НАВРШИЛА СЕ 21 ГОДИНА ОД НАТО БОМБАРДОВАЊА САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – СРБИЈЕ

 Агресија моћника над цивилима Одлука о ваздушним ударима на СРЈ, донета је без одобрења и одлуке Савета безбедности ОУН, што је био преседан. Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500 људи а уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено

 

Навршила се 21 година, од 24. марта 1999. године, када је НАТО почео бомбардовање Савезне Републике Југославије без одобрења Савета безбедности ОУН. Наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана. НАТО бомбардовање СРЈ званично је почело 24. марта 1999. године у 19 часова и 55 минута. За НАТО, директни повод бомбардовања је био 15. јануар 1999. године у селу Рачак, у сукобу припадника Министарства унутрашњих послова Републике Србије и припадника тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК) убијено је 45 терориста, што је од стране косовских Албанаца и шефа мисије ОЕБС-а на КиМ, пензионисаног америчког генерала Вилијама Вокера, представљено као „масакр недужних албанских цивила”. Прве НАТО ракете пале су на касарну у Прокупљу у 19,50 када је страдао војник ВЈ Бобан Недељковић. Затим су бомбе око 20,15 погодиле подземни бункер у Куршумлији када је погинуло 12 резервиста и војника. Прва жртва првога дана био је 21-годишни Саша Стајић, млади војник из Београда, који је страдао на стражи у кругу даниловградске касарне „Милован Шарановић”.

БОМБАРДОВАЊЕ БЕЗ ОДЛУКЕ СБ ОУН СРЈ

је нападнута као кривац за хуманитарну катастрофу на Косову и Метохији и за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу јужне српске покрајине. Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19,45 часова започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе. Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким оператерима који су полетели из база у западној Европи. Најпре су гађани противваздушна одбрана и други објекти Војске Југославије, и то у Приштини, Батајници, Раковици (Стражевица), Младеновцу… Према процени Владе Србије у бомбардовању је погинуло најмање 2.500, а рањено је и повређено више од 12.500 особа од којих 1.008 убијених војника и полицајаца, а према неслужбеним подацима, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени. Тадашње власти у Београду су тврдиле да је оборено више десетина летелица, што никада није потврђено. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио више од 400 војника и преко 60 летелица, док је амерички председник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999.
да НАТО није претрпео „никакве жртве”. У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети. У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је и 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 мостова разорено.

МЕТЕ ЦИВИЛИ И ЦИВИЛНИ ОБЈЕКТИ

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби”, од којих је погинуло око 200 особа, а рањено је више стотина њих, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом а само на Косову и Метохији је гађано 113 места са уранијумским пројектилима. Бомбардовање је окончано потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили пали су на подручју села Кололеч (недалеко од Косовске Каменице), у 13,30 сати. Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и обезбеде повратак избеглих док се не дефинише најшири степен аутономије. З. Влашковић

Подели на: