Ксенија Павловић Мекатир: Трамп спрема заокрет када је реч о Косову

“Крај историје“ на Балкану почиње онда када правда за убијене, мучене и прогнане Србе с Косова добије ишод на суду у Хагу.

 

Вест да је председник Косова Хашим Тачи отказао долазак у Вашингтон одјекнула је америчком престоницом прошле недеље, означивши обрт у политичком трилеру који више не може да се медијски контролише на начин на који је то могло пре 2016, пише за Курир Ксенија Павловић Мекатир, новинарка, политиколог и дописник из Беле куће.

Чувари информација и спољнополитичког погледа на свет, попут ЦНН, Вашингтон поста и Њујорк тајмса и даље су моћни, али више ни они не могу да доминирају једностраним политичким наративима. Да ли у корист или на штету, време пред нама ће показати, Србија је постала интересантно спољно питање за Америку пред изборе у новембру.

С једне стране, у наредних пет месеци Србија може знатно да унапреди своје интересе на Косову, али у исто време може да се нађе на мети политичких напада свих оних актера који као вид изборне борбе не бирају средство да спрече Трампа да достигне било какав већи успех, на домаћем или спољном плану.

Шта хоће Гренел

Трампова администрација је веома мотивисана да направи неки већи спољнополитички успех пред изборе у новембру. Питање је велико шта Трамп зна о Косову, његови ставови су засад по том питању непознати у јавности. Трамп се много ослања на личну процену, тако да, с те стране, сигурно је много више отворен да чује алтернативно решење него што је то случај с Бајденом, који је спонзорисао бомбардовање Србије и, због релативно недавно преминулог сина Боа, који је учествовао у конфликтима на Косову, не може да буде објективан.

Ако Џо Бајден постане нови председник Америке, за Србију би најбоље било да одржава статус кво, јер је веома мало вероватно да ће Бајден променити приступ Косову у коме деценијама Албанци имају карт бланш да спроводе шта хоће, а да се Србији налаже да прихвата оно што Бајден први не би прихватио.

Никада ми није било јасно због чега се по питању Косова од Србије тражи да пристане на све оно што ниједна земља у свету не би прихватила. Трамп нема искуства у дипломатији, али јако добро разуме правило реципроцитета у бизнису и време је да и светски политички актери одговоре због чега то правило не важи и у међународним односима.

Тактички, за Гренела и Трампа је најбезбедније да брендирају косовски самит око економских питања. Косовски самит би прошао непримећено у Америци да пажњу на њега не скрећу бивше америчке дипломате и демократе који заправо не воле да Америка скреће са устаљеног спољнополитичког курса. Њихови напади на Гренела су најбољи показатељ да је Трамп спреман за заокрет у приступу косовском проблему.

ЕУ и подела Косова

Питање поделе Косова не треба да буде табу тему, јер и у разводу, а ЕУ је тако посматрала излазак Британије, никада није случај да један партнер све добије, а други ништа и да још притом деценијама мора да се извињава, савија главу и да се стално морално доказује како би прошао кроз нека виртуелна врата Европе у којој Србија реално већ јесте.

Ако је пандемија нешто показала, то је да су креативна политика и модерна решења преко потребни. Светом више не може да се управља по правилима прошлог века, „политика интереса“ је нова „политика силе“.

Немачка се противи подели, али није Косово немачка територија да о истој намеће своја решења, о проблему промене граница на Балкану требало је размишљати деведесетих, све што би потенцијално био договор о некој будућој подели Косова била би морална, правна и политичка исправка и корак ка одрживом трајном решењу на принципу реципроцитета.

Дошао је тренутак да се ЕУ дубоко преиспита и одговори на питање да ли жели да Србија буде равноправни партнер. Ако ЕУ није спремна да Србији да улогу коју реално у геополитичком смислу има између Истока и Запада, онда треба погледати и у трговинске планове с Великом Британијом, Канадом, Новим Зеландом, Аустралијом, Америком. Србија има много тога да понуди на светском тржишту и тренутно има независност да сама одређује у ком правцу жели да иде.

Србија јесте мала земља, али је стратешки од непроцењиве вредности, и то се најбоље види из америчке перспективе. Моментум који је Србија добила с подизањем оптужнице за ратне злочине Хашима Тачија је прекретница. Предност Србије је предност политичког и геостратешког интереса. Албански политичари на Косову не могу нигде да стигну без сагласности Србије, и то не само да је моћна преговарачка позиција већ и реалност глобалне политике интереса, која је у геостратешком интересу Америке и ЕУ. Преговори се морају наставити.

Подели на: