Дачић: Да је Путин био председник 1999. не би нас бомбардовали

Министар спољних послова Ивица Дачић каже Србија покушава да постане чланица Европске уније, али то не значи да треба заборавити на традиционалне односе са пријатељима као што је Русија. У интервјуу за руске Вести оцењује да се Запад, да је Владимир Путин био председник 1999. године, не би усудио да бомбардује Србију.

 

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић у интервјуу за руске Вести говорио је о притисцима са запада, НАТО агресији и косовском питању, завршетку изградње српског огранка “Турског тока” 2020. године…

Најавио је да ће Споразум о стварању слободне трговине између Евроазијске економске уније и Србије бити потписан на јесен.

  • Данас су Москва и Београд савезници. Србија се сматра најближим кандидатом за улазак у Европску унију, а Запад уводи нове санкције против Руске Федерације. Која је вероватноћа да ће се Београд ипак придружити антируским санкцијама ако је то услов за придруживање ЕУ?

– Ове године славимо 140 година од отварања прве амбасаде Србије у царској Русији, а прошле године обележили смо 180 година од успостављања дипломатских односа. Као што видите, наше земље су везане дугом историјом, а пријатељство Русије и Србије већ је традиција. Сада су наши односи на нивоу стратешког партнерства. Зато Србија никада није увела и неће наметати санкције или било какве рестриктивне мере против Руске Федерације, упркос чињеници да је под великим притиском. Србија покушава да постане чланица Европске уније, али то не значи да треба заборавити на традиционалне односе са пријатељима као што је Русија. Морамо бранити наше националне и државне интересе, а Москва нам у томе свакако помаже. Поред тога, то нам помаже да одржимо територијални интегритет у косовском питању. Благо речено, било би веома погрешно наметати санкције након западних земаља.

  • Недавно је косовски лидер Хашим Тачи рекао да би споразум о нормализацији односа са Београдом могао бити потписан већ 2019. године. Истовремено, нема видљивог помака. Какве је уступке Србија спремна да учини у овом питању?

– Косово је једнострано прогласило независност, без сагласности Београда. Косово није имало право на то, јер није било предмет федерације бивше Југославије и након распада Југославије нису постојали. Из искуства ШСР-а, знате да се Совјетски Савез распао у федералне републике које су биле део њега. Косово је било део Србије, и то је остало. Неке западне земље подржале су позицију Косова, охрабриле сепаратизам албанске мањине у покушају да прогласе независност. Истовремено, Косово је место где је настала српска држава, прва српска престоница, српска патријаршија, православни српски манастири који су заштићени од стране Унескоа. Вековима су Срби протеривани са тих простора, укључујући и време отоманске ере. Тренутни етнички састав покрајине Косово и Метохија резултат је дугогодишњег етничког чишћења. Прошло је 11 година од једностраног проглашења независности, Косово није успело да се постави као независна држава. Они нису постали чланови УН-а, ОЕБС-а, Савета Европе. Пет земаља ЕУ их не признаје.

  • Да ли се разматра сценарио размене територија између Београда и Приштине, о чему је много писано у медијима?

– Од самог почетка смо рекли да је немогуће решити проблем Косова без споразума између Београда и Приштине. Међутим, Приштина верује да споразум између нас подразумева само наше признање Косова. Апсолутно се не слажемо с тим и никада то нећемо учинити. Ако желе компромис, спремни смо за разговор. Један од сценарија значи оно што сте споменули (размена територија). То се још није догодило, јер је Косово наметнуло царине на робу из Србије и Босне и Херцеговине, након чега је Србија зауставила дијалог. Кажу да ће се дијалог наставити само ако Србија призна њихову независност. То се неће десити. Сада чекамо да укину царине, онда можемо наставити преговоре. Ми стално информишемо Русију о томе шта се дешава, постоје консултације између наших председника. Владимир Путин и Александар Вучић састали су се 26. априла у Пекингу на форуму и разговарали о овом питању. 29. априла, председник Вучић је био у Берлину на позив Ангеле Меркел и Емануела Макрона. Пошто је дијалог сада заустављен, закључење споразума пре краја године могуц́е је само ако Приштина покаже да жели компромис.

  • Македонија је недавно променила име и ускоро би требало да се придружи НАТО-у. Сада савез планира да преузме Босну и Херцеговину. Зар не мислите да око Срба настаје прстен који их присиљава да крену ка северноатлантским интеграцијама?

– Мислим да Босна и Херцеговина никада неће постати чланица НАТО-а, јер је то немогуће без сагласности Републике Српске – Срба који тамо живе. НАТО треба да узме у обзир ставове Србије и српског народа, а ми се залажемо за војну неутралност и не улазимо у било какве савезе. Чињеница да су земље чланице НАТО-а око нас неће променити ни положај Босне и Херцеговине ни положај Срба. Желимо коректне односе са Северноатлантским савезом, посебно пошто је мисија НАТО-а на Косову, која би, у складу са Бриселским споразумом, требало да обезбеди мир. Али нећемо постати члан савеза, с обзиром на негативно претходно искуство које имамо.

  • Пре 20 година почела је инвазија на Југославију земаља НАТО-а. Колико су сада свежа сећања на то?

– Ове године се сећамо 20. годишњице почетка НАТО агресије. То називамо управо агресијом, јер Савет безбедности УН није донело одлуку. Ти је био преседан. Први пут у модерној историји, војна организација је напала суверену земљу без одлуке Савета безбедности. НАТО бомбе су убиле много цивила. Бомбардовали су болнице, стамбене зграде, мостове, возове, погинуло је много деце. Ови злочини се не могу заборавити. Наш народ ово сматра злочином против Југославије – Србије и Црне Горе, упркос чињеници да је у Србији било више акција. И штета је што нико за то није одговарао за то. Рекли су да ти догађаји нису одговорност међународних судова. Последице се још увек осећају, али морамо живети с тим и сарађивати са земљама које су нас бомбардовале.

  • Како то утиче на односе Београда са западним партнерима?

– Ми сарађујемо са НАТО, али никада нећемо заборавити шта се догодило. Посебно не смемо заборавити да је ишод њихових поступака био проглашење независности Косова. То сугерише да је постојала спрега између америчке и британске администрације. Иако су друге европске земље на то реаговале погрешно, на пример, Немачка и Француска. Срби су били веома срећни када је Доналд Трамп победио на изборима. Срби мрзе породицу Клинтон због бомбардовања. Када је почело бомбардовање, Клинтон, Мадлен Олбрајт (бивши амерички државни секретар) и Тони Блер (бивши премијер Велике Британије) лажно су оправдали почетак агресије злочинима српских снага и српске полиције, који нису доказани у међународним судовима, чак ни у Међународном суду у Хагу. Догађаји у Рачку били су директни узрок почетка бомбардовања. Они су лицемерно назвали ову акцију “Милосрдни анђео”. Интервенција је названа “хуманитарна” због злочина почињених над Албанцима. Последице ових догађаја: 400 хиљада Срба је некада живело тамо, а сада само 100 хиљада, а после 1999. године, 300 хиљада Срба је напустило ове територије, и нико не каже да се тамо враћа. То је тада било стање међународних односа. Да су били мало другачији, можда би и резултат другачији. Захвални смо Руској Федерацији на помоћи коју је пружила, али да је Путин тада био председник, не би се усудили да нас бомбардују. Мислим да би Русија заузела другачији став.

  • Косово није постигло пуно светско признање. Ипак, оно је вец́ постало члан различитих међународних спортских организација. Да ли Београд покушава да утиче на ову ситуацију?

– Више пута смо разговарали о овој теми са међународним спортским организацијама, које, када прихватају Косово, не поштују сва правила која су записана у њиховим повељама. Статут УЕФА наводи да само државе могу постати чланице ове организације, а Косово је постало члан УЕФА, упркос чињеници да то није држава. Желимо иста правила за Косово као и за друге државе. Веома смо захвални Русији и другим земљама које нам помажу у међународним организацијама да Косово не постане њихов члан, како би се поштовала повеља међународних организација. Ми то не одобравамо. Они немају своје “државне” симболе – химну, заставу, итд. У Европској унији, назив “Косово” је обележен звездицом, а у спортским федерацијама он се једноставно појављује као Косово, као и Руска Федерација, Србија и било која друга држава. Ово изазива турбуленције и проблеме са земљама које нису признале Косово. То је и за нас велики проблем, јер не знамо како да се понашамо када се на спортским догађајима морамо састати са Косовом, јер их на тај начин заправо препознајемо као земљу, али то се не би требало десити.

  • Суд у Хагу недавно је осудио Радована Караџића на доживотну затворску казну. Могу ли се пресуде међународних судова које се односе на те догађаје сматрати правичном? Ако погледате њихове одлуке, стиче се утисак да су за југословенске догађаје криви само Срби.

– Обично нам говоре да нема потребе да коментаришемо одлуке ових судова. Ја чак не говорим ни о садашњем суду у Хагу, већ о Хашком трибуналу, који је створен да би судио Србима за злочине у бившој Југославији. Практично нико осим Срба није осуђен. Врло мало Хрвата и Муслимана је одговарало, Албанцима нису ни суђили. Чини ми се да предмети у овом суду не одражавају садашњу расподелу одговорности за те догађаје. Ми не поричемо да се догодило толико злочина, али не би само Срби требали бити одговорни за њих.

  • Србија преговара о стварању зоне слободне трговине. Када ц́е бити потписан споразум о слободној трговини?

– Преговори о споразуму о слободној трговини су скоро готови. Споразум би требало да буде потписан на јесењем састанку премијера земаља чланица ЕАЕУ. Већ смо имали неке споразуме о слободној трговини са неким члановима ЕЕУ, тако да је све што смо морали да урадимо било да се сложимо на нивоу целе уније.

  • Да ли постоје планови за блиску сарадњу са организацијом – на пример, да постанете посматрач, као што је Молдавија?

– Имамо споразум о слободној трговини са Русијом око 20 година и већина робе је изузета од плаћања царине. Желимо ФТА са ЕЕУ, али наше учешц́е у неком другом облику није узето у обзир. То није у нашем интересу, јер смо географски мало даље од овог региона. Заинтересовани смо да развијамо тему ФТА у будућности. Замислите, иако ми не тежимо чланству, сама чињеница да желимо слободну трговину са ЕАЕУ већ је негативно запажена у Бриселу. Али у овом случају нас не занимају њихове критике. Иначе, имамо веома добре трговинске и економске односе са Русијом, прошле године је промет износио око три милијарде долара, али сматрамо да то није довољно и да га треба повећати.

  • Како Брисел и Вашингтон реагују на планове Београда да се прикључи “Турском току”? А какви су изгледи за сарадњу у Србији и Русији у енергетском сектору?

– Ми већ сарађујемо у енергетском сектору – имамо договор. “Гаспромњефт” је, заједно са нашом државом, власник највеће српске компаније за прераду нафте. Улажу се веома велике инвестиције у модернизацију овог предузећа. Наш велики проблем је недостатак нафте и гаса. Осамдесет одсто гаса морамо да увозимо. Нисмо у могућности да га увеземо из других земаља и једина рута је из Русије преко Украјине и Мађарске. Имајући у виду тренутне проблеме у Украјини, ако се овај правац затвори, Србија ће остати без гаса. Стога је Јужни ток за нас био веома важан, а зауставили су га ЕУ и САД, упркос чињеници да у то време нису блокирали Северни ток. “Турски ток” се сада спроводи, изградња дела гасовода који ће пролазити кроз Србију треба да се заврши следеће године, али пре него што се овај посао заврши у Бугарској. Наравно, ми осећамо притисак због тога из западних земаља, али нико други нам не нуди гас. Само празне речи. Дакле, учешће у “Турском току” је наш национални интерес. Овде говоримо о виталном питању.

  • САД не нуде куповину течног гаса?

– Сједињене Државе су понудиле нешто, али прво, нема инфраструктуре за то. Понудили су нешто преко Хрватске и острва Крка, али све је на нивоу планова – нема саме инфраструктуре. Друго, цена. То је много скупље од гаса кроз “Турски ток”. Све идеје Сједињених Држава постоје само на папиру, у ствари то је неоствариво. Грађанима не можемо рећи: уживаћете на папиру.

  • Од краја децембра 2018. године опозициони протести у Србији нису престали. Да ли је то унутрашња прича или иза ње постоје спољне силе?

– Мислим да постоји спољни утицај оних који желе да политичку ситуацију у Србији представе као нестабилну. Они стварају слику да је садашња влада у Србији нестабилна и на тај начин покушава да утиче на вођство, тако да она није толико одлучујућа у принципу за нас. Веома је интересантно да се у земљама нашег региона, који следе савете Запада, никада не дешавају протести, а где лидерство штити националне интересе, постоје немири. Верујем да је овај план немогуће спровести. Они ће пропасти, јер странка Александра Вучића и моје, као и друге партије које су део наше коалиције, имају апсолутну већину и подршку становништва. Они заиста не могу дестабилизовати ситуацију. Они имају прилику само да изазову инциденте и створе изглед нестабилности.

  • Да ли Београд разуме шта да ради са овим протестима?

– Не верујемо да не би требало бити протеста или демонстрација. Свако има право да изрази своје мишљење, али нико нема право да нападне зграду Националне телевизије, да мисли да је могуће преузети власт са улице, да ће Вучић поднети оставку на овај начин. Потребно је јасно разумети разлику између демонстрација и кршења јавног реда. Све се може решити само редовним изборима.

Подели на: