Љубав крунисана браком тамо где се родила

Из хуманитарне акције за децу Косова и Метохије ,,Срећа је већа када се дели“ родила се љубав Саше Богдановића, градоначелника општине Центар у Скопљу и Јелене Брауновић

 

 

Са Косова зора свиће, свиће свиће нови дан, Грачаница сва у сјају дочекује Видовдан… “ Ова дивна песма орила се у недељу у порти манастира Грачаница, док су из цркве излазили управо венчани Саша Богдановић, градоначелник општине Центар у Скопљу и Јелене Брауновић, професорице разредне наставе из истог града. Девојчице Лена и Ксенија, су ишле испред младенаца и посипале их латицама ружа, док је младожењина мајка бацала пред младенце специјално обликоване цветиће од тила, бомбона, жита и новчића за благослове, берићет и благостање брака који је управо склопљен. Иако је на венчању било само тридесетак гостију, много мање него што би их било да није коронавируса, младенци су се радовали и држећи се за руке, загледани у највишу куполу на грачаничкој светињи певали ,,Ој Косово, Косово, земљо моја вољена…“ Барјактар Милош, млади историчар из Скопља је високо подигао заставу са српским знамењем и она се вијорила на таласима песме. Певали су и отац Иларион, игуман манастира Драганац и отац Андреј игуман манастира Црна Река и отац Јован Радић, парох призренски, који су само десетак минута пре обавили свечни чин венчања у грачаничкој светињи. Оба игумана су младенце упознали приликом њихових честих посета манастирима и црквама на Косову и Метохији, а отац Јован Радић, је као члан „Косовских божура“ учествовао на хуманитарним концертима одржаним у Скопљу и Куманову. Тамо је и упознао Јелену, чланицу Културно-информативног центра Срба у Македонији СПОНА, али и Сашу, који је, као градоначелник, учествовао у организацији тих концерата и многих других хуманитарних акција. Иако су Јеленини родитељи пореклом из Црне Горе, а Сашини из Црне Траве у Србији, одабрали су Грачаницу, јер се ту, на једном од поклоничких путовања у оквиру новогодишње хуманитарне акције ,,Срећа је већа када се дели“ започела и њихова љубав. То нам је потврдио и њихов дугогодишњи пријатељ, стари сват на венчању, члан СПОНЕ Милутин Станчић из Скопља речима: – Косово мења наше животе у потпуности. Тако је и живот овог младог брачног пара пре свега младожењу променило из корена, јер је и он кренуо у једну од наших акција ,,Срећа је већа када се дели“ у Гојбуљи, Вучитрну, Грачаници, Липљану и он је спознао буквално тајну нашег рода и у оном духовном евхаристијском смислу у сабрању, литургији која му је била непозната до тада али и у овим местима, овим обитељима где је спознао једну другу тајну слободе у неслободи, једну тајну живота коју до тада није видео и то га је потпуно променило као човека, јавне личности, као функционера. У тој тајновидости, у том путовању кроз овај свет и век он је срео и своју будућу младу Јелену и та пуноћа је крунисана овим венчањем, овом пуноћом у Цркви Божјој. А ми овако сићушни смо само сведоци великог домостроја спасења, коју наш Господ Исус Христос чини“. И заиста, присутни на венчању су били сведоци љубави крунисане браком баш ту између Св. краља Милутина и краљице Симониде изображених на стубовима у грачаничкој цркви, док су младенци стајали загледани у светитеље и свештенике који су се молили за њих и њихов брак призивајући свете личности из Библије да им буду на помоћи. А брак, сем љубави, изискује и велику обавезу, јер су се младенци заветовали самоме Богу, казао је у беседи отац Иларион честитајући им венчање: – Имате велику обавезу пред Богом. Ово је завет који сте једно другом дали, а заправо заветовали сте се самоме Богу. Тајна брака је једна од најдубљих тајни јер Бог постоји као заједница, као љубав, а из превелике љубави Бог је изашао из себе и створио овај свет. И тај свет који је створио је желео да уведе у брак са собом да га венча, а то место где је Бог венчан са овим целим светом је Црква. Мајка Божја, невеста је та коју ми сви приводимо као човечанство у ту тајну венчања са Богом, она све нас предводи. И зато је и ова тајна коју смо данас вршили део те превелике тајне“. Отац Иларион је нагласио да је брак и борба и одговорност, јер се права љубав на коју брак позива мери жртвом. – Будите свесни одговорности коју имате и борбе у коју улазите. Зато што се права љубав мери жртвом, а ваша љубав ће да обасја и оно што код нас треба још да се исправи. Љубав обасјава и онај кутак који није до краја почишћен па се многи људи изненаде кад настану проблеми у браку не будући свесни да је то плод љубави. Зато се спремите, прихватајте те тескобе као нешто добро и благословено, нешто што ће вас ослободити и учврстити у љубави Божјој, а у љубави се напредује бескрајно. У молитвама на венчању се помиње покорност жене мужу из посланице Ефесцима, али људима некако промакне онај наставак ,,мужеви волите своје жене“. Од мушкарца се тражи више. Да би жена могла да поштује свога мужа, он мора да је Христолик, он мора суштински дубоко да је воли и да има ауторитет који је жени потребан и то не неким насиљем него љубављу. Велика песникиња Цветајева је говорила ,,целог живота тражим мужа да бих му се покорила“. Али ми треба да будемо достојни тога и да просијавамо ту лепоту и слободу коју Христос даје – рекао је отац Иларион. Младин брат, Милорад Брауновић, није крио своју радост, што се венчање његове сестре дешава баш у Грачаници, јер је, како је рекао и Јеленино рођење повезано са грачаничком светињом. – Ја не могу речима да искажем своја осећања, али и ово венчање је доказ како су чудни путеви Господњи. Још 1986. године са родитељима сам посетио овај манастир (Јелена још није била рођена), и купили смо иконицу Цара Константина и царице Јелене. Те године добили смо сестру Јелену, која до данас чува ту иконицу из Грачанице и ево данас се овде и венчала са Сашом Богдановићем. Тако да за ово место нас вежу јаке емоције – казао је невестин брат. Милорад је истакао да је за њега Косово света земља и да је долазио у Грачаницу и у време погрома: – Долазили смо и у тежа времена кад је био погром, да се поклонимо светињи и да присуствујемо служби Божјој и заиста у срцу своме најдубља осећања православља носим одавде. Грачаница ми је остала дубоко у срцу и једна беседа игуманије у једној ноћној светлости, пуној тако сажетих поука, које суштину значе, да нас је Косово сабирало, сабира нас и да ће нас, ако Бог да, у будућности и сабирати. Ово је наша света земља, тако је било и тако ће и остати. Зато смо и ми овде. Тако осећамо и потврђујемо својим присуством. Јесте Косово на распећу, али без смрти крсне нема ни васкрсења. Ми очекујемо то васкрсење и са том надом и са том чврстом вером и живимо. Милорад је казао да су корени породице Брауновић у Црној Гори, из села близу манастира Мораче, али да Косово сабира српство са свих страна: – Наши корени су из Црне Горе, из једног древног села Прекобрђа у близини манастира Мораче. Тако да ето манастир Морача, Грачаница, Македонија, ја тренутно живим и у Београду, а сабирамо се, српство са свих страна у тој пуноћи и то је богатство нашег народа. Овај народ који је још увек овде присутан сведок је много тешког живота, али ми се угледамо на крст и гледајући и носећи свој крст стремимо у радости ка васкрсењу. Јелена и Саша су своје корене потврдили и деловима народне ношње из Црне Горе и Црне Траве које су носили на венчању, а сем љубави према Косову и Метохији, македонским песмама су показали и огромну љубав према земљи у којој су рођени и у којој живе. У свој нови дом у Скопљу понели су иконе које су им даривали оци Иларион, Андреј и Јован, док су торту украшену косовским божурима Надежде Петровић пресекли уз вино из Метохије. ‹Песма у порти док младенци излазе из цркве О. Радић

Подели на: