Колико смо близу договору Србије и БиХ о границама

Генерални секретар МСП и председник владине Комисије за разграничење са Босном и Херцеговином Вељко Одаловић каже да упркос томе што није дошло до састанка српске и босанко-херцеговачке комисије за разграничење већ девет година, да је договор могућ и да су су неки помаци направљени када су пре два месеца утврђене две неспорне тачке дуж којих се протеже граница ове две државе.

 

Oдаловић верује да је договор могућ, јер је то једино отворено питање између две државе, а потребан је и због крупних инфраструктурних пројеката, који сада yбог граничних проблема запињу, па каже да је то питање и приоритетно за даље односе две земље.

“Важно да се ове две комисије што пре састану јер немамо ми ту превеликих тешких питања, немамо непознаница, све је познато и једној и другој страни и ово ће бити предмет решавања на било који начин, па чак ако би морало, а надам се да неће, да иде на арбитражу, каже Одаловић за Тањуг, након што је актуелизација овог питања покренута и на недавно одржаном Самиту Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПСЈИЕ) на Јахорини.

Наду да би могло доћи до значајнијег помака, као и у случају поделе дипломатске имовине међу државама бивше СФРЈ, где је после седам година учињен крупан корак, види у чињеници да су представници БиХ и Србије утврдили две неспорне тачке дуж којих се протеже граница ове две државе.

Утврђене две неспорне граничне тачке

Одаловић каже да су те тачке договорене пре два месеца.

“Са Босном и Херцеговином смо решили две ствари. Једна тачка је била разграничење, односно утврђивање заједничких тачки између Србије, БиХ и Хрватске, то смо решили”, навео је Одаловић.

То му, каже, даје наду да у БиХ постоји воља за састанком и разговором на ове теме.

Србија инсистира да се разговори наставе тамо где су стали пре девет година о темама које су тада биле договорене и да се, како каже, крене ка решењу које би било прихватљиво за обе стране.

Напоменуо је да је Србија обавестила босанску страну да има формирану комисију и да је спремна за састанак.

“Може се разговарати и о томе како би се можда утврдила државна граница, али се анексима мора решити питање и хидроцентрала и пруге БеорађБар и питање енклава евентаулно”, каже Одаловић.

Земљишта у мачванском региону – тема за разговор

Такође, тема за разговор је и питање земљишта у мачванском региону које је река својим током пребацила на територију друге државе што сада значајно смета људима који тамо живе јер имају проблем да управљају својом земљом.

“Зато је важно да се комисије што пре састану, да се формира босанска комисија или да постојећа добије мандат и оквир, као што ми имамо своју платформу”, рекао је Одаловић.

Одаловић подсећа да се комисије БиХ и Србије последњи пут састале 29. јуна 2010. године у Београду, када су утврђена нека, како каже, условно речено правила и критеријуми који су требало да воде ка коначном решењу.

“У међувремену постојала је једна добра иницијатива, која је у принципу и начелу била договорена пре годину дана са тадашњим члановима председништва БиХ, а коју је изнео председник Александра Вучић, али је један од чланова председништва из бошњачког дела Бакир Избетбеговић то зауставио”, подсећа Одаловић.

Одаловић каже да је сада позиција за преговоре оно што је препознато на последњем састанку комисије као нека правила и принципи пре девет година.

“Тада је босанска страна инсистирала да се линија утврди према граници која је постојала у време отцепљења БиХ и њиховог изласка из Југославије, а ми смо тада имали врло јасан став да се мора уважити и географско и економско и демографско и инфраструктурно… како би дошли до функционалне и одрживе линије која би имала што мање потенцијалних проблема сутра”, каже Одаловић.

Четири спорне тачке

Одаловић подсећа да су то критеријуми који важе свуда где су били ратни сукоби или насилне сецесије и по којима су потписивани међународни договори о утврђивању граница и које би, како предлаже Србија, требало применити у четири спорне тачке: хидроцентрале Зворник и Бајина башта, 10 километара пруга Београд – Бар која пролази кроз БиХ и општине Прибој и Рудо.

“Врло рационално смо размишљали из разлога што се у том сливу, тих 353 километара државне границе коју треба утврдити налазе и два важна инфраструктурна објекта Републике Србије, то су хидроелектране Бајина Башта и Зворник, који су према свој документацији финансирана из наших средстава и у нашој функцији, чак је и велики део земљишта са обе стране експроприсан да би била функционална целина, али ту босанска страна има мало другачији став”, наводи Одаловић.

Одаловић наводи да би то питање требало уредити посебним анексом, односно споразумом, тако “да Србија користи и управља и даље хидроцентралама, пошто су оне неспорно направљене и уређене нашим средствима” каже Одаловић и подсећа да је Србија извршила експропријацију и за око 1.200 хектара земљишта и исплатила мештане.

Подсећа да су то били предлози које је последњи пут и предедник Вучић врло рационално и функционално предложио и додаје да су то наше наше позиције на којима ћемо и даље инсистирати.

Разграничење са БиХ лакше решиво него са Хрватском

Додаје да очекује да ће питање разграничења са БиХ бити лакше решиво него са Хрватском.

Хрватска има ригидну позицију и став. Они би то да реше онако како они желе, рачунајући на то да су чланица ЕУ, да тако имају мало већи потенцијал, да смо ми у процесу приступања ЕУ, а једно од питања која треба усагласаити је питање граница јер ЕУ хоће земље са рашчишћеним граничним споровима”, каже Одаловић.

“Најпре ћемо решити ово што су нажалост направили ови наши суседи из Црне Горе и Македоније, који су део наше границе који је био према КиМ билатерално, условно решили са Приштином и Скопљем, али то је тек питање које заслужује у шири контекст”, закључује Одаловић.

Подели на: