среда, 22. септембра 2021. | 09:42

Губе ли Албанци подршку у Конгресу САД oдласкoм Елиота Енгела

Когресмен демократа из Бронкса Елиот Енгел у јануару 2021. године престаће да буде члан америчког Конгреса, након дуже од 30 година, а та чињеница забринула је Албанце, у мери да оцењују да ће “изгубити највећу подршку у том телу”.

 

“Био је главни за обезбеђивање подршке Конгреса за признавање независности Косова од Србије, 2008. године. Непоколебљива подршка Косову током деценија га је прославила овде. Косово је Енгелу у част назвало пут и аутопут, чак је издало И поштанску марку са његовом фотографијом”, неке су од импресија деловања и захвалности медија на албанском према Елиоту Енгелу, који је од 1989. године, у Конгресу САД представљао делове њујоршке четврти са великим и политички активним албанским становништвом.

То га је, додају медији, “учинило контроверзном фигуром у Србији, која и даље не признаје губитак Косова и лобира против његовог признања од стране међународне заједнице”.

“Енгелов одлазак из Представничког дома – где је недавно председавао Одбором за спољне послове, користећи тај положај да казни Београд и одбрани Косово – можда није повод за радост Србије”, наводи Радио “Слободна Европа”.

РСЕ подсећа да је Енгел рекао да не планира да се повуче након изненађујућег пораза на летњим допунским изборима. Када су га питали да ли жели да буде амбасадор или подсекретар у администрацији Џоа Бајдена, навео је да разматра ту могућност. То отвара питање да ли ће и даље утицати на америчку политику на Балкану.

„Много је ствари које могу да учиним … Нећу сада да доносим одлуку, али знајте да размишљам”, рекао је Енгел у једном од интервјуа почетком децембра.

„Можда ћу нешто да радим са администрацијом … Неки људи су сугерисали да можда могу да будем амбасадор”, казао је он.

Представљајући га као политичара са “балканском страшћу” медији на албанском истичу Енгелову реченицу изговорену у Одбору за спољне послове: “Да ниједна земља није дирнула моје срце више од Косова”.

Описујући Енгелове лобистичке активности медији наводе да је ушао у Конгрес док је “Југославија насилно била подељена по етничким линијама”. Учествовао је у многим регионалним споровима кроз свој став у Комитету за спољне послове, на крају стекавши репутацију “балканског стручњака”.

Био је један од првих америчких представника који су 1998. године позвали администрацију Била Клинтона да војно интервенише у Југославији.

“Несумњиво је био још гласнији у Конгресу за америчко признање независности Косова, деценију касније. Енгел наставља да се бори за правду за браћу Битићи, тројицу албанских Американаца који су се борили на албанској страни и које је српска полиција погубила 1999. Њихове убице још нису процесуиране”.

„Као што сви знате, Елиот је био највећа подршка Косову у Конгресу Сједињених Држава”, рекао је републикански представник Кевин Мекарти, члан Одбора за спољне послове, на саслушању 8. децембра.

Узимајући у обзир Енгелово залагање за интересе Албанаца на Косову РСЕ истиче да ново ангажовање Елиота Енгела може да се очекује 2022. године када америчким амбасадорима у Приштини И Сарајеву истиче трогодишњи мандат.

Бајденова политика биће агресивнија од Трампове
Администрација Бајдена такође може да именује посебне изасланике у региону, укључујући и представника у дијалогу Београда и Приштине.

“Вашингтон је и даље фокусиран на решавање спора између Косова и Србије, што би их приближило чланству у ЕУ и потенцијално НАТО-у. Вашингтон се такође залаже за уставну реформу у Босни, с циљем заштите њеног територијалног интегритета од претњи сецесије од Републике Српске”, спекулише РСЕ.

Цитира Таниу Доми, стручњака за Балкан на Универзитету Колумбија, која каже да не очекује да ће Енгелов одлазак ослабити америчку подршку Косову.

“Енгел је, можда постао гласнији у вези са Косовом и другим балканским питањима, делом и због тога што је пажња Беле куће према региону спласнула током година. То се променило на крају администрације Доналда Трампа, именовањем Ричарда Гренела 2019. године за специјалног изасланика за дијалог и потписивањем споразума у септембру о нормализацији економских односа. Овај тренд ће вероватно да се настави и за време Бајдена, који регион познаје још од времена када је радио у Сенатском комитету за спољне односе”, предвиђа Доми и додаје да ће Бајден питањем региона да се бави још агресивније од претходних председника.

„Елиот је био необичан бранилац Косова. Али то не значи да неће бити других у Конгресу”, каже Доми.

Енгела ће на месту председника Одбора за спољне послове заменити Грегори Микс демократа из Њујорка, који ће дужност ступа 6. јануара, када први пут заседа нови сазив Конгреса, изабран 3. новембра.

Подели на: