Двадесет четврта годишњица “Олује”

Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње Републике Српске Крајине почела операцију “Олуја”, у којој је убијено или нестало око 2.000 Срба, а протерано више од 220.000.

 

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре “Олује” живело више од 90 одсто Срба.

Обележавање “Олује” у Крушедолу

Централна манифестација поводом обележавања годишњице хрватске војно-полицијске акције “Олуја” 1995. биће одржана 4. августа у 19 сати код манастира Крушедол на Фрушкој Гори.

Парастос свим жртвама већ од 19 часова служиће патријарх српски Иринеј.

Председник Вучић у четвртак је позвао све Србе, посебно Крајишнике, да у недељу дођу код манастира Крушедол на обележавање годишњице “Олује”, за коју је рекао да је највеће етничко чишћење после Другог светског рата.

Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица у којем је било више од 200.000 људи.

Мештани су са најосновнијим стварима, превозним средствима која су имали, кренули да се исељавају, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.

Избеглима није био дозвољен улазак у Београд, већ само пролаз Булеваром Арсенија Чарнојевића.

У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције “Олуја” 7. августа, скованој под патронатом Фрање Туђмана.

У наставку акције у БиХ, операцијом “Маестрал”, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника из Босне и Херцеговине.

Срби који су одлучили да се врате на своја огњишта, углавном данас живе без струје, квалитетне инфраструктуре.

Готовина и Марчак осуђени, па ослобођени

Хашки трибунал је јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант те операције. Готовина је од тада био у бекству све до хапшења у Шпанији 7. децембра 2005, када је изручен Трибуналу.

Скупови у знак сећања на жртве

У организацији Удружења расељених, парастос жртвама “Олује” служен је у Цркви Светог Марка у Београду.

У Хрватској у Доњем Лапцу је одржан комеморативни скуп у организацији Српског националног већа и уз учешће Иницијативе младих за људска права.

Председник Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је за РТС да још нису пописане све жртве.

Годину дана раније, том суду су се предала друга двојица генерала, Иван Чермак и Младен Макрач, који су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман током и након операције “Олуја”.

Оптужница против Готовине је одлуком Претресног већа Трибунала спојена са оптужницом против друге двојице генерала.

Априла 2011, Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице. У пресуди Анти Готовини, Хашки трибунал је утврдио да је операција “Олуја” у лето 1995. била удружени злочиначки подухват с председником Фрањом Туђманом на челу, смишљен да протера српско становништво из Книнске Крајине, што је био навод оптужнице.

У новембру 2012, Апелационо веће Хашког трибунала ослободило је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривице за прогон српског становништва из Книнске Крајине 1995. поништивши првостепену пресуду, након чега су они пуштени из притвора.

Према коначној пресуди, операција “Олуја” није била удружени злочиначки подухват у циљу протеривања Срба из Книнске Крајине.

Ослобађајућа пресуда изазвала је еуфорију у Хрватској, а хрватски градови су се утркивали у додељивању титуле почасног грађанина Анти Готовини.

Српска јавност ову вест дочекала је са разочарањем.

У акцији “Олуја”, која је трајала четири дана, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, погинуо је или нестао 1.861 Србин.

Са територије тадашње Републике Српске Крајине коју је заузела хрватска војска, избегло је више од 220.000 Срба.

У Хрватској се 5. август слави као “Дан победе и домовинске захвалности”, док је у Србији и Републици Српској 4. август, када је 1995. почела акција “Олуја”, дан жалости.

Подели на: