Да ли ће Београд увести контрамере Приштини?

Приштинске таксе на робу из Србије и Босне и Херцеговине нису оствариле никакав ефекат на раст косовске индустрије. То је израчунао Институт ГАП из Приштине. Истовремено, увоз српске робе пао је за 88 одсто. Сарајево, према тим подацима, за пет месеци, бележи пад од 83 одсто. Од увођења економске блокаде 21. новембра прошле године, Србија разматра могуће контрамере.

 

Готово пола године од економске блокаде Приштине за српску робу, Србија рачуна губитке и ефекте могућих контрамера.

“Још размишљам о томе. Имамо много тога, али шта год да се уради против Албанаца, не можете да одвајате људе са територије Косова, јер би то личило на нешто што раде неки против нас, а тиме бисмо наштетили интересима свог народа”, каже председник Србије Александар Вучић.

Србија је, по увођењу такси, тражила од Цефте да реагује. Рок од 90 дана је истекао, без одговора. Следећи потез Београда била би арбитража пред том организацијом.

“Проблем је што је Цефта механизам где све чланице имају право гласа и одлуке се доносе једногласно, тако да је скоро немогуће добити правно задовољавајуће решење”, наводи Ненад Ђурђевић из Привредне коморе Србије.

Финансијски, кажу, Србија губи око 30 милиона евра месечно. БиХ, рачунају у амбасади суседа, око 17 милиона евра до краја априла. Због захтева Приштине, изјаловили су се покушаји да се нађе компромисно решење.

“Ради се о захтевима Приштине за пуно признање свих јавних исправа које издаје косовска админстрација. БиХ страна је предлагала да се отворе разговори, да се нађе неко компромисно решење, а да заузврат Приштина суспендира таксе на период од шест месеци, али са приштинске стране није било разумевања”, објашњава отправник послова Амбасаде БиХ Зоран Перковић.

Контрамере се, кажу, у овом сазиву Већа министара не очекују. У домете контрамера не верују ни у Привредној комори Србије. Увоз косовске робе је тек 20 милиона евра годишње.

“Забрана увоза производа са Косова не би утицале ни на Србију ни на Косово, а свака друга контрамера би се тицала имплементације споразума о нормализацији односа, тако да са таквом мером бисмо угрозили политичку позицију и утицали на дугорочне проспекте Србије”, каже Ђурђевић.

Надокану штете пред судом могу да траже и саме компаније. Тужба би се можда исплатила само великим, међународним компанијама које свакако могу да пласирају робу из трећих земаља. Највећи губитници су зато домаћа мала и средња предузећа. Највише она чији опстанак зависи од пласмана на косовско тржиште.

Подели на: