Моја забрана уласка на КиМ, додатни удар на Србију

Арно Гујон, председник хунманитарне организације „Солидарност за Косово” између осталог говори за „Јединство” шта је прави разлог забране за његов улазак на КиМ и како се довија да допреми помоћ на терен.

 

Поред спасавања живота хуманитаризам подразумева ублажавање патње и одржавање људског достојанства. Управо то чини већ 14 година хуманитарац Арно Гујон који  је као председник хуманитарне организације „Солидарност за Косово” донео тоне помоћи Србима на КиМ. Обнавља школе, здравствене установе, помаже отварање фарми, народне кухиње…, јер је одавно препознао ко је жртва на Косову и Метохији. Због његовог хуманитарног рада, баш они који су осудили српски народ на КиМ  на патњу – косовске институције, од септембра прошле године забрањују му улазак на КиМ. Шта је прави разлог забране француског хуманитарцу коме је, како  је рекао, Србија друга домовина и како се довија да допреми помоћ на терен, Арно Гујон говори за „Јединство”.

  • Већ шест месеци  имате забрану уласка на територију Косова и Метохије од стране косовских институција. Да ли вам је наведен разлог и да ли је одлучивано по вашој жалби?

Нажалост и упркос свим мојим напорима нисам добио никакво образложење нити рок трајања ове забране. Једино што пише на забрани је „забрањен вам је улазак на Косово зато што се налазите на списку особа којима је забрањен улазак на Косово”… Моју жалбу на ову неразумну и једнострану одлуку сам уложио Министарству унутрашњих послова Косова одмах након мог хапшења и протеривања са Косова у септембру 2018. али је она одбијена. Такође без образложења. Онда сам тужио њихово решење Управном суду Косова. И даље чекам да процес започне.

  • Да ли сте чули, осим у тоталитарним режимима, да се забрањује хуманитарни рад?

Хуманитарни рад је нешто добро и позитивно које не би требало да смета никоме. Помоћ најугроженијим популацијама, а на Косову то јесу житељи енклава, се сматра нормалним у свим друштвима на свету. Очигледно је да на Косову то није случај. Као да су грађани српске, ромске и горанске националности мање вредни од већинске заједнице на Косову.  Ипак, мислим да ће власти у Приштини шватити да је и њима у интересу да реновирамо школе о којима нико не брине, да градимо фарме које запошљавају људе који би иначе били без посла, или да донирамо храну Народним кухињама како не би било више гладних.

  • На Косову и Метохији  делују разне међународне организације. Имате ли  сазнања да су се оглашавале или упозориле Приштину, да су недопустиве такве ствари у цивилизованом друштву?

Колико ми је познато ниједна западна организација није реаговала поводом тога.

 

На личном нивоу тешко подносим ову забрану. Претходних 14 година није никад прошло више од 6 месеци а да нисам био на Косову. Тамо су ми пријатељи, кум, монаси… Не могу да се мирим с тим да не могу да их посетим.”

 

  • Србима  на Косову и Метохији недостајете, а  забрану уласка  хуманитарцу,  који им већ 14 година помаже шватају као директан атак и притисак на њих. У којој мери  вам недостају одласци на КиМ  и српски народ у енклавама?

То и јесте удар на њих. Није мени као Арноу Гујону, Французу из Гренобла, забрањен улазак на Косово, већ мени као председнику једне хуманитарне организације која помаже Србима на Косову и Метохији и која сведочи у Француској о кршењу људских права на Косову. Тај додатни притисак на Србе на Косову ме ужасава. На личном нивоу тешко подносим ову забрану. Претходних 14 година није никад прошло више од 6 месеци а да нисам био на Косову. Тамо су ми пријатељи, кум, монаси… Не могу да се мирим с тим да не могу да их посетим.

  • Сведоци смо да ваша организација „Солидарност за Косово” и даље реализује пројекте на терену.  Како се данас сналазите и допремате средства за успешну реализацију пројеката на КиМ?

Та забрана нас је много омела у нашем раду. Тек сада смо успели да надокнадимо закашњење и морали смо да се реорганизујемо комплетно. Захваљујући вишегодишњој и успешној сарадњи коју имамо са Епархијом рашко-призренском можемо, ипак, да наставимо да помажемо и финансирамо разне пројекте. Без свештенства, монаштва и Народних кухиња „Мајка девет Југовића” то не би било могуће.

  • Због пропаганде и неистина у западним медијима, који су отворено стали на страну Албанаца, највећи део грађана са Запада подржава Албанце.  Како то да сте се Ви одлучили да помажете српском народу?

У мојој породици смо неговали традиционално француско-српско пријатељство и знао сам већ као дете ко су Срби, где живе и шта нас повезује са њима. Мој отац је за време стравичних дешавања на Косову и Метохији настојао да гледа на ствари онако како јесу стварно а не онако како их представљају западни медији. Није бранио Србе и Србију по сваку цену али је желео да разлучи истину од лажи, пропаганду од истинитог извештаја. Увидели смо веома брзо да није све црно и бело и да је Србима учињена велика неправда. Кад су избили антисрпски погроми на Косову 2004. били смо шокирани и револтирани. Како је могуће да се тако нешто дешава у центру Европе почетком 21. века? Био сам млад, помало бунтован и много бесан због тих злочина, али желео сам да учиним нешто конкретно и позитивно. Зато смо одлучили мој брат Бертран и ја, са 19 и 21 годину, да оснујемо „Солидарност за Косово” и да кренемо на пут Косова и Метохије како бисмо помогли деци жртвама погрома.

  • Верујете ли да ће доћи дан када ће западни свет шватити које су грешке направили на КиМ  и колику су хуманитарну катастрофу изазвали над српским народом?

Они који прате ситуацију на терену су одвано то већ шватили. Не можете да замислите колико бивших војника француског контингента КФОР-а су постали донатори наше организације после боравка на Косову. Свима је све јасно. Проблем је то што политика не дозвољава за сада да се каже: „Погрешили смо. Извините молим вас, исправићемо то”.

  • Имате две домовине Француску и Србију. Која вам је дража?

То је као кад бисте ме питали да ли више волим своју мајку или свог оца. Волим и једно и друго на исти начин. Србија заузима једну половину у мом срцу, а Француска другу.

Р. Комазец
Подели на: