О жичари сведоче још три преостале корпе на сајлама

 Жичара је радила 49 година, од 1932. до 1981. године када је прорадила Флотација олова и цинка у Првом Тунелу, па се онда није више жичаром транспортовала руда из Старог Трга до Звечана. Жичара је била дуга 6.350 метара

 

 

У 93 године од постојања Рударскo- мета – луршко-хемијског комбината „Трепчa“ из Звечана, много тога се мењало у највећем косметском колективу, проширивало и усавршавало у циљу повећања производње олова и цинка, пре свега, а онда сребра и злата и других пратећих метала. После Првог светског рата, Британци су 1925. године отпочели истраживање комплекса и 1927. године оснивају компанију „Трепча Минес Лимитед“. На месту старог рудника из средњег века, 1930. године се отвара нови рудник, Стари Трг. До Старог Трга изграђен је и нов пут од 9 километара из Косовске Митровице. Производња је врло брзо достигла бројку од 600 до 700 хиљада тона руде годишње, а у периоду од 1930. до 1940. године извађено је, како је „Трепчина“ архива забележила, 5.700.000 тона руде. По завршетку изградње поткопа на коти 610 хоризоната дужине 2.700 метара и постављањем пруге уског колосека, изградњом жичаре 1932. године и пруге на порталу за извоз руде, рудник је у целини почео са пробним радом. Кад су утврђене велике количине руде, Управни одбор компаније је 1929. године одлучио да се капитал повећа на 1.000.000£ ради изградње постројења за транспорт и флотирање руде, те изградње радничких насеља и стамбених објеката за службенике и инжењерски кадар у Старом Тргу, Првом Тунелу, Звечану. Жичара дужине 6.350 метара изграђена је 1932. године као најјефтинији начин транспорта извађене руде у Старом Тргу до Топионице у Звечану. Преко брегова, потока и шумовитих страна од Старог Трга до Звечана било је више од 120 челичних стубова преко којих се сајлама и гвозденим рударским корпама руда превозила из рудника до Звечана. – Данас су остале још само три корпе на сајлама од Топионице у Звечану до прве окретнице на странама Соколичког брда. Kод првог стуба, према скретању за Соколицу, највише се одвијала радња за снимање филма о „Трепчиној рударској чети“. Добро је што је тај стуб очуван. Ето, сведочи и о „Трепчи“ када је највише прозводила олова и цинка и других метала, али и о рударима „Трепче“ који су се супротставили да олово иде за Хитлера – каже Љубо Аксентијевић, некадашњи шеф „Трепчине“ грађевинске оперативе. „Трепча“ је бројне стубове продала у старо гвожђе јер је жичара била непотребна после почетка рада Флотације олова и цинка у Првом Тунелу 1981. године. Три празне корпе на првом километру жичаре на сајлама сведоче о једном времену када је „Трепча“ производила највише олова и цинка у Европи и када је она одлучивала цену ових метала на лондонској берзи. З.Влашковић

Подели на: