понедељак, 21. септембра 2020. | 21:18

Од Девине воде до манастира Мајке Божије Тројеручице

Цела историја Косова и Метохије је борба за српски идентитет. Ова наша Голгота је темељ за Васкрсење у Богу. Никако не смемо да заборавимо корен и темељ самог српског идентитета што и јесте наше Косово и Метохија, каже отац Фотије у разговору за наш лист

 

На северу Косова и Метохије, са десне стране пута који од Звечана води ка Зубином Потоку, налази се манастир Девина вода. Оснивање манастира се везује за постојање истоименог извора у подножју „Девиног брда“ у близини „Девине ливаде“.

Називи ових места сведоче о везаности људи овога краја за Пресвету Деву Богородицу, а сам извор се сматра лековитим и чудотворним. Следећи свој сан мештанин села Банов до, Велибор Спасојевић је на том кладенцу подигао чесму 2001. године и посветио је Светом Василију Острошком. После окупљања око новоизграђене чесме, мештани околних села су покренули иницијативу да подигну цркву у близини. Епархија рашко-призренска је подржала и благословила такву идеју и већ 2004. године је изграђена црква посвећена Икони Мајке Божије Тројеручице. Крај саме цркве, само пар година потом, Епархија рашко-призренска је подигла и манастирски конак. Ускоро ће и десет година од оснивања монашке обитељи на овом месту, у којој је већ осам година игуман протосинђел Фотије (Костовски).

  • Како је изгледао Ваш први сусрет са овом светињом?

Мој први сусрет са овом светињом је био пре десет година 2008. године када сам по благослову као јерођакон, дошао да служим Свету Литургију, на плочи манастирског конака који је био у фази изградње. А већ при мом следећем доласку, конак је био подигнут. И тада сам приметио лепоту овог места. Био сам фасциниран, одушевљен. Природа и пространство са једне стране, на једној висини, на пропланку, а у самом погледу се осликавају изузетни пејзажи у даљини, са погледом према осталим брдима и планинским венцима. Изузетан и чаробан поглед. А са друге стране конака, свака соба је окренута према Светом Храму, за мене је све то било чаробно. Ни у једном тренутку нисам помислио да ћу постати настојатељ ове светиње. Знам само да сам осећао велику радост, али моје помисли и жеље, никада нисам рекао нашем епископу, а ето убрзо је стигао благослов да будем не сабрат већ настојатељ баш на месту где ми је срце поскакивало од благодати Божије. Бог промишља о свима нама! Божијим благословом све бива!

  • У манастиру је много тога урађено од како сте Ви дошли. Требало је за све то доста новца, труда и подршке. Ко вам је све помагао?

Уз помоћ државе Србије, направили смо капију и један део оградног зида око манастирског комплекса. Направили смо продавницу за свеће и за сувенире, просторију за паљење свећа и просторију за одлагање алата и осталих ствари. Слава Богу постављен сам за игумана у манастиру који је имао свој храм и свој конак. Али, сусрео сам се са великим оштећењима на оба здања. Има ту још пуно тога да се поправи, и када су у питању темељи, и зидови и кровна конструкција, јер постоје пропусти настали приликом изградње. Поставили смо нову столарију на цео храм, уместо дрвених прозора, постављени су бетонски прозори са окнима, а као јединствено привремено решење, поставили смо нова алуминијумска врата.

  • Један од већих подухвата је и фрескописање цркве. Ко Вам је у томе помогао?

Црква је фрескописана трудом и залагањем Фондације „Делије“ из Београда. Веома пожртвована организација која помаже нашим светињама и народу широм Косова и Метохије. Изразили су идеју да храм манастира Девина вода буде фрескописан, а ја сам са великим одушевљењем прихватио ту њихову идеју. Фрескопис су радили млади уметници, фрескописци Урош Јелисавчић из Ужица и Дуња Миличевић из Ваљева и већ 2015. године су комплетно осликали цркву. Фондација „Делије“ је за нашу цркву приложила и нови хорос од патинираног месинга са дрвеним дуборезним детаљима, а њиховим залагањем урађен је и предиван мозаик на самој капији и велика дрвена врата.

  • У цркви је и велика икона Богородице Тројеручице. Да ли је и она поклон?

Икона је поклон манастира Хиландара нашем малом манастиру и донели смо је из те наше велике царске лавре. На тај начин смо остварили једну духовну нит, духовну везу између манастира Хиландара, између чудотворне иконе Тројеручице која се налази у Хиландару и наше мале и скромне обитељи Њој посвећене. За ову Богородичину икону смо, као што можете и да видите у цркви, наручили ручно дуборезни трон и Она сад тамо стоји и то нам је велики благослов и срећа. Недавно смо додатно украсили сребрним филиграном ореоле и руке Богородици и Њеном сину Господу Исусу Христу на овој икони, а украсили смо и њену трећу руку и Богородичине звездице које симболизују Њену девственост. Радујући се лепој икони, благодаримо игуману Хиландара оцу Методију, који је изразио велику духовну бригу за нашу малу косовскометохијску светињу. Овај предиван благослов је наша утеха за будуће постојање како нашег манастира, такође и нашег народа. Уздајући се у Божију милост и благослов Пресвете Богородице, молимо се за заштиту и спасење од свих искушења и недаћа. Слава Богу за све у свакоме тренутку.

  • Долази ли народ у Девине воде и одакле све?

Слава Богу, народ долази у манастир. Долазе људи да би учествовали у заједници са Богом на Светој Литургији, долазе и да се помоле Богу и Богородици пред копијом иконе Тројеручице. Ту сам и ја као свештеномонах да се заједно помолимо за духовно и телесно здравље свих који долазе. Долазе из околних села: Банов До, Жеровница, долазе из Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока и свакако сваки добронамерни човек и сваки верник из ближе и даље околине кад може долази и свраћа у ову обитељ.

  • Предајете веронауку у школи. Да ли деца воле веронауку?

Владика ми је поверио важно и одговорно послушање, да мисионарим међу ученицима у оближњим основним школама у Ибарском Колашину. У школама где предајем више од шест година, веронауку похађа више од 85 посто ученика. То је велики проценат и представља озбиљан приказ интересовања у овој средини за овај предмет. Нескромно је да говорим о свом учинку и о свом труду да овај проценат буде овако висок. Проценти похађања верске наставе показују и формално на папиру позитивну климу и свакако заинтересованост која постоји за веронауку међу ученицима и међу родитељима. Ја се трудим да пренесем ђацима веру у Бога, покушавајући да им приближим веру преко свог личног искуства. Ученицима предајем савесно, по плану и програму, објашњавајући им теологију кроз корелацију са другим предметима, како бих изазвао код њих заинтересованост за оно што чују. Често говорим о љубави, о правој апсолутној суштини Божијој који је љубав, који изражава своју савршену љубав стварањем свега видљивог и невидљивог, а такође говорим ученицима, да Бога срећемо на Светој Литургији, у Светом Причешћу, у Светој Православној Цркви. Често напомињем ученицима да су сви људи позвани да буду светитељи и да живе у Рају. Да су управо и они позвани да живе у Рају, али да се морамо одазвати на позив нашег Бога Исуса Христа, да приступимо и да покажемо Богу да га волимо.

  • Ваше ангажовање у просвети је свакако и један вид егзистенције манастира уз прилоге верника који посећују светињу и помажу? Да ли и Ви посећујете вернике који живе ту у околини?

Манастир Девина Вода живи од прилога верних који долазе, а ту је и моје ангажовање у просвети. Овај манастир је скроман и слабо ситуиран, а моје конкретно ангажовање у школама, омогућава овој обитељи да буде самостална и одржива у скромном контексту. Људи из оближњих села долазе, а за овај период мог обитавања овде, манастир је задобио пуно искрених пријатеља који су увек ту у сваком тренутку. Свакако да се међусобно посећујемо. Увек мора да постоји међусобно уважавање уз расуђивање, кроз призму љубави према Богу и Светој Цркви.

  • Наши манастири су познати по исцељењима болесника и по помоћи у разним ситуацијама. Дешавају ли се, оче, исцељења у овом манастиру?

Слава Богу да је Божанска благодат која немоћи исцељује и недостатке надопуњује присутна у изобиљу у нашим манастирима. Сви смо сведоци чудеса која се дешавају милошћу и човекољубљем које Бог излива над вернима и молитвеницима. Тамо где је велико страдање, тамо је и велика Благодат Божија. Косово и Метохија, вечито ратиште, вечита борба, вечито страдање и распеће, а ето ту, на истом том месту страдања, пројављује се велика сила Божија. ,,Велик је Господ и велика су дела Његова и нико није у стању да опева чудеса Његова“, говори псалмопојац Давид, а испуњава се и данас на страдалном простору државе Србије.

  • Оче, за време вашег монашког живота имали сте прилике да посетите многе светиње, ишли сте у Свету Гору… Који су манастири на вас оставили посебан утисак и због чега?

Посветивши живот Богу, радујем се сваком манастиру и славим Бога кроз Његова чудесна и дивна дела и преко Његових Светитеља и учитеља у целом свету. Света Гора је чудесна и посебна. Њена дуга историјска традиција монашког живота, њена изузетна молитвена тишина, чиста природа, и још много других ствари, очаравају посетиоце, а посебно вернике. Сваки манастир, сваки скит, свака келија на Светој Гори има своју свету историјску традицију, има своју духовну и физичку лепоту. Српски манастир Хиландар нас својом славном историјом одушевљава. Наш равноапостолни просветитељ и учитељ Архиепископ Сава је својим залагањем започео да изграђује духовно и физички ову свету обитељ. Његов отац Свети мироточиви Симеон, који је живео у тој обитељи и упокојио се тамо, такође је уложио себе и своју веру у Бога и својим аскетским трудом изграђивао ову светињу. По мом мишљењу, немогуће је да нам неки други манастир остави већи утисак до нашег великог манастира Хиландара, који је изродио велике светитеље и учитеље рода нашега. У манастиру Хиландару је свима познато да се налази чудотворна икона Мајке Божије Тројеручице која је такође Игуманија ове свете обитељи и као што сам рекао то је веза између Свете Горе и нашег малог манастира који је баш тој икони посвећен.

  • Можете ли оче да издвојите неки сусрет са неким духовником, Светим Старцем?

Моје скромно петнаестогодишње монашко искуство не може да говори о неком конкретном сусрету са Светим Старцима. Али ја мислим да уколико духом смиреним приступамо према сваком архијереју, монаху, монахињи, брату и сестри у Христу, а који живе у Богу, причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, онда свако од њих јесте Светитељ Божији. На Светој Гори сам сретао монахе испуњене Светим Духом који шире љубав око себе, као духовну енергију коју сам реално и истинито осетио. Често се сетим тих сусрета. Читао сам као цивил и као искушеник, да Свети Оци око себе шире позитивну енергију и реално је људи осећају. И ја сам тамо осетио оно што и бројни сведоци који су писали своја искуства и своја запажања из комуникације са светим старцима. Ето која је суштина наше посвећености Богу, да се испунимо Божијом љубављу.

  • И за крај овог нашег разговора, оче Фотије, кажите нам шта по Вама Косово и Метохија представљају за српски народ?

Косово и Метохија, земља славна и вољена, земља светитеља. Цела историја Косова је борба за српски идентитет. Ова наша Голгота је темељ за Васкрсење у Богу. Никако не смемо да заборавимо корен и темељ самог српског идентитета што и јесте наше Косово и Метохија. Наше светиње на Косову и Метохији увек су биле духовно надахнуће нашем народу и онима који га представљају. Господ да подари утеху и радост нама који живимо овде, а такође и свима који воле своју земљу вољену и славну. Бог да нас благослови, умножи и сложи у Њему.

Оливера Радић
Подели на: