понедељак, 19. априла 2021. | 04:35

Дијалог Београда и Приштине – да ли ће преговори оживети ове године

Оживљавање дијалога Београда и Приштине и трка Европе и Америке у посредовању – то је обележило годину за нама на пољу преговора о косовском питању. Аналитичари оцењују да је година пропуштена, а таква ће вероватно бити и ова, јер ће Приштина бирати нову владу.

 

 

Дијалог који је проглашен клинички мртвим, оживела је промена власти у Приштини. Одмах по ступању на дужност косовског премијера, Авдулах Хоти у јуну доноси одлуку на коју се чекало 20 месеци – укида таксу на робу из централне Србије.

Тиме је укинута и препрека за наставак преговора. Након посета Београду и Приштини, тада новоименовани европски посредник Мирослав Лајчак две стране доводи за исти сто у Бриселу.

Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду оцењује да су преговори много више покренути захваљујући иницијативи Доналда Трампа, а не Мирослава Лајчака.

“Очигледно је Трамп имао потребу и жељу да нешто учини са некаквим преговорима, да изађе пред изборе”, сматра Пророковић.

Фисник Хаљими, политички аналитичар из Приштине, каже да је тај дијалог “одавно умро”. Приштина и Београд ће сести поново за преговарачки сто уз посредство Вашингтона, Москве и можда Брисела и само у том случају може се очекивати неки битан напредак, напомиње Хаљими.

Напредак је Београд мерио кроз питање Заједнице српских општина. коју ни до краја 2020. Унија није успела да уврсти у дневни ред.

Чешће од политичког, преговори су се водили на техничком нивоу, уз повремене опструкције приштинске делегације.

Пророковић каже да, с једне стране, и Приштина и Брисел захваљујући официјелном ставу Берлина виде ЗСО као компензацију за признање самопроглашене независности Косова, док је Београд види као испуњење Бриселског споразума и не види други споразум или коначни договор.

“Тако да смо у прилично лошој позицији. Може се разговарати о техничким ставрима, али не видим које уступке више Србија може да чини”, каже Пророковић.

Који ће бити потези нове администрације САД

А шта ће учинити нова америчка администрација по питању Вашингтонског споразума који су две стране потписале са одлазећим председником Трампом?

Хаљими оцењује да промена власти не значи баш ништа. “Озбиљне државе не мењају политику сваког дана. Ја сам убеђен да то што се постигло у преговорима у Америци, то ће да се испуни”, истиче Хаљими.

Шта су донели потписани споразуми

Низ обавеза преузете су још 2013. године на пољу енергетике.

Предвиђено је оснивање предузећа “Електросевер” и “ЕПС Трговина”, која би струјом снабдевала четири српске општине на северу покрајине.

Једно предузеће ради без лиценце, друго још није основано. У међувремену, Приштина је напустила енергетски блок са Србијом и придружила се албанском, а Београд обуставио испоруку струје ка Космету.

Хаљими оцењује да није за очекивати да ће донети неке проблеме.

Пророковић примећује да после низа споразума који су потписивани – од војне сарадње па до електричне енергије, постоји обједињавање албанског етничког простора на Балкану.

“Ово јесте функционално стварање великоалбанског система. Наравно, нико ни у Приштини ни у Тирани га тако неће назвати и Брисел ће да пере руке, али то се дешава у пракси”, указује Пророковић.

Очекују се нови амерички посредници

Пракса показује да изборна година не доноси велике резултате, а таква година је пред Приштином.

Док се чека нова косовска влада, очекују се и посредници нове америчке администрације у дијалогу.

У игри је и Медлин Олбрајт, бивша државна секретарка позната по антисрпским ставовима.

Подели на: