уторак, 18. маја 2021. | 12:51

Канцеларија за КиМ: Реакција Куртија и Османијеве још једна потврда угрожености српске културне и верске баштине на КиМ

Реакција Аљбина Куртија и Вјосе Османи на чињеницу да је организација „Европа ностра“ уврстила манастир Високи Дечани на листу најугроженијих културних споменика Европе управо је још једна потврда угрожености српске културне и верске баштине на Косову и Метохији”, саопштено је из Канцеларије за Косово и Метохију.

 

“Покушај Куртија и Османи да самопроглашено Косово представе као оазу мултикултуралности и мултиконфесионалности је готово свакодневно демантован скрнављењима објеката Српске православне цркве и православних гробаља широм Косова и Метохије, и сви ти случајеви су брижљиво документовани и сведоче управо да је антисрпски и антихришћански екстремизам веома жив међу Албанцима у нашој јужној покрајини”, наводи се у саопштењу.

Канцеларија за КиМ сматра да је “затварање очију пред стварношћу и политички мотивисано негирање ситуације на терену, порука охрабрења екстремистима да наставе праксу напада на српска света места, чиме се њихова угроженост не умањује, већ напротив повећава”.

“Канцеларија за Косово и Метохију не жели да политизује питање угрожености српске баштине на у нашој јужној покрајини, и охрабрује нас то што је наше доказима поткрепљене утиске и процене потврдила и независна комисија организације „Европа ностра“”, истиче се у саопшењу.

Додаје се да “када је реч о Манастиру Високи Дечани, Канцеларија за КиМ подсећа још једном да је Манастир Високи Дечани најчешће нападани објекат културне баштине на Косову и Метохији.

Као први споменик на Унесковој листи светске културне баштине на КиМ, још од 2005. године, Високи Дечани су под константним терором локалних Албанаца”.

Канцеларија за КиМ подсећа да је манастир оружано нападан чак четири пута: два минобацачка напада извршена су 2000. године, у време мартовског погрома 2004. на манастир је испаљено осам минобацачких граната, а 2007. године је извршен још један минобацачки напад, који је резултирао и судском пресудом.

Такође, 2014. на зидовима манастира осванули су графити УЧК ИСИС, а у јануару 2016. године испред манастира ухапшено је четворо наоружаних косовских Албанаца, а, како се испоставило, двојица ухапшених су били на црној листи симпатизера ИСИС-а.

Да случај није безазлен показала је реакција Кфора, који је вишеструко појачао заштиту манаистира, поставио двадесетак нових камера, увео редовне патроле и чак стално борављење војника у унутрашњости манастира. Постављени су и рефлектори са инфрацрвеним светлом.

Манастиру је одлуком уставног суда Косова из маја 2016 године признато власништво над 24 хектара земље, а одлука која је правоснажна и обавезујућа не извршава се већ пету годину, без икаквих правних последица, иако је неизвршавање ове одлуке критиковала Европска унија, Стејт департмент, амбасаде Квинте, ОЕБС, УНМИК и друге организације.

Подели на: