Међународни тематски зборник са двадесет два рада

Друга књига –Српско-руски односи у прошлости и садашњости

Kњигу је издао Институт за српску културу Приштина- Лепосавић, а резултат је рада наших научних сарадника и руских професора са Јужног федералног универзитета Ростов на Дону и Института економије и права у Севастопољу.
Лепосавић, 31. Јула- Другу књигу Српско-руских односа у прошлости и садашњости, уредили су и приредили Весна Зарковић, Марија Јефтимијевић Михајловић и Далибор Велојић. У садржају књиге су двадесет два рада, међу којима, Град Новгород и његов значај у стварању Русије, аутора Андона Костадиновића, затим заједнички рад Живорада Миленковића, Раисе Цветковић и Наталије Васиљевне Попил, Студенти о руско- српским односима у савременим друштвеним околностима и након враћања Крима Русији, док се Горган Бојковић бави далеком прошлошћу и пише о српско- руским односима у средњем веку.
Два рада у овој књизи баве се и питањем наше јужне српске покрајне, а реч је о радовима Марије Савић и Небојше Ђокића , Научни допринос археолошких истраживања Ивана Степановича Јастребова на територији Косова и Метохије и рад Петра Ристановића и Душана Бојковића , Утицај СССР на југословенско- албанске односе током седамдестих година XX века и на политику Албаније према САП Косову. У књизи су и радови на руском језику аутора Максима Оскина Викторовича, Дарје Гринглас, Ане Олховске идр.
Звездана Елезовић, Филип Обрадовић и Марина Мијатовић написали су рад, Споменик Григорију Степановичу Шчербину-симбол јединства Србије и Русије по питању статуса Косова и Метохије, док Радован Радовановић и Небојша Ђокић пишу о Војно-техничкој помоћи Русије Србији у XИX веку.
Овај тематски зборник резултат је добре сарадње наших и руских научних радника, сарника Института за српску културу Приштина, који ради већ две деценије у Лепосавићу и професора са Јужног федералног универзитета Ростов на Дону и Института економије и права у Севастопољу. Главни и одговорни уредник издавачке делатности проф. др Драган Танчић, је управо и директор Института за српску културу Приштина –Лепосавић који јеса својим тимом најзаслужнији за јако добре резултате у издавачкој делетности ове научне установе у последње две године.
– Успоставили смо добру сарадњу са руским научним радницима, остварене су међусобне посете, одржан је Међународни научни скуп са темом ,Српско-руски односи у прошлости и садашњости, а наши сарадници боравили су у Русији и та позитивна искуства су на најбољи начин искоришћена. Све то допринело је промовисању науке, новим истраживањима која су сада публикована у књигама и часописима, а све у свему допринело је промовисању нашег Института и његовог научно-истраживачког рада, каже проф. др Драган Танчић.
Извори за ова истраживања били су богата цитирана литературе, интернет извори, али и штампа, Београдске илустроване новине, Београд 1866. Године.
Примера ради, из ових богатих научних истраживања издвајамо рад Марије Савић и Небојше Ђокића, који пишу на тему , Научни допринос археолошких истражиивања Ивана Степановича Јастребова на територији Косова и Метохије. У раду се говори о научном доприносу руског конзула Ивана Степановича Јастребова за време службовања у Призрену. Поред својих дипломатских активности, он је био и истраживач, путописац, археолог који је обиласком терена у широкој околини Призрена, места у којем је словенски живаљ чинио већи проценат, забележио постојање трагова материјалне културе на терену , и тиме оставио драгоцене податке који чине полазну основу за свака будућа археолошка истраживања.
Иван Степанович Јастребов био је руски конзул за кога су везане многе дипломатске активности у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну у другој половини XИX века. Он је поред дипломатских активности, проучавао раније историјске процесе који су се одигравали на овим просторима, а поготово стање које је тренутно владало по питању друштвених, културних и верских односа. Од свих руских конзула, који су службовали у Призрену , посебно се истицао Јастребов, који се ставио у улогу заштите и пружања помоћи српском народу на Косову И Метохији, каже се између осталог у овом раду.
Резиме на српском језику и превод са руског урадила је Раиса Цветковић, а резиме на енглеском језику приредио је Срђан Словић. В.Вукојевић.

Подели на: