ИСТОРИЈУ ПРЕКРАЈАЈУ А ТЕРИТОРИЈУ ОТИМАЈУ

Прошле седмице на средњовековној српској тврђави  у Новом Брду окачена је велика застава Косова која се може видети са удаљености од неколико километара. Нешто мања косовска застава постављена је и надомак остатака  српске православне цркве Светог Николе у овом месту, где је недавно служена католичка миса.

 

У близини ове цркве и тврђаве  15. августа у организацији косовског Министарства културе и спорта организована је манифестација под називом „Дите е Артанес”, што на српском значи „Дани Артане” ( како иначе Албанци зову Ново Брдо), а било је постављено и неколико шатора за припаднике Косовских безбедносних снага, који су следећег дана уклоњени. О овој манифестацији, како тврде звнаничници у општини Ново Брдо нису били обавештени. – Не знам о чему се ради. Нисмо били обавештени – рекла је у изјави за наш лист директор оштинског Одељења  културе и образовања  у Новом Брду, Јорданка Ђорђевић. И председник општине Ново Брдо, Светислав Ивановић нам је казао да их нико није обавестио о поменутој манифестацији.

АКТ НАСИЛНОГ БРИСАЊА ИСТОРИЈЕ

Истог дана након постављања косовске заставе огласио се саопштењем за медије директор Канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић. Он истиче да је  тврђава Ново Брдо  један од кључних српских историјских и археолошких локалитета, и да  сваки покушај да се она прикаже у другом светлу је ништа друго до акт насилног брисања историје, срачунат са циљем да се додатно продуби међунационални јаз на Косову и Метохији. „Ново Брдо је у средњем веку било мултиетнички град, у којем су живели Срби, Саси, Грци, Дубровчани и многи други, и сведочи о времену сасвим другачијем од данашњег, у којем је Косово и Метохија, под управом српских монарха и властеле, било место додира култура и цивилизација. Они који данас желе да Косово учине моноетничким нису случајно изабрали Ново Брдо како би дрским и бескрупулозним провокацијама и фалсификовањем историје сакрили чињеницу да је Косово и Метохија, у време када је било срце српског етничког простора, било једна од најбогатијих и културно најнапреднијих области Европе” – наглашено је у саопштењу Марка Ђурића. Он наводи да је истицање заставе самопроглашеног Косова на Новом Брду чин грубог историјског ревизионизма и нека врста освете браниоцима тога града, због чије истрајности је та тврђава до данас остала симбол српског јунаштва и отпора”. Ђурић, такође, истиче да Ново Брдо никада, како каже, неће бити „косоварски” историјски споменик. „И након овога можемо само да се запитамо шта је следеће – можда постављање црних албанских орлова уместо крстова на куполе српских средњовековних цркава?” –рекао је Марко Ђурић.

ОТИМАЊЕМ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ПРИШТИНСКЕ ВЛАСТИ ПРИКУПЉАЈУ ПОЛИТИЧКЕ ПОЕНЕ

Постављање косовске заставе на тврђави у Новом Брду осудила је и Српска листа  која у свом саопштењу овим поводом истиче да је то покушај отимања српске културне баштине од стране косовских институција. У истом саопштењу се истиче да те институције  које у немогућности да на међународној сцени и економији остваре било какав успех, покушавају да отимањем српске баштине и провокацијом прикупе политичке поене. „Срамно је да оваквим деловањем албански лидери свесно продубљују етничке поделе и показују нецивилизацијско понашање према култури српског народа. Подсећамо Приштину да постављање заставе не значи и право својине над тврђавом у Новом Брду. Могли су ту заставу да пободу и на Месецу, али он и даље не би био њихов, као што ни тврђава у Новом Брду и црква Светог Николе нису њихове” – речено је у саопштењу Српске листе. У њему се додаје да су албанске партије почеле кампању, како је речено, „по правилу, преко леђа српског народа. И по правилу, свилене уши међународних представника не чују апеле српског народа.” „Ипак, историјске чињенице похрањене у души сваког Србина не може избрисати никаква отимачина и ниједан фалсификат, зато ћемо увек и на сваком месту подсећати да на тлу Европе у 21. веку, пред очима света, неко настоји да отме од српског народа његов корен, историју и памћење. Поштована господо, ми се са тим никада нећемо сложити, и то никада нећемо прихватити и дозволити”, наглашено је у саопштењу Српске листе.

КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ОД ПОСЕБНОГ СУ ЗНАЧАЈА ЗА СПЦ

Свој најоштирији протест изразила је и Еперхија рашко-призренска, како је речено због недавног неовлашћеног служења римокатоличке мисе на темељима древног саборног храма Св. Николе, седишта новобрдских православних митрополита и главног православног српског храма у овом средњовековном граду, као и постављања политичких обележја Косова на српске средњовековне културно-историјске и верске споменике у новобрдској специјалној заштићеној зони и организовања јавних скупова и других активности у циљу промовисања средњовековног града Новог Брда као етничке албанске локације под неисторијским именом „Артана”. Епарихија рашко-призренска наоводи да према Закону о специјалним заштићеним зонама средњовековни град Ново Брдо уврштен је у списак специјалних зона као баштина од посебног значаја за српски народ. „Како се наводи у тексту овог правног акта, намена Закона јесте да „осигура заштиту српских православних манастира, цркава и осталих верских места, као и историјских и културних места која имају посебан значај за заједницу косовских Срба, као и за остале заједнице на Косову, кроз успостављање Специјалних заштићених зона”. (члан 1). У члану 3. Закона наводи се да специјалне заштићене зоне, у које спада и средњовековни град Ново Брдо (члан 7.3), имају задатак, између осталог, „да очувају карактер и изглед места и културни или археолошки контекст, природно окружење или естетско визуелну средину и да спрече неповољне развоје око заштићених места у циљу хармоничног и одрживог развоја заједница које живе у областима које се налазе око таквих места”. Поменути закон врло прецизно дефинише улогу Савета за спровођење и надгледање (ССН) који иначе чине: шеф Канцеларије ЕУ на Косову, шеф Канцеларије ОЕБС-а на Косову, Косовски министри културе и просторног планирања као и епископ Рашко-призренски, као представник СПЦ. У члановима 5. и 6. Закона јасно се говори о забрањеним и ограниченим активностима у оквиру Специјалних
заштићених зона (СЗЗ). Међу њима у члану 6.б  помињу се сасвим јасно и „јавна окупљања, рекреација и забава”. Конкретно у случају средњовековног града Ново Брдо у члану Закона (7.3) каже се да је за зону Новог Брда предвиђено да се надлежна општина директно консултује са Српском православном црквом, а ако се споразум не постигне, онда се проблем решава са Саветом за спровођење и надгледање”, наводи Епархија рашко-призренска. „Косовске институције које стоје иза организовања тзв. „Дана Артане”, постављања косовских застава на новобрдску тврђаву, посебно на остатке средњовековног православног храма Св. Николе, прекршиле су низ одредби овог закона јер никакве консултације са ССН-ом није било. Такође, ове активности су одржане без сагласности надлежних општинских структура (на чијем челу је представник српске заједнице), које су у сваком случају биле дужне да обавесте Српску православну цркву у складу са Законом о специјалним зонама. Епархија рашко-призренска, канцеларије ЕУ и Канцеларија ОЕБС-а нису обавештене о овим активностима и самостално ангажовање косовског Министарства културе на неовлашћеним радовима на храму Св. Николе пре неколико месеци представља, такође, отворени прекршај закона. Истовремено, представљањем остатака православне цркве Св. Николе као римокатоличке, иако постоје врло детаљни историјски докази и материјални артефакти из ранијих археолошких истраживања и историјске литературе да је реч о православној цркви, спроводи се нескривени покушај мењања историјског и верског карактера ове локације са коначним циљем албанизације целе локације Новог Брда, који се у историји никада није називао Артана, ни код Албанаца ни код Срба, нити се игде у релевантној историјској литератури под тим именом помиње. Уколико би се овакво понашање наставило дошло би до озбиљног нарушавања ионако тешких међуетничких и међуверских односа у ситуацији континуиране дискриминације српског народа и систематског рушења и скрнављења православних храмова и гробаља у последњих 20 година”, истиче Епархија рашко-призренска. Она подсећа да косовске институције директно и свесно учествују у кршењу и подривању сопствених закона и да немају ни воље ни професионалног капацитета да спроводе ни сопствене законе, а камоли да се одговорно брину о српској духовној и културној баштини. Епархија рашко-призренска захтева хитно сазивање седнице Савета за спровођење и надгледање (ССН), као и хитан прекид свих незаконитих и провокативних активности на локацији средњовековног града Ново Брдо до даљњег јер понашање косовских институција и римокатоличке бискупије директно нарушава међуетничке и међуверске односе и представља флагрантан пример злоупотребе културне баштине од посебног значаја за Српску православну цркву и њених верских објеката у јефтине политичке сврхе. Како је најављено из Епархије рашко-призренске, она ће се поводом провокација косовских институција на локацији средњовековног града Новог Брда обратити међународним представницима у Приштини, као и релевантним међународним организацијама за заштиту верских права и културног наслеђа и тражити адекватну реакцију и додатну институционалну и безбедносну заштиту. Поводом постављања косовске заставе на српској тврђави у Новом Брду, Министарство културе и информисања Републике Србије издало је саопштење. Министарство сматра да, како се истиче, „никакве шарене тканине нејасног симболичког значења не могу да послуже другој намени него да обришу прашину векова са бисера српске средњовековне духовности европске и светске културне баштине”. „Охрабрујемо узурпаторе из тзв. ‘приштинске власти’ да наставе да се брукају пред честитим делом албанске јавности и пред целим светом, јер тиме само помажу Србији чији су, подсећамо их, саставни део, који је у стању пролазне политичке заблуде”, закључује се у саопштењу Министарства културе Републике Србије.

ЖИТЕЉИ НОВОГ БРДА И ОКОЛНИХ МЕСТА О НАЈНОВИЈИМ ПРОВОКАЦИЈАМА ПРИШТИНСКИХ ВЛАСТИ ВЕЗАНИХ ЗА СРЕДЊОВЕКОВНУ ТВРЂАВУ НОВО БРДО

Драган Марковић (Бостане): Постоје непобитни историјски подаци који говоре да је тврађава Ново Брдо, дубоко уткана у средњовековну српску историју као и то да је црква Светог Николе, православна црква. То што се ради не иде у прилог међуетничком помирењу и ја мислим да заправо све то има политичку конотацију, а понајмање верску и културну. Неко скупља политичке поене у покушајима да фалсификује историјске чињенице.

Томислав Стојановић (Бостане): Ја имам 81 годину. Сећам се као дете 1952. године, када сам завршио малу матуру, ангажовали су нас из ондашњег Завода за заштиту споменика да помажемо у ископавањима око тврђаве. То је тврђава коју је градио српски краљ Милутин и црква Светог Николе је српска црква. И није једина. Има их још осам на локацији око тврђаве, тојест остатака право
славних цркава. Познато је да су у Новом Брду живели и Саси, који су били рудари. Они су имали своју, такозвану саску цркву. Постоје и остаци те цркве, она је била католичка, а ове друге нису.  Познато је да је цар Душан имао Законик о рудницима Новог Брда и да је царица Милица, жена цара Лазара носила титулу кнегиња од Новог Брда. Недалеко од Новог Брда, рођен је и цар Лазар. То што се ради сада и што се покушава да се нешто представи другачије од онога што стварно јесте је штетно и ствара тензије код људи.

Александар Станковић (Ранилуг): Отимају нам нешто што није њихово. То треба да се спречи. И црква и политичари треба да реагују. Не сме тако нешто да се дозволи. Сад је у питању Ново Брдо, сутра ће доћи на ред Грачаница, Пећка патријаршија. Биће као да ми Срби нисмо никада постојали. Бришу нам идентитет.

Властимир Ковачевић (Коретиште): Колико ја знам тврђава у Новом Брду је српска. Ситуација каква сада јесте забрињава Србе. Покушавају да нам отму историју и униште  идентитет. Све надлежене институције и нивои, мора да реагују и да се то што Приштина ради, спречи.

Благоје Трајковић (Коретиште): Ако се настави са провокацијама то добро да донесе неће. Таква ситуација ствара страх код људи. То што се ради око тврђаве у Новом Брду и цркве то је један нови вид притиска на Србе на овим просторима.

Благоје Перић (Коретиште): Некако кад чујем све то што се догађа искрено да вам кажем губим вољу. Како човек да живи мирно кад нам то раде. Притискају нас. Хоће да нам отму нешто што није њихово. Како би било да ми одемо тамо негде и да окачимо српску заставу на нечему што нема везе са нашом историјом. Ново Брдо је био српски средњовековни град. Има много доказа. Живели су тамо и други, али Новим Брдом је управљала српска властела. Највећи процват имало је у време Деспота Стефана Лазаревића. И дан данас у Народном музеју у Београду постоје експонати с Новог Брда, одежде, прстење које је носила српска властела. Сад кад видим шта се ради око Новог Брда осећам се као грађанин, не другог, већ трећег реда.

Љубинко Андрејевић (Зебинце): Зна се ко је градио средњовековно Ново Брдо. Има много података. То је био српски средњовековни привредни центар пре свега од великог значаја. То што се сада ради и покушава да се прекроји историја није добро.

С. Ивковић

Подели на: