Млади одлазе због посла

 У Партешу, према речима овдашњег пароха протојереја стафрофора Драгана Којића има 205 живих српских домова. У 87 кућа живи једна или две особе. Врата 113 домова закључана. Млади гледају сваку шансу да оду из села

 

Партеш још увек слови за једно од већих српских села у Косовском Поморављу. Међутим, број становника у овом месту угнежденом у питомој равници што се пружа недалеко од магистралног пута Гњилане – Урошевац, се последњих година осипа. То нам је потврдио и парох партешки, протојереј ставрофор Драган Којић. – Ја данас у Партешу имам  205 живих православних домова. Од тог броја у 87 домова живе само по једна или две особе. Врата су затворена на 113 домова. Њихови власници се углавном налазе негде у некој од западно-европских земаља. Највише их има у Швајцарској. Дођу преко лета, али не сви. Из године у годину чини ми се да су и ти њихови доласци у сво
је родно село све ређи – каже отац Којић. Његовој парохији припадају још и села Доња Будрига и Церница. Ни тамо ситуација није много боља. Српско становништво се и у овим местима смањује из године у годину.

СВЕТА ТРОЈИЦА – СЕОСКА СЛАВА

Кад смо прошле седмице посетили село Партеш, које се налази на територији истоимене општине, протицао је други дан празника Свете Тројице, који се у овом месту традиционално светкује као сеоска слава. Свештеник Којић је уз саслужење још неколико свештеника из Косовског Поморавља, служио свечану празничну литургију у овдашњој цркви посвећеној поменутом празнику. – Хвала Богу било је доста људи на служби. Неки су дошли и из околних села – рече нам тог дана клисар у цркви Свете Тројице Трајко Живковић. Он је 20 година  црквењак у цркви Свете Тројице, која је подигнута добровољним прилозима мештана почетком деведесетих година прошлог века. Трајко нам рече да у цркви у којој слижи има, како вели, на срећу крштења и венчања, јер да нема тога онда би ситуација стварно била забрињавајућа, ако се зна да доста младих одлази из села или тражи шансу да оде. – Неће ваљда сви који могу да оду. Уредиће Господ Бог да буде боље и да млади овде виде своју будућност.

– Млади одлазе највише због посла. Не виде перспективу овде у селу. Земља овде јесте плодна, али млађе генерације, ипак, гледају да имају неке сигурније и сталне изворе прихода, неко стално запослење, те гледају како да добију шансу и оду из села – истиче Вељко Стојановић. Годинама је власник мале продавнице у коју не ретко сврате и Албанци. – Пролазе овде путем, па стану да купе нешто. Не могу да се жалим да тренутно имамо лоше односе са њима и добро је што је тако, јер свађе и ратови не доносе добро људима – вели Вељко. На рафовима, на којима је наслагана роба у његовој маленој продавници, налепљене заставе разних држава, које говоре о пореклу робе.

– То сам морао да налепим, као и други продавци овде, од кад су уведене таксе на робу из
Србије и Босне и Херцеговине – објашњава Вељко. У његовој продавници може се купити и српска роба попут зајечарског пива, сока „синалко” и још неких других производа.

РАСТЕ БРОЈ НЕОЖЕЊЕНИХ МЛАДИЋА И НЕУДАТИХ ДЕВОЈАКА

Приликом посете Партешу, на дан сеоске славе у овом месту у три овдашња кафића припремали су се, како нам рекоше, за вечерње сате, јер су очекивали више посетилаца. За једним од столова једног од кафића, затекли смо неколико момака. Изашли мало да се проштетају, сретну, поразговарају. – Не седи се само у кући. Посла нема. Мора човек да убије време. Дођемо у кафић, седимо. Кад имамо паре попијемо нешто, кад немамо седимо. Газда се не буни како не наручимо ништа, знамо се – рече нам један од младића. На  наше питање како види своју будућност у селу, рече нам да гледа прву шансу да оде из Партеша.

– Нема посла. То је највећи проблем. Гребем се од мајке и оца за неки динар и то кад имају да ми дају. Није то то. Желим да имам свој динар, своју зараду, зато ћу вероватно пре или касније отићи из села, мада ми је Партеш у срцу и вероватно ми неће бити лако ако одем, али стварно овде не видим перспективу, ако се не створе бољи услови пре свега што се посла тиче – рече нам исти младић. Слично у Партешу размишљају и други млади људи. Број ђака у овдашњој осмогодишњој школи се осипа из
године у годину. Вељко, власник продавнице, присећа се дана када је он, како рече, давно био основац. Онда је његов разред  имао два одељења са већим бројем деце. – Било је и више деце у селу – истиче 70-годишњи Вељко, који је отац петоро деце, деда 15 унучади и прадеда једне праунуке. Међутим, сви његови потомци, сем неколико не живе у Партешу. – И у нашем селу има много нежењених младића, а у последње време расте и број неудатих девојака. Године им пролазе, неће да се жене и удају. Шта је то, ја не знам.
У моје време људи су се женили и удавали у врх главе до 25, сад „згазе” 40 година и кажу „рано ми је да се женим” – прича Вељко. Ако се тако настави, додаје, селу Партеш се не пише добро. Порашће број старачких домаћинстава и кад се то догоди, село губи наду за опстанак.

ОПШТИНА УРЕДИЛА ЈАВНЕ ПОВРШИНЕ У СЕЛУ

У Партешу се многи слажу у једном, а то је како кажу, да од када је овде формирана општина, неке ствари су кренуле на боље, барем по питању инфраструктуре. Има веле неких помака, на плану уређења сеоских јавних површина. Ипак, Срби у Партешу истичу и то да недостатак производних капацитета представља велики  проблем. Било би добро када би се, истичу, отворила нека фабрика да се млади овде запосле, у противном село, то јест његова будућност, је угрожено. Као и у другим српским местима на Косову и Метохији и у Партешу, сточарство је у стагнацији. Посебно је опао фонд крупне стоке, али такође ни једног стада оваца овде нема за разлику од ранијих година. Има домаћинстава која се баве пољопривредом, али како се може чути од већине оних који обрађују земљу од тога не могу да остваре неке задовољавајуће приходе, тим пре ако се узму у обзир рашоди и приходи. Често су, веле, издаци већи од прихода. За сада продаја српских имања у Партешу није изражена, али је ипак присутна. Свештеник Којић нам рече да је недавно један Албанац купио једну српску кућу у оближњој Доњој Будриги. – С обзиром да има доста кућа овде у Партешу у којима се не живи, нико не може да гарантује да их њихови власници пре или касније неће изнети на продају – рече нам један од Срба у Партешу, селу у коме Срби ретко у новије време граде нове куће и друге објекте. С. Ивковић

Подели на: