Нова гарнитура у Бриселу – чему Србија може да се нада

Изабрани су нови челници ЕУ. У Европи, али и у Србији, можда се највише говори о наследнику Федерике Могерини – министру спољних послова Шпаније, земље која не признаје независност Косова. Шта за решавање косовског питања значи његово име, а могу ли на европски пут Србије да утичу људи који ће водити Европску комисију и Европски савет?

 

Највиша радна места у компанији која има 33.000 службеника на корак су од попуњавања. Предложена имена нису она која су и промовисана, већ су резултат политичких компромиса. А прво место у ЕК први пут у историји могла би да заузме жена.

“Није баш да су све одиграли тако да је све било транспарентно и кроз парламентарну процедуру и демократску форму, како нас уче… Али, свеједно, уверен сам да ће на најбољи начин водити ЕУ”, рекао је председник Вучић на конференцији за медије.

“Иако је ово можда корак назад у смислу остварења праве демократије и процеса на нивоу ЕУ, јесте победа за родну равноправност”, указује Милена Лазаревић из Центра за европске политике.

Урсула фон дер Лајен, партијска другарица Ангеле Меркел, враћа се у родни град Брисел. Заговорница интегрисане Европе својевремено је изјавила да би волела да њени унуци живе у Сједињеним Европским Државама.

“Њихова посвећеност интегрисаној и уједињеној Европи може се искористити ако Србија буде имала проактиван став за подршку проширењу. Они дефинитивно не припадају Макроновој струји, која инсистира на продубљењу пре проширења те у том смислу ми се можемо надати да се подршка даљем процесу проширења може очекивати”, додаје Лазаревићева.

“Оно што је изнео председник Макрон, то је познат став, није изненадио никога, ни нас, то шта Влада Србије ради, који су циљеви, не мења се ту ништа”, напомиње председница Владе Ана Брнабић.

Страни медији у тешку категорију сврставају Жозепа Бореља, шефа дипломатије Шпаније – Каталонца који се противи отцепљењу Каталоније.

Политико цитира бившег високог европског званичника који се пита да ли је приликом избора кандидата неко читао “спољне послове за почетнике” и разумео да Шпанија не признаје Косово.

“Мислим да су неки општи оквири нормализације већ познати, тако да неће бити значајних одступања, без обзира на то ко од стране ЕУ буде модерирао. У сваком случају, значајно је да ће неко ко долази из једне државе која није признала косовску независност бити тај који ће моћи да утиче на даљи ток дијалога”, наводи професор Факултета политичких наука Драган Ђукановић.

Кандидате српски званичници добро познају – из билатералних сусрета у нашој земљи или у иностранству. Председник поједине зове и пријатељима.

“То да ли имате добре личне односе, то је важно али неће то да опредељује нашу политику. Постављање Шпанца је за нас добра вест, али ми смо имали велике пријатеље у Туску и Јункеру, није ни Могеринијева била против нас, ни за нас. Не решава се да ли имате једног човека или два човека на својој страни, то мора да се реши договором Срба и Албанаца”, истиче председник Србије.

Не да мења позицију Белгије кад је реч о Косову, али да разуме позицију Србије, желео је Шарл Мишел, који долази на место председника Европског савета. Актуелни белгијски премијер својевремено је у Београд доносио и решења за Косово. Јавности она нису откривена.

Подели на: