уторак, 27. јула 2021. | 16:17

Неговати културни патриотизам код младих

Са др Гораном Милашиновићем, председником Комисије РС за сарадњу са Унеском

 

Треба правити разлику између политичких спонзора тзв. Косова у Унеску и Унеска као организације. – Иза понашања Приштине према споменицима српске културе на КиМ стоји бескомпромисна политика да се оствари пуноправна државност и апсолутна доминација албанског националног корпуса на КиМ, каже др Милашиновић

Насртаји Албанаца на српско културно наслеђе на Косову и Метохији су и ове године интензивирани. А Приштина ипак не престаје да се нада пријему у Унеско. Какво је њено право на то када је Србија потписница Конвенције о светској баштини а не институције у Приштини и какве су околности у вези заштите српске културне баштине на КиМ имајући у виду добре дипломатске односе Србије са Унеском, разговарали смо са др Гораном Милашиновићем, председником Комисије РС за сарадњу са Унеском.

-Светска баштина културе и природе (Комитет, Центар, конвенција) и пуноправно чланство у Унеску као специјализованој агенцији УН за образовање, науку и културу немају директну повезаност. Дакле, иако тзв. Косово нема директне везе са Комитетом за Светску баштину (јер није потписник Конвенције о светској баштини; као што Србија јесте, будући да је правни наследник СР Југославије), може да преко друге стране (уз помоћ друге држеве) конкурише за пуноправно чланство у Унеску јер Устав ове организације дозвољава под извесним околностима чланство и самоуравним територијама, а не само државама, признатим од стране УН. Случај чланства тзв. Косова у Унеску је само један у низу примера нежељене политизације рада ове организације, када велике силе настоје да преко Унеска остваре своје шире политичке интересе. Међутим, отежавајућа околност по њих је принцип гласања „једна држава, једна глас“, што нама иде у прилог, а показало се и као спасоносно 2015, када је вођена велика дипломатска битка око пријема тзв. Косова, која се на крају завршила нашом победом, али тесним резултатом.
Не презају ни од крађе клтурног идентитета

Др Горан Милашиновић је недавно на научном скупу у САНУ указао на једну веома важну чињеницу када је рекао да „нас у Унеску нико није питао за 1300 артефаката на Косову и Метохији који имају културну вредност, да ли су то српски споменици културе“ . О томе да њихов захтев буде разматрану Унеску др Милашиновић каже:
-Мислим да треба правити разлику између политичких спонзора тзв. Косова у Унеску и Унеска као организације. Мој утисак је да нико у Унеску ко се држи принципа организације није против Србије, а поготово није садашња гарнитура управе, на челу са г. Одри Азуле, генералном директорком. А када је реч о нашим сакралним и историјским споменицима културе на КИМ, којих је мноштво (од 1300 грађевинских артефаката које помињете, према речима експерата осамдесетак би се рестаураторским и другим радовима могло лако претворити у споменик културе), треба се запитати због чега им се нисмо бавили раније, када су околности биле далеко повољније, него смо одједном постали свесни важности културе кад је на КИМ наступио политички конфликт.
О томе на чему Комисија РС за сарадњу са Унеском инсистира у одбрани српског споменичког наслеђа у јужној српској покрајини од неоснованих и бескрупулозниха напада Приштине и покушаја да српско културно наслеђе представи као своје, др Милашиновић каже: -Сваком добронамерном у међународној заједници и Унеску је јасно да су споменици културе на КИМ на Листи светске баштине српски, без обзира што им грађани Србије, али и бројни туристи и заинтересовани посетиоци из света, у овом тренутку имају ограничен или никакав приступ. Неспорна је чињеница да за време дуготрајног верификационог поступка уписа ових споменика културе на Унескову листу ниједан светски експерт из верификационих и контролних тела није поставио ни у једном тренутку питање порекла ових споменика културе или оспорио да су их градили српски владари Немањићи. А иза понашања Приштине према њима стоји бескомпромисна политика да се оствари пуноправна државност и апсолутна доминација албанског националбног корпуса на КИМ. Због тога се не преза ни од бруталних и вандалских радњи скрнављења и рушења српских културних споменика (културни геноцид, са циљем поништавања култруних па тако и свих трагова српског постојања на КИМ), нити од крађе културног идентитета да би се недостатак сопственог културног идентитета надоместио туђим. Јер чињеница је да на КИМ, поред два или три историјска материјална артефакта Турака из периода Османског варства, не постоји ниједна друга материјална културна баштина осим српске. Наравно, ово никако не би требало користити у сврху супериорности српског над албанским народом, него само износити као голу чињеницу и истину.

Др Милашиновић инсистира на културном патриотизму и културном националном поносу који треба развијати и неговати код младих. Најавио је и једну нову поруку у виду културног идентитета којим би се остваривао национални идентитет Срба.

Волети државу на узвишен мирољубив начин

-Жело сам да промовишем културни патриотизам као нови модел патриотизма (и национализма, у свом племенитом облику), који би могле да усвоје младе генерације, будући да су изложене расцепу између две на жалост супростављене вредности, љубави према свом народу и држави (коју млади људи неспорно имају), и модерног, нихилистичког и неолибералног живота, који поништава све друге вредности осим материјалних. Реч је како да се ове две вредности некако помире, како да се живи у складу са временом и да се истовремено воле своја држава и свој народ (а да то не мора да се манифестује агресивним националистичким дивљањем и ратним покличима, како је било послељдње три деценије). Култура и културни историјски споменици, материјални и нематеријални, би могли да буду добар одговор. Конкретно, ако никада не дозволимо да се одрекнемо наших манастира, средњовековних тврђава, римских војних логора, нематеријалне баштине, богатства приоде и геологије, документарне грађе, него их чувамо, одржавамо, негујемо, поносимо се њима и предајемо их нашим будућим поколењима у очуваном стању, волећемо своју државу и народ на један нов, мирољубив и узвишен начин. Уверен сам да ће тај наш нови патриотизам у том случају поздравити цео свет. -Желео бих да кажем да ми, без обзира на провокације, истовремено не смемо да занемаримо чињеницу да на КиМ живи уз српски и албански народ (народ нису само политичари!), и то као већински, и да је за будућност наших споменика културе, како оних на Листи Светске баштине, тако и других, најбоља сарадња српског и албанског народа, разумни и цивлизацијски договор о бризи о овим аутентичним и оригиналним светским споменицима културе, који би у неком идеалном сценарију требало да буду на понос и албанском и српском народу (као и свим народима света). Искрено прижељкујем то време, без обзира што оно, на жалост, не изгледа реално у садашњим околностима, каже др Милашиновић.
 Славица Ђукић

Када се врати црквена земља и уклони бодљикава жица
-Кад се на КИМ нашој Цркви буде вратила земља, кад око цркава и манастрира не буду бодљикаве жице, кад верници буду могли да слободно и без застрашивања посећују своје богомоље, кад црква Богородице Љевишке буде третирана у Призрену од стране грађана као споменик културе (на Унсковој листи), а не као „сметлиште“, кад нико не буде доводио у питање ктиторе тих манастира, када свако из Србије буде могао да слободно посећује своје највредније споменике културе и доказе европске цивилизације, тада ћемо знати да садашњи гласови из Приштине нису пука реторика и прилично провидан пример заваравања и међународне заједнице и унутрашњег јавног мнења, напомиње др Милашиновић.

Подели на: