уторак, 27. јула 2021. | 17:49

Милић: Брине што је изостала оцена Лајчака о приступу Београда и Приштине

Оно што је најпроблематичније након последње рунде дијалога у Бриселу јесте то што је изостала експлицитнија оцена међународне заједнице различитих приступа Београда и Приштине и то што је премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти одбио рационалан и разуман предлог српског државног врха да се преговарачке стране обавежу на уздржаност од провокација, оценила је данас Јелена Милић, оснивач Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС).

 

 

Брину ме две ствари, што је Мирослав Лајчак рекао да су две стране дошле са тотално различитим приступом, а без макар нешто експлицитније оцене тих разлика и то што је Курти одбио врло рационалан и разуман предлог наше стране да се на неки начин преговарачке стране обавежу на уздржаност од провокација”, каже Милић.

Она за Тањуг истиче да је Курти током преговора заузео непринципијелну позицију два колосека – с једне стране изиграва великог помиритеља, а с друге стране инсистира на суочавању с прошлошћу, односно кажњавању Србије.

Нада се да је међународна заједница узела у обзир то шта је Курти одбио поготову узимајући у обзир континуирану политику државног врха Србије да не жели сукоб, нити решавања косовског питања на тај начин.

Говорећи о Куртијевом инсистирању на кажњавању Србије, Милић каже да је он на тај начин имплицира да је 2.700 побијених Срба и осталих мањина једна колатерална штета или непостојећа чињеница.

“Курти упорно понавља и упорно заборавља колико је Србија брутално и по мени несразмерно кажњена за злочине на Косову и то НАТО бомбардовањем, што је било прво кажњавање те врсте, поред оног краћег у Републици Српској, малтене од краја Другог светског рата”, наводи.

Милић подсећајући да је настрадало више од 400 цивила за време НАТО бомбардовања, а укупно око 700 људи, да је причињена огромна немерљива еколошка штета, као и инфраструктурна, каже да Куртију ништа од тога не значи, као што му не значе ни Резолуција 12 44, нити сарадња Србије са Хагом.

Један од разлога због којих Курти опструише преговоре Милић види у томе што иду локални избори на Косову на којима Курти не може много шта доброг да понуди, па му је кључан аргумент да је током преговора показао кичму, односно да га нису сломили ни запад, нити председник Србије Александар Вучић.

Други циљ Куртијеве опструкције је тај што, сматра Милић, он жели провокацију јер, како подсећа, након прогрома 2004. године, када је огроман број српских цркава спаљен, Косово је награђено тако што је само пар година касније, односно 2008. године 100 земаља политичког запада признало његову независност.

“Бојим се да Курти иде на то”, каже Милић.

Додаје да би трећи разлог могао да буде тај што Курти чека да види у ком правцу ће ићи сада све очитији притисак западне међународне заједнице на Турску и Грчку да се питање Кипра коначно реши. “Нису случајност ни Ердоганово изјашњавање, ни учестали састанци грчких званичника и косовских званичника, то све има везе са начином решењем кипарске кризе”, казала је.

На питање како види све чешће “гласове” из Приштине, али и из међународне заједнице да се САД и званично укључи у дијалог Београда и Приштине, Милић наводи да Америка никада није ни била ван тог дијалога.

“Америка је водећа земља НАТО, чланица Савета безбедности УН, за Косово важи Резолуција 1244. Мислим да је постојао споразум који свима одговара, да прво проба Европа са својом меком моћи и финансијском подршком да буде довољан мотивациони фактор за неко решење, али мени је то увек изгледало нереално. Неупитно је да Америка и НАТО буду политички оквир на терену и у смислу инструмента и за ЕУ, а и да Савет безбедности треба да воде главну реч”, испричала је.

Како каже, с обзиром на серију непријатних ствари, од којих је једна та да је Америка прихватила фазну трансформацију неуставних косовских снага безбедности и да Курти у једној од серија провокација Срба на Косову има идеју мобилизације, обавезне регрутације свих на Косову, да је боље за Србе на КиМ да политичке представнике у Приштини Америка контролише и да сарађују са Американцима.

То је посебно боље, додаје Милић, имајући у виду да је пре једно месец и по дана, заменица помоћника министра одбране Лаура Купер изјавила да одбрамбена сарадња САД и Србије јача.

“То је једини ненасилни начин, начин без конфликта којим се Срби на Косову штите од трзавице које у тим околностима настају”, сматра Милић.

Када је реч о томе да ли се може очекивати да Грчка призна независност Косова, Милић каже да Грчка има најмање проблема у смислу мањинских заједница и да у смислу копирања ситуације везане за мањине, за разлику од, пре свега Словачке и Шпаније, једина нема страх од признавања.

Још једна ствар је битна када је реч о евентуалном признавању независности Косова од стране Грчке, наводи Милић, да у процесу европских интеграција, тренутно због проблема које Косово има и чврстог става Француске у вези визне либерализације, једина награда и подстицај који политички запад може да да Косову и да би му показало да га Европа није заборавила, било би евентуално признање Грчке.

“Иако би се десило то признавање, не би имало никакав домино ефекат. На Шпанију у сваком случају не. Можда би дало и замајац за решавање кипарског питања и притисак на Косово да буде флексибилније у преговорима”, казала је.

Када је реч о Вашингтонском споразуму, Милић подсећа да ускоро истиче једногодишњи мораторијум на аплицирање Приштине за чланство у међународним организацијама.

Подсећајући да је тренутно у процесу смена амбасадора САД на Косову, Милић каже да ће бити интересантно чути ставове новог амбасадора САД о Вашингтонском споразуму и додаје да сматра да су и Американци свесни колико је тај споразум и у њихову корист.

“Искрено се надам да ће Американци бити довољно паметни и да и у њиховом интересу неће погазати одредбе Вашингтонског споразума поготову што су прихватили имплементацију оних који су по Србију били изузетно непријатни, а тичу се Израела”, каже.

Сматра да је Вашингтонски споразум добар и да је у периоду након његовог потписивања подршка јавности у Србији за сарадњу са САД, чак и у пољу безбедности, била много виша него што је сада.

Подели на: