четвртак, 03. децембра 2020. | 10:59

Миливојевић: Србија ће трпети притиске да призна Косово, Камбери реафирмише идеју Велике Албаније

Дипломата Зоран Миливојевић коментаришући изјаву шефа посланичке групе Уједињена долина-СДА Санџак Шаипа Камберија у Скупштини Србије који је навео је да су “Албанци из Прешевске долине били одушевљени након активирања идеје о размени територија између Косова и Србије”, у изјави за Косово онлајн је истакао да је је суштина таквих навода покушај да се отвори питање југа Централне Србије и да се то питање интернационализује.

 

Истовремено је упозорио да тренутна политичка дешавања, како у САД и Европи, тако и у Приштини, могу довести до притисака на Србију да се напокон реши статусно питање Косова.

Миливојевић се упитао и у чије име Камбери такву идеју и спомиње, објашњавајући да такве тезе поново реафрмишу тезу о Великој Албанији и обједињавању албанских структура на овим просторима.

“То се све наслања на оно што се дешавало у изборним кампањама на територијама ван Албаније, као што су избори у Северној Македонији, и обједињавање албанског фактора и на локалним изборима у Црној Гори, али и на изборе на Косову и на крају на изборима на југу Србије искључењем српског фактора у случају Бујановца”, напоменуо је Миливојевић.

Према његовим речима, то је део политике Тиране у покушају обједињавања албанског фактора на овим просторима, која лежи у основи велико албанске идеје.

“Идеја о размени територија је само један аспект реализације те идеје, што је апсолутно неприхватљиво. Оно чему говори Цакај, актуелни министар спољних послова Албаније и цео тај пројекат иза кога он стоји већ годину и по, две дана,од оне чувене тиранске плтаформе везано за Северну Македонију, где је увек он водио те операције, и увек је пред изборе боравио на тим просторима, подсетићу вас да је боравио и на југу Србије два три дана пре локалних избора. Идеја размене територија је покушај реафирмације приче које је Хашим Тачи понављао уназад годину дана о обједињавању и присвајању југа Србије Косову..ништа ново, само покушај поновног враћања актуелности те теме као и да се то питање веже, за шта се и залажу одређене структуре у Приштини, за актуелне преговоре на релацији Београд Приштине, што је апсолутно неприхватљиво за Србију”, напоменуо је Миливојевић.

Ипак, сматра да није немогуће да дође до отварања те теме, јер према његовим речима, не треба да постоји сумња да у неким структирама на Западу постоји подршка за такав приступ.

“И то пре свега из перспективе положаја Албанаца на југу централне Србије, као и да се направи паралела између положаја Срба на Косову и да се питање ЗСО третира као пакет са том идејом о размени територија. Оно што је за Србију једино могуће и прихватљиво јесте да питање Косова остане у мандату и под протекторатом УН, као и поштовање резолуције СБ 1244, што значи да се статусно решење за Косово може третирати само под тим основама, а то је да је Косово део искључиво Републике Србије”, истакао је Миливојевић.

Исто тако, додао је Миливојевић, могуће је да се по том питању подигне и тензија, да се исценира нешто што смо већ имали 5. октобра 2000.године на југу централне Србије.

“Пошто пројекат ‘државе Косово’ није заживео и није верификован, могуће је да се на некакав насилан начин и производњом нестабилности иде у правцу потврде тог пројекта и због немогућности да се то реши на нивоу политике и дипломатије и међународног права да се то реши насилним путем. То, нажалост никада није искључено. Имајући у виду тренутне притиске са Запада, као и у будућности корелације Вашингтон-Брисел, која сада следи сасвим сигурном доласком Бајдена на место председника САД, онда ће Србија бити суочена са притском да призна Косово”, напоменуо је Миливојевић.

Како каже, интересантна је и недавна изјава француског председника Емануела Макрона на Самиту у Софији да је питање Косова и решавање тог спора, заправо питање од безбедносне важности за Европу.

“Значи, таквом изјавом питање Косова излази из оквира како га ми сад третирамо, јер сада то више нема везе са приступањем Србије ЕУ, сада се то поставља као посебно питање чиме се диже значај тог питања. Макрон то не говори случајно и то баш у овом тренутку. Ако је статусно питање Косова од посебног безбедносног значаја за Европу, то значи да то исто важи и за западну трансатланску заједницу, што значи покушај убрзања и притисак на Србију да се то реши у складу са интересима Европске Уније и Запада у целини”, закључио је Миливојевић.

Подели на: