Нова збирка песама „Исходиште“

Поезијом Наде Хаџи-Перић кроз Призрен некад и сад.

Песникињин живот је бомбрадовањем неправично истргнут из лепоте Призрена, а ова збирка је поетски сведок и болно ишодиште њене душе.

 

Пета збирка поезије „Исходиште“ Наде Хаџи – Перић, рођене Призренке, појавила се као резултат све чешћих одлазака у родни град, царски Призрен и све веће чежње за завичајем. Њена поезија је сва саткана од љубави према завичају и сећањима на дане детињства и младости проведене у Призрену али и нади да ће се Срби вратити у овај град.

Збирка песама „Исходиште“ свечано је промовисана 20. јуна у крипти цркве Светог Марка у присуству бројних угледних званица међу којима су били и игуман манастира Светих Архангела Михаило Тошић, генерал Божидар Делић и други. Старешина цркве Трајан Којић је поздравио госте уз кратак резиме о новој збирци поезије Наде Хаџиперић.

О књизи су говориле рецензенти: др Александра Новаков, историчар, професор Јелена Зеленовић и професор Милена Дорић. У музичком делу програма учествовали су професор Катарина Божић и професор Милош Николић.

Поезија нежељеног бега

-Божјом промишљу Нада Хаџи – Перић има своју мисију. Вратила се у Призрен и написала збирку „Враћам се“ . Сваком од прогнаних Призренаца донела је вест да је повратак могућ. Наставила је да одлази све чешће и написала збирку песама „Пођите са мном“ којом је позвала Призренце да је следе. Уверена да је то наш једини пут , написала је збирку песама „Надалиште“.

Њено ново станиште је Београд, то је њено „Прибежиште“. Но у „Прибежишту“ она се враћа у свој родни град, позива све друге и нада се… И данас двадесет година после … после изгнанства , песникиња пише о „Исходишту“, као полазној тачки косовскометхијског – српског, призренског расејања. И не само то, њеним стиховиам бележе се историјске чињенице нашег доба.

Нада сведочи истину која мора трајно да остане записана, лирски и танано али са поруком да се не заборави. Овако је говорила др Александра Новаков. Песма којом је отворена збирка „Исходиште“ под именом „Ја бих да заборавим, али не могу“ почиње стиховима о дану бомбрадовања „кад се живот преселио у подрум“.

Говори реалистички о догађајима када су миротворци донели на крилима пакете осиромашеног уранијума и сећа се /кад отераше, поробише,/ отеше, ишчупаше,/ најсветије што имам,/ моју земљу, моје Свете Корене/, /суштину мене./

Надања се не могу спалити

Поезија Наде Хаџи – Перић је поезија нежељеног бега, преко потребног враћања, поезија опомене, али и поезија наде, спокоја и мира. – Опростити и волети су два највећа искушења, а моћи опростити и волети највеће врлине једног човека. Она пати за својим домом, али та патња не представља кочницу, напотив она даје снагу за нову борбу.

Песникиња се и својим песмама, али и својим животом, као дорботворка и неко ко се стално враћа у Призрен и тамо прати и слуша преосатле српске душе, бори за свој град и своју земљу. Укупно тридесет и шест песама у овој збирци сведоче о томе како песникиња швата своју дужност да не заборави злочин, али и како је успела да сачува у свом срцу љубав и наду вођена вером.

У песми „Не дам“ ауторка говори о томе како јој се не да сломити дух и након стравичних призора туге и беспућа којима је присуствовала приликом прогонства, а и касније када се враћала родном тлу. Надања се не могу спалити, а ни дух се не може сломити, рекла је Јелена Зеленовић, професор српског језика и књижевности.

За Милену Дорић, такође професора српског језика и књижевности збирка „Исходиште“ одише најтананијим осећањима носталгије, лепоте живота и чистоте сећања на завичај, детињство, младост и љубав у непреболном Призрену. Као најрадоснији и расцветали цвет песникињин живот је бомбрадовањем неправично истргнут из те лепоте и ова збирка је поетски сведок и болно ишодиште њене душе.

– Нижући бисерје своје душе, ауторка се определила за класичну строфу и сонет, као плетиво које сведочи о тужним свакодневним титрајима њеног срца, који трају 20 болних година од страдања њеног завичаја, али и страдања наше светошћу обасјане косовско – метохијске земље, рекла је Милена Дорић.

С.Ђукић

Подели на: