Најновије вести

МИЛО ПОКУШАВА ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗОВАТИ ПИТАЊЕ СПЦ У ЦРНОЈ ГОРИ

 Да је пут вере и спасења препречен аветима и безбожницима, верујући православни народ у Црној Гори спознао је вековима уназад. Кулминација напада на веру и Цркву десила се 5. септембра на Цетињу, али је сила Божија била јача од свих неверника и богохулника, а Његово високо преосвештенство митрополит Јоаникије достојанствено је устоличен на Цетињу. А коме је и зашто сметало устоличење митрополита за „Јединство” говори Андрија Мандић, један од челника политичке коалиције Демократски фронт.

 

 

  • Срби на Косову и Метохији су са великом зебњом гледали устоличење митрополита Јоаникија, неверујући сопственим очима, каква се хајка води против православних верника и Српске православне цркве у Црној Гори. Да ли се часна Црна Гора стиди дешавања на Цетињу?

Већинска Црна Гора, која је снажно поздравила, очекивала и учествовала у свечаности устоличења митрополита Јоаникија, веома се обрадовала самом чину, јер је снажна акција непријатеља СПЦ управо била усмерена ка томе да се митрополит црногорско-приморски не може устоличити у свом седишту, односно у цетињском манастиру где столују готово 500 година митрополити Црногорско-приморске митрополије СПЦ. Дакле, та порука коју су желели да нам пренесу људи, који су били под директном контролом и командом Мила Ђукановића, требала је да нам каже да манастир није Српске православне цркве, да није Митрополије црногорско-приморске и да та већинска Црна Гора нема шта да тражи на Цетињу. Када се све завршило констатовали смо да на тим протестима није било много људи, а да већина тих људи нису били ни Цетињани. Ту се радило само о једном политичком притиску како би се интернационализовало питање СПЦ у Црној Гори. Након свега тога видимо да се та кампања наставља и шири. Посебно се у међународним центрима покушавају пронаћи разни аналитичари и лобисти у Вашингтону, Бриселу и на другим адресама како би се рад СПЦ некако проблематизовао у Црној Гори. За нас је јако важно да смо успели да одбранимо позицију СПЦ и, наравно, опстанак српског народа на простору данашње Црне Горе. Међутим, нешто што нас је посебно забринуло је то што је Мило Ђукановић имао савезнике и у структурама безбедности актуелне Владе Црне Горе. По мом мишљењу, он се више ослањао управо на те људе у редовима Владе, који су ту панику подстицали причама о жртвама, о проливеној крви и најморбиднијим сценаријима који ће се десити на Цетињу. Онда када се све завршило, могло се констатовати да је то била једна од најбезазленијих полицијских акција, која је икада спроведена у Европи. Ни један демонстрант на скупу, који није био пријављен и одржаван супротно закону, није претрпио било какав физички напад полиције. Није употребљена палица, није било физичке силе. Све је у суштини решено хемијским средствима. Тако да се од наводне велике буке и велике снаге, испоставило да је само једна мања екстремизована група људи, који већински нису чак ни Цетињани, покушали некако да обесмисле устоличење митрополита. Али, нису успели да постигну онај главни циљ који им је био ту и најважнији, да до устоличења не дође.

  • Какав је однос следбеника Мила Ђукановића према муслиманским имамима, католичким бискупима и другим конфесијама у Црној Гори?

Зашто је баш удар на вернике Српске православне цркве? Готово две трећине грађана Црне Горе припада Српској православној цркви. Готово сви верујући православци припадају Српској канонској православној цркви, која делује на овом простору. Ми на тој страни према тој већинској заједници имамо атаковање мањине, радикалне мањине, која жели да терорише већину. На другој страни нема никаквих напада, нема никаквог оспоравања било које друге верске организације ни католичке, ни муслиманске, ни јеврејске ни било које друге. Дакле, овде се ради о политици, овде се ради о намери Мила Ђукановића да се обрачуна са СПЦ-ом. Али, Мило Ђукановић као свој главни циљ има обрачун са српским народом на простору данашње Црне Горе. Од сценарија које је најављивао, да ће након 30. августа 2020. године и избора који су се тада одржавали, да је најбоље да ми спремимо тракторе и да идемо пут Србије, нема ништа. Он, који је изгубио изборе данас у љутњи, мржњи и стању које није природно за некога ко је доносилац одлука, тумара и радикализује прилике у овој земљи, ризикујући да угрози мир и стабилност. Међутим, ако успемо да обезбедимо правилно функционисање система, ако службе безбедности а потом и тужилаштво, које је потпуно под контролом Мила Ђукановића, као и судство, буду реформисани, онда ће, ја сам сигуран, све то бити врло брзо решено. Не би била више главна тема ни СПЦ ни положај српског народа. Већина тих који проблематизују та питања морали би да се позабаве властитим одбранама, да набављају адвокатске тимове и одговарају за криминалне радње које су починили задњих двадесетак година од како су на власти.

  • Ко је заправо група која себе назива комитама и коме они служе у овом случају?

Комите је злоупотребљена реч. Некадашње комите су били ослободиоци, специјалне војне снаге које су деловале у дубини противника и углавном су те комите чинили Срби. Говорим до Првог светског рата. Познате су комите биле из Црне Горе који су заједно са српском војском након пробоја Солунског фронта ослобађале Црну Гору.

  • Мислим, наравно, на данашње такозване комите…?

Врло ми је важно да ухватим ту паралелу. Тај израз данашње комите нема никакве везе са овим што се данас дешава у Црној Гори. Ове данашње такозване комите, потпуно су идеолошки, национално и политички усмерене против српског народа и СПЦ, а некадашње комите су били и Срби и припадали СПЦ. Тако да је једно име из историје и назив организације која је била часна, одговорна и поштена данас злоупотребљена. Нажалост, са тим именом се данас ките неки који немају везе са тим покретом, али то им је покушај и начин да нађу неко упориште у прошлости. Ови људи који делују данас са тих позиција су паравојна или параграђанска организација, коју контролише у потпуности Мило Ђукановић, користећи је за своје политичке циљеве. Они и не крију да су им све друге комшије, изузев Србије, много ближи. Не крију ни своју мржњу према својим рођацима, српском народу у Црној Гори, а просто до беснила их доводи сам помен имена СПЦ.

  • Ви сте господине Мандићу и пре устоличења рекли да ће неко да изазове нереде и за све оптужити Србију и СПЦ. Како сте то знали унапред?

Није било тешко претпоставити да ће се такав сценарио одигравати. То су видели сви који су желели да виде. О тим инцидентима данас креће стална кампања да су наводно инциденте направили неки убачени елементи, помињући различита имена. Камере су забележиле да је физички контакт и обрачун, једини на Цетињу започео саветник председника Црне Горе, Веселин Вељовић, који је био некадашњи директор Полиције Црне Горе. Дакле, није он никакав човек који би се могао оптужити да делује са позиције српског народа, него управо предводник те парамилитантне организације, односно Ђукановићев оперативни командант на терену. Несумњиво је да је са свим управљао Ђукановић. Он је био врх те пирамиде, а на терену извођач радова је био Веселин Вељовић, који је био и ухапшен, а који мора да буде и процесуиран и да одговара за напад на службено лице. То је једини инцидент који је регистрован као напад демонстраната на полицију. Али, није било тешко закључити ако крене наопако, као што се десило, да ће онда одговорност покушати да пребаце на неког другог.

  • Ова дешавања уздрмали су и Владу Црне Горе, а дошло је и до мимоилажења појединих чланова Владе. Како видите развој ситуације у самој Влади?

Неколико сати пре самог устоличења, када је премијер Кривокапић позвао колегу Кнежевића и мене, схватили смо дубину понора у коме се тада налазила Црна Гора. Кривокапић нам је предочио стање у земљи да је у току државни удар, не само на Цетињу, где су се окупили демонстранти, него и у самој Влади, да најодговорнији људи безбедносног сектора не желе да изврше одлуке које је донела Влада. Дали смо снажну подршку Влади једним јасним захтевом, да смо спремни да поделимо одговорност за све последице које се десе, да заједнички саопштимо уколико је потребно пре самог устоличења да сви преузимамо одговорност, али да устоличење мора бити завршено на Цетињу. Мислим да је то био један од оних важних тренутака када се ломила читава ситуација да ли ће да крене у једном или у другом правцу. Али, сада када је све прошло, хладне главе на основу доказа, на основу понашања људи у безбедносном сектору, неопходно је да се повуку резови, како би се Служба безбедности и сама Влада ослободила људи који су очигледно радили за Мила Ђукановића. Свесно, несвесно, зато што нису професионалци, или са јасном намером, или из недостатка храбрости. Црна Гора више никада не сме запасти у овакво стање, односно никада више Влада не сме бити доведена да не може да спроводи законе. Ако Влада не може да спроводи законе и ако у Влади постоје труле даске, онда је то добар тренутак да се Влада ослободи таквих људи. Међутим, ако се преко овога покуша прећи, Црна Гора ће још дубље и дубље да тоне у блато и срља у правцу за који, овог тренутка, нико од нас не може проценити како ће се развијати.

  • Зашто је Милу по цену живота важно да остане на власти и како видите буђење регионалних духова прошлости који стају уз њега?

Мило Ђукановић добија снажну подршку хрватске политике и хрватских медија, подршку и из лажне државе Косово, а из Сарајева му аплаудирају на сваку акцију која је усмерена против Срба и СПЦ. Али, мислим да му није главни мотив то што има подршку тих комшија већ његова прошлост. Мило Ђукановић је свестан да када се у Црној Гори успостави професионално тужилаштво, када буде независно судство и када Влада буде радила свој посао, да има много тога зашто треба да одговарају он и његови најближи сарадници. Јер, мислим да је то оно што Мила Ђукановића мотивише да борбу за власт претвори и представи као борбу на живот и смрт за опстанак Црне Горе, а у позадини свега је само заштита његових личних интереса и његова властита слобода.Р.Комазец

Подели на: