2020. | 16:52

Чувари традиције: Косовски вез, уметност прецизног бода

Чланице Удружења жена “Авенија” из Лапљег Села чувају од заборава традиционални косовски вез, који представаља својеврсно мало уметничко дело везиље, прецизним и префињеним бодом пренесено на платно.

 

Детаљи и мотиви косовског веза красили су одевне предмете, посетељине, и служи као посебан украсни детаљ, који се стављао на видно место, углавном на намештај, сваком оку на увид и дивљење.

“Постоје разне шеме косовског веза које датирају још из средњег века и још увек су код нас присутне. Након Косовског боја мотив је био претежно црвени божур, који је симбол нашег страдања. Постоје сада и други мотиви које смо захваљући интернету, контактима са сличним удружењима и обилазећи разне манифестације, желели да прикажемо на нашим везовима”, открива Гордана Ђорић, председница Удружења жена “Авенија” из Лапљег Села.

Да је вез заузимао посебно место у нашој кулутури сведоче и бројни историјски извори, који откривају да се везло још на српском средњовековном двору. Нарочито је усавршаван у време краљице Јелене Анжујске, а најпознатија везиља је монахиња Јефимија. У то време осниване су чак и посебне школе, како би се техника бода изучавала и преносила на долазећа покољења.

Љиљана Аксић се стара да лепоту косовског веза преноси млађим генерацијама.

“Ово радим од своје седме године. Училе су ма баба и мајка. Када сам била дете и вратим се из школе једва сам чекала да нешто везем или исплетем. Када сам се удала исто тако, свекрва је ткала и учила ме. Волим ово да радим”, прича Аксићева.

Косовски вез је опеван и у народним песмама као и справе и материјали за вез попут ђерђефа, игле, ибришима, што је архаични назив за свилени конац и златне срме. Везиља Јелена Аксић подсећа да је на Косову било незамисливо да се девојка уда, а да у мираз не однесе ручне радове са мотивима косовског веза.

“Веома ретко чујем да будуће снаје имају хеклану и везену спрему. Имају другу забаву, телефоне, интернет и Фејсбук. Лакше им је да купе кинески миље које се не пере и не пегла, у односу на ово које ми радимо”, кроз осмех прича Аксић.

Интересовање за овај вид ручног рада из године у годину је мањи, на шта утиче модеран начин живота. Ђорић истиче да су сва удружења која се баве овим племенитим занатом чувари традиције.

“Сви надлежни од Министарства културе и осталих институција требало би подрже удружења, којих има у Србији и на Косову и Метохији. Окупљамо све оне који желе да се баве овим лепим занатом, да ли су то младе девојке или старије жене које ће им пренети то знање, јер на такав начин очуваћемо наше богатство у овим везовима”, нагласиила је Ђорић.

Косовски вез данас заузима престижно место на листи нематеријалног културног наслеђа Србије, а жене из удружења “Авенија” годинама раде на промоцији и очувању традиционалних вредности Срба на Косову и Метохији.

Подели на: