Коха: Срби су ти који су градили и надграђивали своје цркве изнад “древних илирских и арберијских храмова”

Црква Богородице Љевишке у Призрену саграђена на темељима ранијег храма, закључци су археолошких и историјских истраживања Еди Шукрију, пише Коха.

 

 

Како наводи тај приштински медиј, Срби су ти који су градили и надграђивали своје цркве изнад “древних илирских и арберијских храмова”.

“Познато је да је краљ Милутин 1307. године присвојио катедралну цркву Свете Петке (Срби је зову Богородица Љевишка) у Призрену, у којој је било седиште Призренске епископије”, наводи Коха.

Црква Свете Петке саграђена је на храму базилици римског периода 5-6. века. Ту је било седиште призренског епископа из 1019. године.

Црква Свете Петке у Призрену један је од важних споменика културне баштине Косова.

Налази се на темељима раније тринитарне цркве из 11. и 12. века. Своју савремену форму црква је стекла након реконструкције од стране српског краља Милутина (1307), који јој је променио име, посветивши обнову светици.

У 18. веку претворена је у џамију, а у цркву враћена 1912. године, пише Еди Шукрију, у „Црква Свете Пренде Призрен“, пише Коха.

Црква Свете Петке не припада само Србима

О цркви Свете Петке дата су различита мишљења пре археолошких ископавања 1950-1952.

Тако је Ф. Месенел написао да црква припада старом византијском периоду.

Архитекта Ђ. Бошковић је, признајуц́и присуство старе тринитарне цркве у време краља Милутина, понудио две верзије некадашње цркве у односу на грађевинске радове у 14. веку.

Прво је краљ Милутин затекао византијску цркву у потпуности срушену те је обновио ту византијску цркву од старог темеља, док су други делови додати средином четрнаестог века, пише Шукриу. Ова црква носи неколико различитих имена која су се користила у различитим периодима и језицима током живота цркве, а то су: албански: Света Пренда, Света Прена / Шенепрена, Света Петка, Грчка црква; Српски: Света Петка, Света Богородица, Љевишка; Турски: Џума Џамиа.

Различити називи цркве Свете Петке истовремено су израз њене антике и културних слојева светог објекта, увек чувајуц́и основни назив цркве, Света Пренда-Света Петка.

О постојању претходне цркве сведочи и натпис постављен у источном делу цркве, у коме је записано обновио од темеља краљ Стефан Урош, зет грчког краља Андроника Палеолога“.

Присвајање од стране Срба средњовековнних арберијским споменика на Косову

Археолошка и архитектонска истраживања спровео је истраживач С. Ненадовић током 1950-1952.

Утврдио је три фазе градње: рановизантијска базилика, византијска базилика из 13. века и обновљена црква 1306/07.

На карти Стефана Дечанског стоји: „Црква Свете Прене (Света Петка) постоји од времена древних краљева“, цитира Шукрију.

Истраживач С. Ненадовић, који је годинама радио на њеној рестаурацији и конзервацији, према Шукрију, истичући присуство старијих фрагмената и споменика раног хришћанства, каже: још је старији храм, јер истраживање није спроведено до те мере да можемо бити сигурни да испод ове старе цркве нема још старијих темеља.

Ј. Јастребов такође потврђује чињеницу да овај манастир „припада предсрпском времену“.

У вези са реконструкцијом цркве Свете Петке на темељима незнабожачког храма, треба приметити да архиепископ Данило назива краља Милутина „градитељем и обновитељем пропалих и порушених храмова“. Чињеница о постојању претходне цркве је и натпис у коме је написано „ из темеља обновио краљ Стефан Урош…“.

Србија „штити“ цркве и манастире на Косову једностраном интерпретацијом

Према археолошким и историјским истраживањима Шукрију, потврђује се да је развој цркве Свете Петке у Призрену имао девет фаза и закључује да је овај храм постојао и пре римског периода до данас. Током османске владавине, 1756. године, црква је претворена у џамију.

Од тада се храм Свете Петке звао џамија Фатиха султана Мехмеда. У народу је била позната као Џума џамија (Петак џамија). 1912. године, након уласка српске војске у Призрен, џамија је поново претворена у цркву.

Подели на: