КОМЕ ПРИПАДА БУДУЋНОСТ?

Пише: Рада Комазец

 

Прошлонедељно синхронизовано славље злочина над српским народом у Книну и Приштини, требало би да упали црвене лампице и да озбиљан знак за узбуну, да се преиспитамо: ко смо, шта смо и каква нас будућност очекује као народ. У косовској скупштини, на српској отетој земљи, нашао се нацрт закона о вредностима „ОВК“. Да, добро сте прочитали о вредностима терористичке организације која је из почетка дејствовала из заседе попут качака и балиста убијајући српске полицајце , а потом киднаповали и масакрирали жене, децу и све што је припадало српском роду. Уколико се усвоји тај антиевропски и дискриминаторски закон, Срби ће морати са поштовањем да говоре о злочиначкој ОВК, онима који побише децу на Бистрици, жетеоце у Старом Грацком, Костиће у Ретимљу… Можда у догледно време неки Србин одлучи да се поклони терористи „ОВК” , Адему Јашарију у Меморијалном центру у селу Преказе, као што онај несрећник „Србин“ стајаше у првом реду славећи злочиначку акцију „Олуја“ над сопственим народом. Политичари, историчари, новинари, психолози, социолози, психијатри – сви смо заказали. Није ли крајње време да се ураде озбиљне студије, где смо и зашто нам се све ово десило. Флоскулу и матрицу да нам је увек неко други крив, можемо заменити народном изреком: „Само будала се спотиче два пута о исти камен“. Срби су се спотакли више пута и никако да извуку поуке или су пак стране агентуре и новац толико моћни у активностима на расрбљавању Срба и распарчавању Србије. Српски мазохизам и аутошовинизам присутан је у свим сферама живота и доводи чак до шизофреног стања. Истовремено, у Хрватској и на КиМ у свим сферама живота од вртића, породице, школе, цркве, улице, друштва, гаји се мржња према Србима, а јача национална припадност. Слављеник из првог реда у Книну, којег је председник Хрватске Зоран Милановић ( раније покатоличени Србин) подсетио да није на комеморацији него на прослави, не мари што га презире сопствени народ. Он је ионако само фиктивно Србин, како би приграбио материјалну, али и другу корист. Најрадије би, због нагомиланих комплекса, понижења и стигматизације, које доживљавао као Србин, викнуо из гласа: „Стидим се што сам Србин, Срби су најгори“! Код нас Срба говори се да свако плаче на свом гробу а, професионални „Србин“ рече да посебно жали хрватске жртве. То практично значи да су хрватске жртве истински невине жртве, а српски старци у Голубићу, Уздољу, Мокром Пољу, Грубору, Вариводама… и деца на Петровачкој цести имају кривицу и нису баш тако невина. Одавно би слављеник постао Хрват да се није добро окористио као лојални Србин државе Хрватске. Додуше Срби у хрватским градовима и не могу да живе нормално те се велики део изјашњава као Хрвати. Ако се прочује да сте Србин, разбијају вам кола испред зграде, хрватска деца игноришу и вређају српску децу у школи, не можете да се запослите… Ако желите да живите нормално у граду, европске, демократске државе Хрватске, морате да будете понижени и лојални Србин или Хрват. Оно што нису побили и поротерали, то су покатоличили. У селима се зна да си Србин и не крију људи националну припадност. Несрећни Милошевић, а несрећан је сваки човек којег куне и презире сопствени род, није ни први Србин који је славио убиства свог народа и рођака. Нису ли Срби водили козарачко коло над гробовима својих сродника, над јамама и хумкама страдалника у Независној држави Хрватској. Људска моћ би требала да досегне до нивоа да разликује пријатеља од непријатеља. То је Србима слабо полазило за руком. На Косову и Метохији Срби, односно српски комунисти снажно су се залагали да Албанци буду у свим форумима, да се описмене, образују, да им се додели плодна српска земља, а истовремено донесоше декрет о забрани повратка Срба који су побегли у централну Србију од насиља балиста. Уместо да се казну балисти због сарадње са фашистима и убистава, насиља и прогона српског становништва, крајем Другог светског рата пресвукоше их у партизанске униформе и дадоше аутономију на српској територији. А, Срби се одродише од вере и Господа у име једног од тројице Хрвата, који су Србима дошли главе, Јосипа Броза, (друга двојица су Павелић и Туђман). Хрватске и албанске националне политике имају своје континуитете и циљ – чисту етничку територију на уштрб Срба. У Краљевини Југославији формирана је Бановина Хрватска, уједињењем Приморске и Посавске бановине и то по налогу принца Павла. Бановина Хрватска је заправо претеча НДХ, под вођством Влатка Мачека и Хрватске сељачке странке, која је отпочела са прогоном и дискриминацијом Срба. Павелић и његове усташе извршили су гениоцид над српским народом убивши преко милион Срба, а Јосип Броз Тито наставио је перфидни посао на уништавању Срба и Србије. Уместо да Хрвати после Другог светског рата буду кажњени територијално и на други начин због геноцида који су извршили, они добијају највећу и најлепшу територију за своју републику. Преведени су на победничку страну и креирали заједно са Словенцима будућу политику СФРЈ. Тако је НДХ амнестирана, а српски комунисти по налогу Броза почистише све Италијане из Далмације, стварајући тако Хрватима чисту територију са које ће и српски народ 50 година касније бити протеран. Но, вратимо се слављу. Док се на КиМ у фебруару прославља дан лажне државе, Албанци су ушићени, а на све стране се вијоре заставе Албаније. Слави се по целом КиМ са албанским ношњама, тупанима, цифтелијама и разно-разним албанским симболима. Сви су срећни и нема ниједног негативног коментара. Рита Оро, Дуа Липа и остале албанске поп звезде у вечерњим сатима увеличавају славље. У Хрватској се на дан злочина и етничког чишћења Срба прославља Дан државности и домовинске захвалности. Тог дана је у Хрватској све величанствено од ТВ програма на државном јавном сервису, новинара и водитеља, који не крију радост и љубав према својој земљи, преко власти, опозиције, уметника, спортиста до целог народа. У Србији је то мало другачије. Добар део људи у Србији и не зна када се слави Дан државности Србије и зашто. Опозиција га и не слави већ га искористи да оптужи власт да превеликим слављем Дана државности учвршћује своју владавину, а део народа се радује јер тог дана не мора на посао. Новинари јавног сервиса државе Србије званично извештавају са прославе, плашећи се да им се не омакне присвојна заменица првог лица множине говорећи о војсци, држави и славним јунацима. Аутошовинисти, односно комунисти са грађанским наративом су једини кадри, непристрасни и предодређени да дају оцене, ко је какав стручњак у свим областима, а посебно им је омиљена медијска сцена. Све што се не поклапа са њиховом комунистичком ( грађанском) идеологијом и наративом не ваља. Тако је сваки новинар који реално и истинитио пише о српском страдању, о злочинима над Србима, о славним српским јунацима и биткама или афирмативно о Србији и српском народу, архаичан, националиста па и неук јер није прошао њихову школу новинарства. Ко год покуша да консолидује Србе, укаже на неопходност српског јединства или осуди злочине над Србима, бива изложен рафалној вербалној паљби комунистичко – грађанске елите, која не бира речи у свом критизерству. Не само да праве лажну симетрију злочина у региону, већ су по њиховом мишљењу највећи кривци Срби. Ту се потпуно поклапају са хрватским и албанским наративом о српској кривици. Да ли је на делу толика моћ страних агентура или новца или и једно и друго или, пак, комплекси као што их има онај несрећник на прослави „Олује“? Таквих аутошовиниста са комплексима хрватски и албански народ нема и време је да се запитамо коме припада будућност?

Подели на: