Најновије вести

Музика је одувек била саставни део образовања и васпитања

Биљана Белојица Павловић професорка на предмету Методика наставе музичке културе и руководилац хора на Учитељском факултету у Призрену са привременим седиштем у Лепосавићу

 

Када се у животу направи прави избор у професионалном смислу, како је то случај код омиљене професорке музике Биљане Белојице Павловић на Учитељском факултету у Призрену- Лепосавићу, онада се посао обавља предано, са великом жељом да се препознају таленти код студената и нарочито да се они на најбољи начин презентују. Онда се просто може рећи да живот постаје музика, а хор Учитељског факултета, ма колико писали о његовом ангажману, увек је најбоље чути, да се осети та енергија коју носи песма.

Основали сте хор на Учитељском факултету у Призрену- Лепосавићу кроз који су прошле генерације талентованих студената. Представите нам његов рад, а познато је да се он најбоље представља ефектним изводјењем на самом факултету, али и шире.
Хор Учитељског факултета у Лепосавићу основан је 2005. Године, када сам званично почела са радом на факултету. Какос ам предходно већ имала искуства у раду са певачким групама Рашанке и Рашанкице , којима руководим у Новом Пазару, осетила сам потребу за сличном активношћу и на факултету. Рад хора су подржали тадашњи декан Учитељског факултета проф.др Радивоје Кулић, као и ректор Универзитета у Приштиниж Косовској Митровици др Здравко Витошевић, обојица велики поштоваоци културе и уметности. Уз веома напоран рад са студентима, који су заправо аматери када је певање у питању , хор је веома брзо напредовао и посатао препознатљив по свом репертоару , и особеном изводјачком стилу. Наиме, снимили смо неколико песама И урадили спот за песму Божури , што је био потпуно нови приступ у раду са хором овог профила. Пре свега, желели смо да на тај начин заинтересујемо студент за музичку уметност и певање у слободном времену , да допринесемо њиховом културном и свеукупном напретку И развоју , као и промоцији Учитељског факкултета и приштинског Униврезитета.
Песма Божури је посебно запажена. Она је заправо, незванична химна приштинског Униврезитета. Недавно смо сазнали да преведена на руски језик , што нас веома радује. Ипак, посебно задовољство нам представља то што је прихваћена у народу и често изводјена на разним породичним светковинама , нарочито на Косову и Метохији. Снимили смо И песму Видовдане, мој очињи виде, на текст нашег великог духовног водје , сада почившег, Амфилохија Радовића, а недавно смо музички обрадили и песму Дјуре Јакшића , Често те у сну снивам. Такодје, снимили смо и неколико песама духовног садржаја . Хор је имао више десетина јавних наступа, а учествовали смо И у неколико телевизијских емисија културног садржаја. Медју њима је и емисија РТС-а , Српски источници , која представља део трајне архиве националне телевизије, па ће кроз време документовано сведочити о раду Учитељског факултета и хора који је у оквиру њега делује. Од студентског парламента приштинског Универзитета хор је чак два пута добио вредно признање за развој културе И неговање традиције. Такодје, хор је 2016. Године од Задужбине Родољуба Нићифоровића добио значајно признање за развој културе на овим просторима.

  • Учитељски факултет има специфичну обавезу да образује педагошке кадрове , који ће најмладје у основним школама упућивати у основе свих наука , па и музичке културе. Како оцењујете рад студената на Вашем предмету?

Музика је одувек била саставни део образовања и васпитања. На Учитељском факултету студент се музички образују кроз неколико наставних предмета, Вокално – инструментална настава, Методика наставе музичке културе, Хорско певање и Дечји музички инструменти. Јако нам је важно да кроз наставу ових предмета студенти увиде васпитно-образовни смисао И немерљив значај музике у свеукупном развоју личности ученика. Трудимо се да код студената развијемо интересовање И љубав према музици као и свест о њеној педагошкој вредности, како би као будући учитељи и васпитачи умелида користе њена преимућства у процесу васпитања младих генерација. Добар одзив студената на предавањима, као И на вежбама , које реализује асистент Божана Рашковић, говори нам дас у студент заинтересовани за упознавање музичке уметности и њених педагошких својстава.
Судбину дислокације из матичног седишта доживели су сви факултети , па И Учитељски факултет који је из Призрена, древног града у Метохији, нашао своје привремено седиште овде на северу Косова И Метохије, у Лепосавићу. Од тада је прошла двадесет и једна година, али свакако све овее године биле су као рад из почетка у новим условима. Имате ли сада адекватне услове за рад?
Као град у којем је основана Богословско – учитељска школа 1871. Године, а потом и Учитељски факултет 1993. Године, Призрен је место у које ћемо се сигурна сам, вратити. До тада чувамо успомену на њега, у мислима слушамо жубор Бистрице,звона Светих Архангела и Богородице Љевишке уз чије звуке желимо да изводимо српску химну Боже правде и остале патриотске песме, које увежбавамо на пробама хора. Уз овакву мотивацију не би нам било тешко да вежбамо и стварамо и у најлошијим условима. Медјутим , могу да се похвалим изузетно добрим условима рада на нашем факултету. Наиме, Факултет је обезбедио одговарајући простор и инструменте неопходне за одржавање проба хора. Такодје, Факулте улаже и одредјена новчана среедстав за одржавање униформе хора, учествује у финансирању наших пројеката, који се тичу снимања песама и спотова, путовања , одржавања концерата… Без подршке и разумевања колектива, тешко да би смо могли да реализујемо циљеве.

  • Сви студенти који су се укључили у рад хора свакако да су стекли ново искуство у животу, а музика засигурно оплемењује и обогаћује. Колико је интересовање студената за музику и има ли оних којима ће то бити животно опредељење?

На Косову И Метохији песма је одувек била снажано морално упориште српском народу у његовој борби за опстанак. Због специфичних услова живота српског народа на овом простору данас, нарочито у јужном делу наше покрајне, где српско становништво живи одвојено од матице , несумљиво постоји опасност од асимилације И прихватање елемената тудје културе и традиције. Традиционалне, патриотске и духовне песме које изводимо у хору , управо су изузетно вредно средство за оснаживање националне свести, оне су драгоцени педагошки садржајаји на којима се поуздано могу градити осећања националне припадности, васпитавати музички укус и неговати етичке вредности . Заједничко певање ових песама код младих треба да развије дух заједништва и слоге , као и да ојача духовну снагу и патриотизам. Све су то вреддности које је потребно неговати и развијати код младих на Косову и Метохији, како би истрајали у борби за очување националне самобитности српскекултуре и тадиције на овим просторима. То су изузетно важни задаци националног васпитања , који се успешно реализију управо кроз рад са хором. Заједничко певање и ангажовање у хору развија и многе друге вредне особине и црте личности и карактера, емпатију, алтруизам, медјусобно уважавање, разумевање, толеранцију, солидарност и другарство. Студентима је веома битно да све оно што раде и стварају у оквиру хорске секције буде доступно јавности. То их чини друштвено корисним члановима средине у којој живе, мотивише их стваралаштво и даље ангажовање у ваннаставним активностима. Дакле, трудимо се да подстакнемо студенте да разнишлају о изузетној педагошкој вредности хорског певања, о правилном избору песама, те да их као будуће учитеље и васпитаче оспособимо за оснивање хорске секције у школама и вретићима.

  • Пре свега, ваше су заслуге што Факулет има један овако репрезентативан хор. Који су ваши даљи планови?

Наравно да од наставника и његовог ентузијазма зависи однос студента према одредјеном наставном предмету као и успешност остваривања програма, циљева и задатака датог предмета. У том смислу , могу рећи да сам задовољна, јер сам, чини ми се , успела да заинтересујем студенте за музичку активност , да им укажем на педагошку и друштвену вредност хорског певања, те да кроз хорске активности промовишем и рад факултета. Ипак, поновићу, да не би смо успели да остваримо своје циљеве, да немамо и подршку Факултета, односно колектива.
Што се тиче наших тренутних и будућих активности, могу рећи да смо и даље активни, без обзира на тренутно стање са Ковидом. Управо ових дана приводимо карју пројекат екранизације песме, Често те у сну снивам. То је песма Дјуре Јакшића, коју смо музички обрадили , мој колега Петар Илић и ја. Аудио- снимање песме омогућио је Учитељски факултет, док је снимање спота урадјено под покровителхством Српске кралљевске академије научника и уметника, са којима смо остварили вредну сарадњу. Имамо у плану да снимимо и спот за песму, Видовдане мој очињи виде Митрополита Амфилохија Радовића, коју смо такодје музички обрадили. Желха нам је да овај пројекат реализујемо на пролеће на простору царског града Призрена, одакле и потиче Учитељски факултет.

Професионална каријера професорке Павловић је веома богата. Родјена је у Новом Пазару. Средњу школу завршила је у Сарајеву 1990 . године, где је започела студије н Музичкој академији. Услед ратних дешавања студије наставља у Подгорици, где је дипломирала 1994. Године на одсеку Опште музичке педагогије . Магистарски рад из Методике наставе музичке културе одбранила је на Музичкој академији у Источном Срајеву 2003. Године. Из исте области одбранила је докторску дисертацију на Академији умејетности у Бијељини 2011. године.
Од 2005. године ради на Учитељском факултету у Призрену- Лепосавићу , где предаје Методијку наставе музичке културе, Методику музичког васпитања, Вокално-инструменталну наставу и Дечје музичке инструменте. Води хор Учитељског факултета, са којим је имала више десетина јавних наступа.
Објавила је две научне монографије – Народно музичко стваралаштво Косова и Метохије у основношколској настави музичке културе 2012. Године и Национално васпитање у настави музичке културе , 2018. Године, зати четири приручника за студенте, учитеље и наставнике музичке културе – Рашански мотиви 2004. Године , Вокално-инструментална настава 2013. Године , Традиционално народно музичко стваралаштво Косова и Метохије у настави музике 2013. Године и Народне говорне умотворине са Косова и Метохије у настави музичке културе 2015. Године. У домаћим и медјународним зборницима и часописима обајавила је око осамдесет научних и стручних радова из области Методике наставе музичке културе. У својим радовима доминантно разматра смисао и значај народног музичког стваралаштва, као и патриотских и духовних песама у националном васпитању ученика.
Оснивач је и водја певачких етно- група Рашанке и Рашанкице у Новом Пазару, које негују српску традиционалну народну музику 2003. Године. Објавиле су два компакт-диска са изворним народним песмама и одржале око сто педесет јавних наступа, од којих посебно издвајају хуманитарни концерт у Паризу 2010. Године, под називом Срцем за срце Србије, посвећен Косову и Метохији. Својим наступима подржале су акцију, Обновимо себе, подигнимо Ступове. Од Задужбине Родољуба Нићифоровића добила је вредно признање за развој културе и неговање традиције на овим просторима кроз дугогодишњи рад са Рашанкама и Хором Учитељског факултета у Призрену- Лепосавићу ,2016. Године. У раду са Хором Учитељског факултета у Призрену- Лепосавићу два пута је добила и признање од стране Студентског парламента Универзитета у Приштини – Косовској Митровици за развој културе и неговање традиције 2009 и 2013. Године.
Од 2014. Године учесник је на Пројекту Филозофског факултета у Косовској Митровици ИИИ 47023 Косово и Метохија измедју националног идентитета и евроинтеграција , који финансира Министарство просвете , науке и технолошког развоја Републике Србије. Била је и учесник на Пројекту Информационо- комуникациона технологија у настави 2014. Године , који је реализован на Учитељском факултету у Призрену- Лепосавићу у оквиру Темпус пројекта.
На Филозофском факуллтету у Бањој Луци – учитељски и васпитачки смер , гостујући је професор од 2014. Године. Мајка је двоје деце, ћерке Ане и сина Марка. В.Вукојевић

 

Подели на: