Штампа

Економија спаја народе

ПАРАЛЕЛНИ ИНТЕРВЈУ: ПРЕДСЕДНИК ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕМАРКО ЧАДЕЖ И ПРЕДСЕДНИК  ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ КОСОВА САФЕТ ГРЏАЛИЈУ
 
Од  првих званичних сусрета привредних комора Србије и Косова  кренуле су активности на нормализацији односа и слободног протока робе и услуга. На  заједничку  иницијативу двеју  комора одржани су бројни састанци, сајмови, студијске посете  како  би се уклониле баријере  и  хармонизовали прописи. 
Како уклонити баријере за одређене компликоване процедуре, имају ли политичке елите у Београду и Приштини разумевања за привреднике и да ли се преговара о изласку на треће тржиште за „Јединство” говоре председник Привредне коморе Србије , Марко Чадеж и председник Привредне коморе Косова Сафет Грџалију.
 
Како бисте, у најкраћим цртама,  описали сарадњу привредних комора Србије и Косова и привредника уопште?
 
ЧАДЕЖ: У најкраћем – добра је, квалитетна и свакодневна, фокусирана на решавање сасвим конкретних проблема са којима се суочавају наше пословне заједнице, али и на регионално повезивање и побољшање пословно-инвестиционе климе на целом Западном Балкану. Привредна комора Србије и Привредна комора Косова су, од јуна 2013. имале, уз посредовање Еврокоморе, 17 сусрета на техничком нивоу, чији је циљ прагматично решавање питања од интереса за наше чланице ради лакше трговине и више инвестиција. Као резултат тог дијалога, између осталог имамо договор о прихватању резултата испитивања које обављају акредитоване лабораторије, размену информација о бонитету компанија, технички-оперативно регулисана питања арбитраже у случајевима спорова фирми, усаглашен фитосанитарни и већину ветеринарских сертификата... Решено је низ конкретних проблема привредника везаних за промет појединих производа као што су рецимо, сокови, супе, мајонез… Да је то што радимо у најбољем интересу компанија наших чланица доказује раст промета, сарадња све више фирми, чињеница да једне другима све више продају и једне од других све више купују, да све више размишљају о међусобном повезивању и удруживању, заједничком наступу на трећим тржиштима. О томе говоре и договорени послови после форума и сусрета које смо организовали и овде у Београду и у Приштини, међусобно и са другима из региона и податак да је пре три године на пољопривредном сајму у Приштини учествовало 20 компанија – чланица Привредне коморе Србије, а да је овог септембра било око стотину привредника. Препрека, нецаринских баријера, нерешених питања које отежавају свакодневно пословање компанија и даље је доста. Њихово отклањање у многим случајевима зависи од напретка у политичком процесу између Београда и Приштине, од решавања политичких питања које нису у надлежности комора и на које ми не можемо да утичемо. Можемо да укажемо на проблем, на последице по привреду, али не можемо да их решимо. Интересовање привредника да се преостали проблеми решавају, да се баријере отклањају, потврдило је и учешће око 90 привредника у дискусији која је одржана у ПКС у оквиру унутрашњег дијалога о КиМ који организују Кабинет председника државе и Канцеларија за КиМ.
ГРЏАЛИЈУ: Сведоци  смо  тога да је економска  сарадња између пословних заједница Србије и Косова далеко  напреднија у односу на политику, заправо  је сто корака испред политике, иако има  још простора да се  неке ствари  унапређују. Неопходно је да јача дијалог, сарадња, партнерство и једноставно да нађемо заједнички језик  како  да елиминишемо баријере,  јер ми живимо у 21. веку. Ово је век економије и у том контексту немамо више простора за експериментисање.  Плаши ме, то што су наше две коморе једине које не троше време да улепшају прошлост,  већ  градимо будућност, не само Косова, не само Србије него целе регије. Ја мислим да они који желе будућност ове регије морају узети као модел сарадње, сарадњу између ПКС И ПКК.
 
Још се чека на прелазима и по 20 сати, што је посебно тешко за производе животињског порекла. Како то превазићи ?
 
ЧАДЕЖ: Дугачке колоне на административним прелазима у оба правца, један су од највећих проблема са којима се привредници суочавају. Чињеница је да је у протеклом периоду постигнут напредак у комуникацији царинских служби, али проблем није до краја решен. Привредници указују на проблеме са путном инфраструктуром, опремљеношћу прелаза, комуникацијом између надлежних служби на прелазима. Радна времена инспекцијских служби су делимично усклађена. Даље унапређење дијалога царинских, ветеринарских и других служби, јесте оно за шта се залажу обе коморе. Верујем да ћемо сада након завршених избора и формирања владе у Приштини, заједнички наћи начина да се убрзају царинске процедуре како би се смањиле гужве. Надамо се брзом завршетку реконструкције прелаза Мердаре, а охрабрује и најава из надлежног министарства да ће наредне године почети изградња аутопута Ниш –Мердаре – Приштина, тачније првих 40 километара од Ниша до Плочника. Аутопут целом дужином од Ниша преко Мердара, Приштине, Тиране до Драча, омогућиће нам боље везе са косовским и албанским тржиштем и излазак на још једну - луку у Драчу. Реализација овог регионалног инфрастуктурног пројекта допринеће бољем повезивању пословних заједница, смањењу трошкова и времена за превоз робе и путника, већој атрактивности за инвестирање и пословање крајева кроз које траса аутопут пролази...
ГРЏАЛИЈУ: Недавно сам био у Београду и  када сам пролазио  границу у Мердару   био   сам шокиран  пошто сам видео два стравична призора. Ти призори су били управо када се уђе из Приштине пут Београда колона камиона је била око осам километара а када уђете из Србије  на Косово , колона је око четири колометра. Од тих четири километра колоне из Србије на Косово било је преко 200 шлепера, док ми говоримо о дијалогу, о партнерству, о интеграцијама. Дакле, ови  призори који најбоље доказују колико смо близу а тако далеко једни од других. Мислим да то не иде у прилог томе што се прича јер, једноставно државе и народе спаја економија. Тим путем пролазе новинари,  дипломате, разни аналитичари и можете да замислите какав је то призор и шта мисли свет о нама.
 
Акцизна роба се дистрибуира у Албанију где се препакује и шаље на Косово. Да ли и тај проблем чека на политичко решење?
 
ЧАДЕЖ: То јесте један од проблема који чека политичко решење. Да би прешла административни прелаз роба мора бити означена акцизним маркицама, а због исписа „Република Косово” на тим маркицама, промет је онемогућен. И због тога привредници своју робу на косовско тржиште допремају преко Албаније. Два пута плаћају акцизу чиме трпе директну штету, то повећава и цене производа, што наравно није у интересу ни произвођача, а ни крајњег потрошача.
ГРЏАЛИЈУ: Дефинитивно мислим да је  економска сарадња између Србије и Албаније  на добром колосеку, јер су политички проблеми решени. Нема неких баријера и једноставно они то паметно раде  и убудуће биће  још  више српске робе и у Албанији а преко Албаније ће ући на Косово. Мислим да  проблем са акцизном робом  не иде у прилог доброј сарадњи између Косова и Србије . Морамо ојачати дијалог да то партнерство иде директно а не преко посредника. Јер, ту где има пуно посредника сигурно има и непожељних ствари. Дијалог између коморе Косова и Србије управо се своди на то да приближавамо интересе заједница, елиминишемо баријере за производњу и да  транспарентно и отворено објавимо рат сивој економији која је канцерогена болест и  за Србију и  за Косово, када је у питању економски развој.
 
Да ли једнако третирају проблеме обе привредне коморе, односно обе пословне заједнице?
 
ЧАДЕЖ: У свакодневној смо комуникацији и међусобно и са нашим чланицама. И Привредна комора Србије и Привредна комора Косова су прва адреса на коју се привредници обрате када имају проблем. Трудимо се да им, колико је у нашој надлежности, али и у контакту са ресорним институцијама решимо те проблеме и да, колико год можемо, будемо подршка једни другима. Мада укупна трговина расте, укључујући и набавке од косовских произвођача, разлика у промету је велика, између осталог и због разлике у производним капацитетима, висини инвестиција... То дугорочно посматрано не би требало да буде тако. Циљ нам је, не само да олакшамо трговину, да повећамо и уравнотежујемо промет, него и да искористимо све потенцијале за сарадњу, подстакнемо улагања, заједничку производњу за трећа тржишта, привучемо инвестиције у заједничке пројекте. Стабилност, раст и развој у интресу је чланица обе коморе.
 
ГРЏАЛИЈУ: Нећете веровати да имамо сталне контакте са Привредном комором Србије, али то није вест. На Балкану само лоша вест је вест а добра вест никада није вест за било који проблем, било ког бизниса било из Србије на Косово, било са Косова у Србију. Ми имамо дневне контакте и покушавамо на најбољи могући начин да решавамо те проблеме. На крају крајева само кроз дијалог и добру вољу  могу се решавати ти проблеми.  Оно што је најбитнија ствар, нисмо ми једини који смо актери у томе јер имамо добру сарадњу са разним агенцијама . Ту је царина, ветерина, управа прихода и у том контексту покушавамо да то елиминишемо. Кад год нека фирма са Косова има неки проблем у Србији ја зовем Београд. Ако се и  не може решити тај проблем, макар психолошки и морално биће пружена подршка да се  ти људи не осећају да немају где да се обрате и да су им затворена врата у Србији и на Косову.
 
Има ли начина да се реши проблем железничког и поштанског саобраћаја који је функционисао до 2007. године?
 
ЧАДЕЖ: Саобраћајна инфраструктура и везе су предуслов унапређења економске сарадње било где, па је логично да су привредници заинтересовани за успостављање железничког, поштанског, па и авио саобраћаја. Од посебног значаја за привреду је да се омогући превоз робе железницом, јер је разлика у односу на камионски транспорт огромна. О томе смо разговарали и на то указали и у оквиру дијалога две коморе, помогли на екпертском нивоу да се размотре техничка решења. Међутим, коморе то не могу да реше, јер ту није реч само о техничко-технолошким условима, већ  и о имовинским питањима, која се решавају на другом – политичком нивоу. Коморе као представнице пословних заједница, разумеју комплексност политичког процеса и осетљивост имовинских питања, али верујемо да ће се у наредном периоду кроз политички дијалог наћи решење, које ће привредницима омогућити да брже и јефтиније превозе робу.
ГРЏАЛИЈУ: Ако ви анализирате наше политичаре  доћи ћете  до закључка  да увек причају о некаквим интеграцијама у ЕУ са неке политичке димензије. Ја мислим да ми морамо  направити, пре свега,  економске интеграције и поставља се питање како ми можемо направити економске интеграције у ЕУ ако ми не искоришћавамо оно што имамо. Ако  гледате Европу и развијени свет,  видећете  да  они граде ауто цесте и  будућност економског развоја управо је на железници. Ми имамо железницу  која је  ван употребе. То је лепота која убија. То треба да буде што пре решено. Ми као коморе смо већ четири-пет година имали контакте између Железнице Косова и Србије. Било је ту разних контаката, разних предлога и  близу је  било  да се на неки начин хармонизује. Али,  ипак, на Балкану никада се не може причати о чистим економским проблемима без политичке конотације и упаво ту, где се меша политика, на неки начин процеси се успоравају. Рећићу вам искрено,  да они који причају највише о нормализацији односа између Београда и Приштине имају страх  да дође до тога, а бизнисмени су активни, конкретни, знају шта хоће и они то раде на најбољи начин. Јер, на крају крајева заједничка сарадња  је као вода. Сама проналази своје путеве а ми као институције морамо урадити све да железница буде у функцији економског развоја. Можете замислити да ми не можемо послати писмо или пошиљке било из Београда у Приштину било из Приштине у Београд. Пошиљке иду преко Беча. Поставља се питање о чему ми онда причамо и да ли наш разговор губи  суштину, јер ако ми немамо слободно кретање роба, људи и  услуга онда о чему причамо како ћемо бити део Европе. Хоћете да будемо проблем Европе или ћемо бити део процеса изградње нове Европе. Нека то мисле наши политичари.
 
Да ли се ЦЕФТА споразум поштује у пуном капацитету од стране Београда и Приштине?
 
ЧАДЕЖ: Иако је ЦЕФТА споразум на снази, трговину и укупно пословање отежавају нецаринске баријере, које су заправо кршење тог споразума. Типичан пример су проблеми са брашном и грађевинским материјалом које имамо последњих месеци. Такође и кад регулатива, закони, уредбе, прописане процедуре нису спорне, привредницима живот и пословање итекако умеју да искомпликују различита тумачења људи на терену, на административним прелазима. Дешава се да све иде како ваља и онда ођедном камионе заустави нечије тумачење неке одредбе. И онда настаје проблем, привредници се жале и ми морамо да реагујемо. То јесте наш посао, али би било боље када бисмо сву енергију и усмерили на решавање проблема који објективно постоје, а нису производ слободних тумачења, када бисмо време које утрошимо на интервенције посветили другим активностима на повезивању компанија, креирању заједничких пројеката...
ГРЏАЛИЈУ: Ако погледамо  неке анализе које смо направили у задње време, чули  политичка  контра  објашњења и неке говоре око Цефте, морамо шватити да први суштински корак после Пакта стабилности за ову регију је управо био Цефта споразум. Са косовске стране када је потписан овај споразум 2006. далеко више се гледао са неке политичке димензије него са економске димензије. Осим тога, тај споразум у то време је  потписан од Унмика. На крају крајева није то само да човек победи . Важно је да учествује у том контексту ја мислим да је било ту неких баријера, али ако ви направите неку анализу стања са временске дистанце  где смо били пре пет  година, пре  десет  година,  мислим да има доста  позитивних помака. Само чињеница да се процеси унапређују и да Цефта није више оно што је била  и 2006. године. Сада има Цефта плус, Берлински процес и нови пројекти. Сматрам  да ми морамо бити део тога, али бити спремни  како од тога направити ефекте, да од тих пројеката добију све чланице а не да се једноставно губи  време у томе ко ће направити више баријера.
 
Очекујете ли скоро отклањање свих техничких проблема и хармонизацију прописа?
 
ЧАДЕЖ: То је оно на чему ми инсистирамо. Верујем да ће реализација вишегодишњег акционог плана за регионални економски простор, на коју су се све владе на Западном Балкану обавезале допринети бржем решавању таквих проблема. Да ће владе своје ресурсе и капацитете усмерити у том правцу. Многе ствари у региону морамо заједнички да урадимо. Да хармонизујемо прописе, сертификате, да инспекцијски надзори буду синхронизовани, да имамо регионални економски простор, заједничко тржиште без баријера, да камиони не чекају 15 сати на границама… то је нешто што заиста можемо да урадимо и што ни у политичким размерама никоме не може да штети. Од тога све наше економије могу да имају само користи.
ГРЏАЛИЈУ: То ми радимо као коморе већ одавно. Наш је циљ да покушамо да елиминишемо све те баријере. Баријере не могу да се елиминишу ако нема хармонизације  докумената. Јер, на крају крајева та хармонизација ће сигурно утицати на то да се смање трошкови  пословања. Уколико се  неки докуменат или неки сертификат из Србије не признаје на Косову или с Косова у Србији требају увек нове анализе, нови докази а све то кошта. Када се томе додају  разна уверења код нотара то само отежава и елиминише могућност да будемо конкурентни. У том контексту неопходно је да  шватимо да је потребна  хармонизација  и  склањање тих баријера  за добробит оба народа и будућност.  Светска банка  и Међународни  монетарни  фонд приликом анализе о процени  економског  развоја  и економске сарадње између разних држава, узимају управо  као индикатор време проведено на граници. Ако се то узима као модел за анализу економске сарадње Косова и Србије па и осталих у регији мислим да смо далеко од пожељних дестинација.
 
Да ли се преговара о заједничком изласку на треће тржиште?
 
ЧАДЕЖ: Заједничке компаније, инвестиције, производи, учешће у добављачким иницијативама великих компанија из света, обједињени наступ на светским сајмовима, трећим тржиштима, међународним тендерима – кључни су за све мале економије на Западном Балкану. Најбитније је да расте свест да су нам тржишта мала, да су капацитети наших компанија, част изузецима, недовољни да се самостално изборе на међународном тржишту, да једино обједињеном понудом можемо да победимо конкуренцију… Важно је и што смо једни у другима препознали пожељне пословне партнере и што расте степен поверења између наших привредника. На привредним коморама је да им укажемо на могућа тржишта, да им отворимо врата, да им помогнемо да се удруже и заједнички изађу пред купце и инвеститоре из света.
ГРЏАЛИЈУ: Поставили сте јако добро питање . О томе причамо са  господином Чадежом, јер смо као коморе  ојачали  дијалог и сарадњу. Наш је заправо, циљ да  ојачамо  сарадњу и разговарамо  како направити заједничке фирме, како направити заједничке конзорцијуме. Не само међу бизнисменима  Србије и Косова него и регије, јер имамо шансу да искористимо неке предности ове сарадње, да заједно будемо и у трећим државама. Не заборавимо једну ствар, Србија има јако добре односе са ЕУ, има јако добре односе са Турском, са бившим државама Совјетског Савеза. А још када се томе дода и несврстани свет, ја мислим да је то потенцијал који кроз дијалог треба да се искористи, јер ми смо мале државе и само заједно можемо бити део изградње и део тога да искористимо све могућности које можемо добити као посебне резултате у нашем дијалогу. То ће сигурно  бити један од наших циљева и убудуће. 
 
Да ли сте задовољни како власт у Београду, односно у Приштини подржава и подстиче привреду?
 
ЧАДЕЖ: Привредна комора Србије је успела да изгради ефикасан механизам утицаја привреде на креирање привредног амбијента и да унапреди дијалог са владом, ресорним министарствима и институцијама. Влада и друге надлежне државне институције имају законску обавезу да о свим прописима од значаја за привреду прибаве мишљење Коморе, а привреда, односно Комора могућност да учествује у целини законодавног поступка. И наша комуникација и дијалог нису засновани само на законској обавези, већ и на истинској спремности представника државе, почев од премијерке и министара лично, да се укључе у решавање сасвим конкретних проблема и реализацију иницијатива привредника. Представници ПКС су укључени  у више од стотину радних група, комисија и других радних тела за измене појединачних постојећих и доношење нових прописа. Уз све то са ресорним министарствима и НБС формирали смо 13 сталних радних група како бисмо иницијативе и проблеме привредника разматрали и решавали у ходу – брже и ефикасније. Нагласио бих да када је реч о реализацији иницијатива ПКС и ПКК за унапређење сарадње, велику подршку имамо и од Канцеларије за Косово и Метохију.
ГРЏАЛИЈУ: Ја мислим да не постоји више алтернатива да ни једна држава не може да постигне социјални  ни политички мир без економског развоја, не може да интегрише процесе  ни да поправи имиџ државе без економског развоја, што показује колико је  и значајно да се да више простора економском раду. Мени је драго да су у Србији економски резултати далеко видљиви и што се тиче страних инвеститора и што се тиче раста извоза . Нажалост, на Косову још смо у неком непожељном нивоу. Имам страх да ми далеко више производимо политичку агенду него економску агенду и ако једна мала држава као Косово у току једне године има три извора онда је тешко причати о економском развоју или о  економском  развоју као приоритету. Али,  мислим да ће људи шватити да се не живи од прошлости, да се не живи од патриотизма, живи се од конкретности и од економског развоја  било  на Косову било у Србији. Економски развој  мора да се ослања на два кључна индикатора а то је образовање и владавина закона и правде. Када то шватимо тек онда ћемо причати о правим потезима за економски развој и перспективу за све нас .
 
Да ли теже прави искорак Приштина или Београд да се нађу практична решења која ће функционисати без баријера и омогући слободан проток робе и услуга?
 
ЧАДЕЖ: Не бих давао такве оцене. Чињеница је да смо једно време имали смањену динамику у решавању проблема на које указују привредници, услед избора и формирања нове владе у Приштини. И то и није било неочекивано, као и свуда у време изборног процеса. Верујем да ћемо у наредном периоду имати и више и боље комуникације и да ћемо лакше долазити до решења у интересу привредника. Оно што је важно, мислим да политичке елите и овде и тамо шватају колико је важно да привреде сарађују и да што се компаније више буду повезивале, што више грађани буду осећали добробити економске сарадње, да ће и нормализација политичких односа бити лакша, да ће се и у политичким процесима лакше долазити до решења.
ГРЏАЛИЈУ: Могу вам рећи да као председник коморе не припадам ниједној политичкој партији. Ја верујем само у будућност а будућност се гради на економском развоју. Та тзв. сарадања у регији је од кључног и великог значаја. Опет говорим које су то обавезе од Берлинског процеса, шта тражи ЕУ од тога и мислим да због тога  имамо далеко више могућности да будемо прагматични, да будемо конкретни и да аргументовано причамо о проблемима. Ако ви гледате тај дијалог политичара као неко ко и не зна реалност на овом простору сигурно ће имати некакво негативно мишљење да ли је то припрема за неки рат, да ли је то психолошки рат и шта је то у питању. Ми као бизнисмени, као коморе идентификујемо  проблем и једноставно, никада се не може решити проблем ако ви немате снагу да се сукобите са проблемом.  И, ако већ постоји тај проблем које су алтернативе, тако да та прагматичност и то што ми дајемо право да кроз дијалог решавамо проблеме треба да буде модел и за политичаре . Битна ствар је што у овоме морам бити искрен. Господин Чадеж је једна значајна личност и то је  човек који ће пуно значити за будућност Србије. Можда није њему част ако неки Албанац прича о њему тако позитивно, али на крају крајева ми не можемо бити сви добри али барем да покушавамо да ценимо и да подржавамо оне који су бољи. Када је у питању сарадња између двеју комора то је без преседана као модел. Можда у Србији људи још не знају да  реч господина Чадежа има далеко већу тежину вани него у Србији. У том контексту мени је драго да сам имао прилику да са њим сарађујем. Човек је од знања, ослобођен од предрасуда, гледа у  будућност кроз рушење баријера и економски развој.
 
Може ли се из свега наведеног закључити да је привреда талац политике?
 
ЧАДЕЖ: Економија свуда, мање или више, трпи утицај политике, не само у овом региону и у односима Београд – Приштина. Као што се и економска кретања свуда одражавају на политичка збивања. Не функционише привреда у неком вакууму, мимо политичких збивања и утицаја. Наш посао као пословних асоцијација јесте да нашим чланицама пружимо подршку у међусобном повезивању, у јачању капацитета наших компанија, да препознамо проблеме привредника и да решавамо оне који не зависе од високих политичких одлука. Ми ћемо увек нашим владама давати конструктивне предлоге како да се баријере које стоје на путу боље привредне сарадње отклоне, да се људи и роба несметано крећу, да слободно тржиште функционише, да наше фабрике више раде и извозе, да умрежавају и удружују ресурсе, заједнички инвестирају, запошљавају људе и боље послују…
ГРЏАЛИЈУ: Дефинитивно да има ту неких  баријера, али, не може се рећи да је то талац.  На крају крајева да је талац политике не би имали преко 500 милиона робе из Србије овде и добру сарадњу, не би имали тај заједничкин форум који сад има секретаријат, не би били модел за сарадњу   за УН, за Брисел, Париз и Берлин. Без обзира на то што постоје неке предрасуде око наше сарадње ми идемо даље. На крају крајева ми веријемо у будућност.  Мени се људи чуде  одакле ми толико воље да радимо заједно, пошто ми је породица страдала у претходном рату. Али,  ја верујем у будућност, јер добра сарадња са партнерима у Србији и регији улива наду да ми сви гледамо у будућност а не да се бавимо тиме шта је било у прошлости. Мислим да је  ово добра порука за политичаре. Ако сматрате да нешто урадите за ваше народе, да градите перспективу, покушајте се окренути  према будућности. Будућност је само економски развој и бољи живот за све нас јер друге алтернативе нема. Ако ви анализирате државе ЕУ да ли ви мислите да ту има пуно љубави. Не, има само интереса за сарадњу и да се од тог интереса направи бољи живот за све људе који живе у оквиру ЕУ. Једном сам био у Индији у једном кампу студената и научио једну ствар. Када се они моле Богу јако суштински и филозофски кажу: „Боже подари ми снагу да прихватим оно што не могу да променим, Боже подари ми снагу да променим оно што могу да променим”. Према томе, ја радим оно што могу да градим за будућност, јер прошлост се не може враћати ни овај тренутак се не може више вратити. Ајмо сви заједно да гледамо у будућност и бољу перспективу. То што се догодило нама деведесетих да никада се не догађа никоме. И,  зато морамо да будемо хероји модерног времена а херој модерног времена је онај ко гради будућност уз дијалог уз партнерство, уз економски развој у интересу бољег живота за све нас. Р. Комазец