Хиландар и Света Гора између мита и историје

Путопис у слици и речи Александра Б. Лаковића, лекара, песника, критичара и есејисте. Књига је објављена у сусрет осам векова аутокефалности Српске архиепископије и рукоположења Светог Саве за првог српског архиепископа.

 

Пре осам векова успостављена је крстоносна историја нашег народа и српски крстоносни отаџбински пут. Ова 2019. година је година обележавања осам векова Српске православне цркве. У сусрет тим вековима и рукоположењу Светог Саве за првог српског архиепископа (1219-2019) др Александар Лаковић, лекар, песник, критичар, есејиста и антологичар је у издању Центра за културу, образовање и информисање „Градац“ Рашка и суиздавача „Духовни луг“ Крагујевац, објавио обиман путопис у слици и речи „ Хиландар и Света Гора између мита и историје“.

У Крагујевцу је, ових дана, у сали Саборне цркве представљена ова драгоцена књига о којој су поред аутора говорили и проф. др Часлав Николић и уредник Милојко Милићевић. Полазећи хронолошки од настанка манастира Хиландара Др Лаковић каже да је на месту овог данашњег манастира постојао још од десетог века, грчки манастир Хеландариос (или Хиландарион) чији је ктитор и оснивач светогорски монах Георгије Хеландариос. Тај је манастир био посвећен Ваведењу пресвете Богородице.

Пљачкаши, гусари и пирати, разорили су га и опустошили крајем једанаестог века. Манастир Хиландар обнљављају српски велики жупани Стефан Немања у монаштв

у Симеон и његов син, млади принц Растко, у монаштву Сава. Аутор затим пише о вековима искушења и обнове, о страдањима Хилндара и Свете Горе од турских пљачкања и грабежи, о својим доживљајима ових светих православних уточишта са свим битним фактографским подацима и фотографијама рађеним за ово дело. Књига се састоји из два дела, Хиландарских путоказа и Светогорских векова који садрже посебне путописе.

 

Техничка достигнућа и монашки живот

-Монашка република Света Гора је жив организам, на који мање него на друге институције и појединце, утиче време и све оно што оно доноси. Ипак, техничка достигнућа полако продиру и у монашки живот. Нека су потпуно оправдана, као што је електрична енергија, пре свих.

И увођење централног грејања да не би дим из пећи и даље уништавао фреске на зидовима манастирксих цркава. И телефонска веза са светом, укључујући и мобилну телефонију. Компјутери су у светогорским манастирима углавном у функцији издавачких подухвата, када су у питању књиге из области историје и религије. Имају улогу и у контактима са ходочасницима уочи њиховог доласка на Свету Гору, објашњава у путописима, актуелни хиландарски живот др Лаковић.

Манастир Хиландар на Светој Гори задесио је страховит пожар 2004. године, ( исте године је извршен егзодус Срба и паљење бројних манастриа и цркава на Косову и Метохији од стране Шиптара), после кога је уследила обнова. Др Лаковић указује на побољшања и олакшања задужења монаха на који им се начин обезбеђује више времена за смиреност у молитви.

Све што побољшава живот у манастиру треба поздравити. -Мислим да је то у сагласју са визијама Светог Саве и других светогорских светитеља.

Ипак, у градњи и поправци поједних келија има техничких претеривања, блиских комфору и луксузу, иако су скромност и осећање за меру суштина монашког трајања. И у конацима светогорских манастира који се, од краја прошлог века, реконструишу уочавају се келије апартманског типа по свим захтевима савременог туризма, што изазива извесну бојазан указује др Лаковић. „И питање коме су такве келије намењене?

Правим верницима, свиклим на скромност, сигурно нису. Будућим донаторима, можда, јер данашњи богаташи, сем ретких изузетака, нису се посведочили милошћу и спремношћу да помогну сиротима, нејакима и болнима. Знам да Света Гора мора да се неупадљиво мења (водећи рачуна о типицима старим неколико векова), али не и толико драматично да се промени и удаљи од свог прволиког ипостатса. И од себе. „ Овако пише др Лаковић.

 

Љубав према колевци православља

Александар Б. Лаковић (1955, Пећ) је песник, критичар, есејиста и антологичар. Основну школу и гимназију завршио у родном граду, а Медицински факултет у Приштини (1980), када се пресељава у Крагујевац. Специјализирао интерну медицину 1988. године на Медицинском факултету у Београду. Објавио је десет збирки песама, девет књига критика и есеја и друге књиге.

Написао је књигу путописа Хиландарски путокази, приредио је антологију песама о Хиландару од дванаестог до двадесетог века Хиландарје: песничко ходочашће и друге књиге. У дневним новинама објавио неколико фељтона о Хиландару и старој словенској религији. За песништво је награђен „Кондиром Косовке девојке“, за књижевну критику наградом „Јована Скерлића” (2014) и „Милана Богдановића“ (2014), а за прозу наградом “Григорије Божовић” (2018). Живи у Крагујевцу и Љутој.

Порастао у Пећи, између Пећке патријаршије, манастира Високи Дечани и рушевине Богородице хвостанске. Још као гимназијалац добио је од оца Константина, почетком седамдесетих година прошлог века, књигу Александра Дерока – Света Гора са посветом: “Александру, да упозна колевку православља”. Та посвета је увећала његову знатижељу да посети Свету Гору у којој је био 15 пута, а касније и у Свету земљу.

Задивљен монашком жртвом др Лаковић јединим правим ктиторима сматра светогорске монахе. -За разлику од богаташа чији су дарови њихов вишак, монаси свом манастиру жртвују оно што имају – свој живот. “Њима хвала”, рекао је за „Јединство“ др Лаковић.

 

Магле су одбраниле Хиландар

Књига др Александра Лаковића „Хиландар и Света Гора између мита и историје“ на око 200 страна, садржи и велики број нових, сасвим аутентичних фотографија у боји Рајка Каришића, Горана Вељковића и Мирослава Јеремића које дају посебан печат и уметнички доживљај овим путописима.

По једној легенди манастир Хиландар је добио име по грчким речима – хиљаду магли. Једне вечери, пљачкаши су се прикрадали манастиру али се тада на њих спустила изузетно густа магла.

Нису видели ништа пред собом па су нападали једни на друге. Ујутро, када их је рањене и убијене видео њихов предводник, оптужио је хиљаду магли које су одбраниле манастир.

С.Ђукић

 

Подели на: