НАЈВЕЋИ ГРЕХ ПРЕМА ТЕСЛИ ПОЧИНИЛИ СУ И ЧИНЕ ХРВАТИ

„Нека будућност покаже истину и процени сваког од нас према његовом раду и постигнућима. Садашњост је њихова, али је будућност за коју сам радио моја”, говорио је наш научник, Никола Тесла

 

По нашој хришћанској православној вери живот би био бесциљан уколико би се завршио смрћу. После смрти, душа је жива и у радоснијем и блаженијем стању, прелази у други свет свесна и препознаје свет око себе. Са чиме год се човек бавио у овоземаљском животу, након смрти придружује се својим упокојеним рођацима и одлази код Господа. Душа се често враћа на драга места, на своје извориште. Зато је екипа „Јединства”, приликом посете Меморијалном центру „Никола Тесла” у Смиљану, 9. јула, прво ушла у храм Светих Апостола Петра и Павла из 1697. године, где је наш научник Никола Тесле крштен, помолили се за његову душу и запалили му свећу. Цркву су спалиле усташе у Другом светском рату. Обновљена је 1986. године да би је у последњем рату деведесетих прошлог века Хрвати поново похарали. Са цркве су скинули и однели звона као и све црквене реликвије, поломили су врата, тако да је унутрашњост цркве била потпуно уништена. Храм је поново обновљен 2006. године.

САМО СРБИН ИСТИНСКИ ОСЕТИ ТЕСЛУ

Свет који је задужио наш научник, доживљава га на један начин, а ми Срби којима припада Тесла, волимо га и искрено се поносимо што је део нас и што припада нашем роду. Захвални смо Богу што је одабрао српског сина, поклонивши му толико талента и дара да обасја свет и да га цео свет помиње по добрим делима. На том кршком подручју, познатом по хладноћи и дубоким снеговима, омеђен високим планинама и бројним рекама понорницама, уз поток Ваганац, на падинама брда Богданић, родио се пре 164 године у Војној крајини Аустријског царства генијални српски син, чаробњак електрицитета и светла, који је променио и задужио цело човечанство. Ту на граничном појасу Војне крајине храбро су бранили Теслини преци хришћанску веру и Европу од најезде Османлија. Данас је то територија Републике Хрватске. Висина од готово два метра, физичка издржљивост, скромност, говор уверљивим високим гласом, високо чело, као најпоузданији знак високе интелигенције, красили су нашег генија, а наследио их је од родитеља оца Милутина, православног свештеника, и мајке Ђуке, која је пренела на сина своје проналазачке гене, којима се одликовала њена породица. О Тесли генију, српско и светском научнику, који надилази границе времена и простора цео свет зна. Али, тај се свет није одужио Николи Тесли, његовој фамилији и његовом народу. Напротив. Од 1.520 Срба, колико их је живело у Смиљану у време рођења Николе Тесле, данас живе само два Србина, повратника. Овде поред његове родне куће и храму Светих Апостола Петра и Павла, гледајући брежуљке и путељке где се Тесла играо са својим братом Даном и сестрама Милком, Ангелином и Марицом пребиремо историју и догађаје овог краја. Уз жубор потока Ваганца присећамо се приче самог Тесле, да је као крајишки дечачић био првак у хватању врана у Смиљану. Животни пут из ове крашке заравни, одвео га је у Госпић, Карловац, Грац, Будимпешту и Њујорк и тако није доживео трагичну судбину својих рођака и комшија које су на најсвирепији начин побиле усташе у Другом светском рату, а остатак побише и протераше деведесетих година прошлог века. Већина Теслине ближе и даље родбине њих 119 окончала је свој мученички живот од усташког ножа, спаљени по кућама или бачени у дубоке крашке јаме Велебита, Шаранову, Јамину и још шеснаест до сада откривених јама. У оближњем усташком логору Јадовно, само за 62 дана бачено је у јаме око 60.000 Срба. Велики научник је у време док је беснео рат имао интензивну преписку са Загребом и Београдом покушавајући да се страхоте и злочини зауставе, али усташе су биле неумољиве у крвавим пировима над српским народом на територији тадашње НДХ.

СМИЉАН – СРПСКО СТРАТИШТЕ

На 150 метара од цркве Св. Апостола Петра и Павла, на узвишењу према брдашцу Богданић, налази се обновљени споменик са белим крстом, што означава невине жртве. Испод распећа Христовог ћирилицом пише: „У Смиљану 2. августа 1941. на Св. Пророка Илију убијени од усташа 530 Срба, а при повлачењу 5. марта 1945. убише још 30 недужних људи.” У ову гробницу сахрањени су остаци зверски убијених, закланих и спаљених Срба од усташке руке које су предводили Рудолф Риц (командант логора Јадовно), Јосо Аџија и Драган Девчић. Надгробну плочу овим мученицима 1991. године порушили су и разбили Хрвати. Док смо немо зурили у споменик наишла је туристичка група Хрвата. Незнајући ћирилицу распитивали су се између себе шта то пише на споменику. Новинар „Јединства” се понудио да им преведе и гласно прочитао текст испод Христовог распећа, на шта су они само окренули леђа и отишли. Иза споменика невиним српским жртвама на црквеном земљишту налази се српско-православно гробље. Пар гробова на видику је уређено, а дубоко у шуми гробље и надгробни споменици Срба зарасли су у коров и високу шуму. На овом гробљу сахрањен је Дане, брат Николе Тесле. Од деведесетих година прошлог века, када Хрвати побише и протераше остатак Срба, који су измакли усташком ножу и ками у Другом светском рату, ови гробови су остали да сведоче о траговима српског народа у Смиљану. Улазећи дубље у шуму у обилазак гробова сународника, наш мук , тишину, тугу и бес због неправде прекидао је повремени цвркут птица са високих личких букви. У последњем рату деведесетих град Госпић се истицао по страви и ужасу према Србима. У граду и његовој околини страдало је више стотина Срба, сви који нису успели да побегну. Деветог септембра 1993. године хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подручја јужно и југоисточно од Госпића, која су се налазила под заштитом Уједињених нација. После снажне артиљеријске припреме уследио је тенковско-пешадијски напад на Читлук, Почитељ и Дивосело, у којем су иначе усташе за време Независне државе Хрватске побиле 907 Срба. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле и војнике, тако да је из града Госпића поново сејана смрт по околним српским селима као у време фашистичке творевине НДХ. Стојећи поред споменика српским жртвама и гледајући плаветнило Велебита свега смо се овог присећали.

СВОЈАТАЊЕ ТЕСЛЕ И ФАЛСИФИКАТИ

Поред саме цркве у Смиљану налази се родна кућа српског изумитеља. То је заправо парохијска кућа у којој је службовао Николин отац, свештеник Милутин. Унутра је мултимедијална поставка, дигитално и електронски представљен је живот и дело нашег научника. Тавански део куће посвећен је Теслиним проналасцима попут магнетног поља, индукционог електромотора, трансформатора, турбине и приказа разлике између наизменичне и једносмерне струје, Теслине и Едисонове и бројним његовим цитатима. Међутим, пуно тога је циљано и у сврси пропаганде и фалсификата да је светски научник хрватског порекла. На средини куће је однекуд донесена и префарбана колевка са белим платном. Зар је могуће да у спаљеној кући у Другом светском рату остане нетакнута колевка и да јој ни зуб времена не нашкоди? Зар би деведесетих година они који су разнели експлозивом споменик Тесли у Госпићу као и гроб његових родитеља на православном гробљу у Госпићу сачували његову колевку? Зар би је усташе симболично оставиле, а спалили су и уништили све што подсећа на Србина Николу Теслу? Деведесетих година прошлог века пошто су минирали његов споменик и гробове родитеља, отели су му трг и улицу у Госпићу и дали Анти Старчевићу, који је јавно позивао на истребљења српског народа, а Срби су му упамтитли реченицу: „Срби су дивљи накот којег треба истребити”. Да хрватском лицемерју, историјским фалсификатима и обманама нема краја доказ је Теслина родна кућа. У кући Николе Тесле стоји и „Кратка повијест Теслиног завичаја” на хрватском и енглеском језику, препуна историјске обмане и фалсификата. У њој нигде не пише о времену НДХ о прогону Теслиног народа. Наводи се неистина о насељавању „хрватског простора” влашким живљем, како су Хрвати у Лици називали Србе, да се у време рођења Николе Тесле у Хабсбуршкој монархији Хрватска састојала од бановина, између осталих и Истре и Далмације, што не одговара историјској чињеници. Све је у служби пропаганде и обмане да су Хрвати живели на овим просторима одвајкада, а да су Срби дошљаци и узурпатори. Наводи се да је Тесла Хрват и хрватски научник, а пошто су Хрвати католици требало би по њиховом да се подразумева да је и Тесла Хрват – католик. У мултимедијалном центру се налази конференцијска сала за одржавање састанака, конгреса, радионица. У сали се приказује документарац о Теслином животу сваки пут након демонстрације у испитној станици. У документарцу се не помиње Теслино српско порекло, већ се потенцира Хрватска и хрватство. Управо они који затрше траг Теслином народу у Смиљану, они који му похараше дворе и цркву, порушише гробове родитеља и споменик 1993. одузеше трг и улицу у Госпићу, због његових изума и света, отимају га од оних којима природно припада рођењем и крштењем. Меморијални центар „Никола Тесла” у Смиљану обиђе годишње стотине хиљада туриста и упознају Теслу по хрватској презентацији.

ОД ВАГАНЦА ДО НИЈАГАРЕ

У оквиру Меморијалног центра на потоку Ваганац где је Тесла смишљао своје прве изуме налази се Теслина турбина без лопатица која се састоји од низа паралелних дискова. Ту је Тесла радио прве воденице и добијао прве спознаје о недокучивој снази ума и тајнама природе. Још од детињства Тесла је налазио надахнуће за своје изуме у природи и у складу са њом. Ту је и реплика испитне станице у Колорадо Спрингсу где је Тесла боравио 18991900. Тамо је радио бројне експерименте са високофреквентном струјом, бежичним преносом енергије. Истраживао је пренос информација и енергије на даљину без водича. Током тамошњег боравка успео је пренети сигнале до Њујорка те упалио 200 сијалица удаљених 40 километара. За Нијагарине водопаде Никола Тесла је чуо у припремној основној школи у Госпићу (1866-1870) када је написао: „Био сам очаран описом Нијагариних водопада који сам пажљиво прочитао, а у машти сам замишљао велики точак који покрећу ови слапови. Рекао сам ујаку да ћу отићи у Америку и тамо остварити свој пројекат. Тридесет година касније видео сам како се моје идеје остварују на Нијагари и дивио се недокучивој тајни ума”. По Теслиној замисли и техничким унапређењима прва електрана изграђена је око 2,5 километара узводно од Нијагариних водопада, а у августу 1895. та је „фабрика струје” испоручила прву електричну енергију. Вестингхаусова компанија ангажована је на имплементацији система преноса заснованог на Теслиним
идејама система наизменичних струја, а повезан је далековод до града Бафала на раздаљини од 35 километара. Трансформатори су били снаге око један мегават, а напон на далеководима је износио једанаест хиљада волти.

ОДУЖИМО СЕ НАЈВЕЋЕМ СИНУ СРПСКОГ РОДА

Над овим потоком, на обронцима Велебита, брдашцима и путељцима изнад густе личке шуме Теслина душа непрестано кружи као и његово изумитељско дело и осећа све неправде због злочина који су почињени над његовим родбином и народом и највећи грех Хрвата који не одустају да му одузму веру православну коју има рођењем и крштењем у овој цркви, коју су Хрвати спаљивали и рушили, и српску припадност којој припадају сви Срби Крајишници. Тврдња Хрвата да је Тесла само једном био у Србији је безначајна. Највећи део Крајишника протераних у „Олуји” никада нису до прогона били у Србији, али су их прогнали Хрвати само зато што припадају српском роду којем је припадао и Никола Тесла. Својом племенитошћу, скромношћу, аскетским начином живота и смрћу на дан Рођења Господњег – Божић, 7. јануара 1943. (праведници умиру на велике хришћанске празнике) у сиромаштву у хотелској соби, Никола Тесла заслужује бољи третман Српске православне цркве и српског народа. Своје знање и свој рад оставио је свим људима, не желећи ништа за себе лично и не тражећи угодност, што је у духу хришћанске вере и етике. Српски народ се односи према Тесли баш као што су се односили и комунисти. Стидљиво се говори о његовој вери и даје простор Хрватима да нам га отимају и својатају, иако је највећи грех фалсификовати и отимати веру мртвом човеку. На сваки помен да се урна Николе Тесле, која из Америке донешена 1957. године у Музеј Николе Тесле у Београду, премести у Храм Светог Саве јављају се невладине организације и појединци са комунистичко-мондијалистичком тезом да је Тесла космополита, а истовремено никада не реагују на настојања Хрвата да му после смрти намећу католичку веру и хрватску нацију. Тесла јесте био хуманиста и пацифиста и тежио зближавању људи, без обзира на њихову верску и националну припадност, али је био Србин из свештеничке породице и никада се није одрекао своје вере. Покреће се јавни дијалог да ли Србину и православном хришћанину посмртне остатке похранимо по његовој вери и обележимо гробно место крстом. Српски народ и СПЦ то су већ одавно требали да учине, јер је Тесла за живота у Америци често причао о детињству, завичају, верској припадности и верским обичајима. Све док не обележимо његове посмртне остатке часним крстом, његова душа неће наћи смирај, а поколења ће нам судити што се одричемо најбољег међу нама. Тридесет година након пада комунизма, баук комунизма још кружи над Србијом и немамо снаге да се одупремо малобројним интересним остацима комуниста пресвучених у мондијалисте и интернационалисте, којима је циљ духовно разбијање српског народа. Та каријеристичко-марксистичко-интернационалистичка групација гласно терорише цео српски народ својим накарадним идејама и агресивним инструкцијама, шта српски народ и Србија треба да чине са својом историјом, својим најбољим синовима и српском будућношћу. Увек се сетимо нашег генија и његових речи: „Нека будућност покаже истину и процени сваког од нас према његовом раду и постигнућима. Садашњост је њихова, али је будућност за коју сам радио моја”. Рада КОМАЗЕЦ

Подели на: