Нестварна лепота кањона реке Мируше

Са својим водопадима и језерима представља једну од најлепших природних знаменитости Косова и Метохије На Косову и Метохији је 97 заштићених природних зонa, један национални парк, Шар планина и 11 природних резервата који су надалеко познати као природна лепота и изазови за сваког посетиоца и туристу.

 

У оквиру тих зона улази: 11 природних резервата, један национални парк, 82 природна споменика, два регионална природна парка и један шумски парк. У јужном делу планине Гремник на надморској висини од 572 метра налази се кањон реке Мируше који са својим стрмим литицама висине 200 метара, и регионом парка природе, који он обухвата, чини предео изузетне лепоте и представља једну од најлепших природних знаменитости Косова и Метохије. Мируша је подручје које се налази у Метохијској котлини, на додиру два географска краја Метохије – Прекорупље, простране површи у оквиру секундарне Мирушке котлине и Подриме, долинског краја поред Белог Дрима, на територији општина Клина и Ораховац.

Мируша је лева притока Белог Дрима, која извире у подножју планине Црнољева са западне стране. Кањон Мируше се налази између Клине, Малишева и Ораховца. Урезала је 10 километара дугачак кањон, са 13 језера и 12 водопада између њих, чиме је заслужила име „Плитвице Метохије“ док се у народу називају „Слапови Мируше“. Њен кањон дуг 2 км пролази кроз јужне падине планине Гремник до врха Затрич на надморској висини од 360 до 630 метара. Читав регион кањона реке Мируше је обогаћен бројним горским језерима, изворима и рудним богатством, што доприноси сликовитим пејзажима чија лепота одузима дах посматрача. Парк природе се простире на обе обале реке Мируше од почетка кањона. Вода је увек ледено хладна. Завршетак кањона Мируше богат је крашким облицима рељефа, као што су вртаче, шкрапе и пећине, које вертикално пресецају читав зид кањона. Кроз Душку пећину, највећу пећину од њих десет, протиче поток, правећи језерца, поноре и има мање водопаде. На врху кречњачке литице Црвене стене, налазе се две пећине, у којима су за време Турака била склоништа и испоснице српских калуђера. У пећини Мала црква нађени су остаци средњовековне фреске и каменог подзида, а у пећини Велика црква постоје остаци фреске, олтара и молитвеника. У својеврсном парку природе ког је образовала Мируша са својим кањоном могу се наћи заштићене биљне врсте попут косовског божура и гороцвета. Највеће језеро има димензије 55 са 45м, највећа измерена дубина језера је 9м, а највиши водопад, између шестог и седмог језера је висок 22 метра. У пределу горњих језера посебну атракцију представљају џиновски лонци са стрмо углачаним странама. Завршетак кањона богат је крашким облицима рељефа, као што су вртаче, шкрапе и пећине, које вертикално пресецају читав зид кањона.

Кањон реке Мируше је заштићен Уредбом о заштити предела изузетних одлика Владе Републике Србије од 1998. године. З.Влашковић

Подели на: