Штампа

Запад истрајава на признању резултата бомбардовања Србије

ЗОРАН МИЛИВОЈЕВИЋ, КАРИЈЕРНИ ДИПЛОМАТА

Убиство Оливера Ивановића, упорност Приштине да поништи закон о оснивању специјалног суда за злочине ОВК, поразни учинак међународне заједнице на КиМ,   игнорисање  договореног у Бриселу и позиви појединих западних држава Србији да призна Косово, само су неки од актуелних проблема  косовског чвора. Шта нас очекује и   шта нам је чинити да не изгубимо територију  и народ на КиМ и  да релаксирамо притиске Запада поводом Косова и Метохије, о овим и другим питањима  за „Јединство” говори  Зоран Миливојевић, каријерни дипломата.   

Очекујете ли да ће истрага о убиству Оливера Ивановића  бити ускоро расветљена?

Овако како истрага тече и начин како се одвија не даје основа да можемо да закључимо да ће та истрага да буде квалитетна и да ће да да коначан резултат, иако  је то веома важно. Сасвим је  сигурно  да је велика одговорност међународног фактора из простог разлога што међународни фактор контролише све што је политички и безбедносно релевантно у Приштини и везано за приштинске власти. Према томе, у мери у којој  је  међународни фактор заинтересован да се то заиста разреши у тој мери ћемо имати више или мање резултат ове истраге. Поготово што је Србија потпуно из истраге искључена и што су могућности да Србија томе допринесе на један квалитетнији  начин онемогућено.  Од стране међународног фактора  је  поручено да је то у искључивој надлежности косовских власти. Због тога подвлачим чињеницу да много тога зависи од међународног фактора. Ко би могао одлучујуће да допринесе успеху , па сигурно служба. Тамо је и Нато присутан преко Кфора, тамо су присутне све те да кажем најјаче службе водећих земаља Запада. Значи,  ако неко може да открије и да да резултате онда су то службе и зависи од њиховог интереса колико ће то бити могуће.  Откривање правих виновника убиства и мотива убиства може многе ствари да разреши па и чији су интереси тамо уплетени. У сваком случају то је било на штету српских интереса како год ми на то гледали и сигурно је да је у функцији дестабилизације  стања међу српским живљем на овај или  онај начин. Ради се, ипак, о једном угледном човеку, без обзира на његове политичке ставове,  и ради се о стварању зоне страха на северу Косова која не може бити у интересу српског народа и српског становништва. Дакле, ја нисам неки велики оптимиста, поготово ако је у то умешан албански фактор и у колико западни спонзори новопрокламоване албанске државе немају  интетреса да тај албански фактор даље на неки начин прозивају.

Убиством Оливера Ивановића  манипулише се и у Београду и у Приштини од одређених политичких структура. Колико оптужбе  коришћене у политичке сврхе могу бити опасне и одвући  истрагу у  погрешном смеру?

Ја бих подсетио на квалификацију коју је Београд  дао,   а то је  да се ради о чистом тероризму.   По начину извођења је неспорно да је то један терористички акт, то је прва ствар. Друга ствар,  Београд је одмах понудио добре услуге и  директно укључење . Према томе,  Београд има интереса да се то потпуно расветли. Треће, ствар квалификација о политичком убиству је смишљена како би се Београд довео у везу, како би се уствари уопште присуство Београда и деловање Београда на северу Косова довело у питање. То је смисао тезе о политичком убиству. Односно, теза која треба да створи утисак око међусобног обрачуна са  политичким предзнаком између Срба и потреби да се интервенише на том простору како би се обезбедио мир и стабилност а на уштрб српских интереса на северу КиМ. То је суштина и све треба довести у контекст и ставити у мозаик притисака који су на сцени, везано за статус Косова и Метохије, за отварање питања за решавање косовског чвора у наредном периоду чему смо сада сведоци.  Имамо силне поруке са Запада које то потврђују и просто назнаку да косовско питање треба решити сада у једном кратком року везано за евроинтеграције и за стање у региону. Према томе, то треба ставити у исти контекст и то је  једино објашњење које ја имам.

Ако се вратимо уназад и погледамо целокупан учинак   међународне заједнице на КиМ, може ли се са правом рећи да је њена мисија пала на испиту на КиМ?

Ако гледамо стање на Косову и Метохији онда је сасвим сигурно да је пала на испиту. Ово  што су једино успели да ураде а то је да обезбеде самопроглешење такозване независности Косова. То је  очигледно био политички циљ од почетка. Али, када погледате објективно стање на КиМ  како тај народ живи и на једној и на другој  страни,  ту нема никаквих резултата.  Уосталом,  да је то тачно показује и однос западних спонзора према самом Харадинају и влади Харадинаја  која није одговорила на главне захтеве западних спонзора. Сама чињеница да рецимо Американци и Енглези не дају визу за  улазак у њихове земље Харадинају,  довољно говори шта мисле о њему  и о власти у Приштини. Нећу да причам о овим стратешким интересима које косовске власти нису  одрадиле а то је демаркација са Црном Гором,   питање везано за остваривање бриселског споразума ...  Са  друге стране када погледате опште стање  политичко,  економско,  социјално и безбедносно, то сигурно не можете квалификовати као успешно.

На  завршеном  Светском економском форуму у Давосу  као и у свим  дипломатским контактима Србије са западним земљама,  незаобилазна тема  је  КиМ и нормализација односа са КиМ. Шта се под тим подразумева  и шта нам је чинити?

Потпуно је јасно да је првобитно и коначни циљ Запада, односно западних центара моћи да се  признају резултати 1999. године.  Дакле, војна интервенција Нато и успостављање независности Косова која је проглашена 2008. године. То је кључни циљ и притисак према Србији   иде у том правцу. И све ово чему смо сведоци  и што је председник Вучић недавно рекао ако од нас траже да признамо ту границу показује шта је крајњи  циљ. 

Србија ће бити у наредном периоду под великим притиском  везано за то питање. А шта је Србији чинити?

То је   по мени да истраје на ставу да не може једна страна да добије све а  друга ништа. Друго,  да без компромиса нема решења. Треће, да само могу Срби и Албанци да нађу решење у корист и једне и друге стране и четврто да нема одустајања од принципијелног става да је статус Косова неупитан. Значи, постоји Резолуција 1244 а  међународни односи се мењају. Видели   смо шта каже вицеканцелар Аустрије и није он једини. Према томе,  у таквим међународном околностима  када се свет мења, када су се околности промениле,  Србија мора да остане на свом ставу везано за Косово и Метохију.  Да не одустаје од својих права,   да активном политиком даље јача свој међународни полажај   имајући у виду и односе са другима осим са Западом. Дакле, тражити  модалитете који ће уважити и српске интересе.

У којој мери унутрашњи дијалог о КиМ помаже да боље,  али и реалније сагледамо проблем наше јужне покрајине?

Унутрашњи дијалог траје и нема никаквог смисла сада то заустављати и затварати. Треба пустити да он траје  на начин како траје. Шта год ми мислили,  сви у том дијалогу учествују. Чак  и они који кажу да не учествују званично али износе ставове.  Свака странка која изађе са неким ставом, значи учешће у тој врсти дијалога. Ту је ствар доста јасна и нема никаквог разлога да се тај дијалог доводи у питање.  Косово и Метохија   није страначка ствар и  нема смисла да се тако поставља. О Косову и Метохији мора да се разговара као о националној ствари . КиМ  као питање мора да буде  релевантно за сваку странку, сваку , сваку идеологију и за сваког појединца. Оно је важно и за Србина у Аустралији,  у  Америци, Немачкој,  Црној Гори,  Шумадији, Београду или било где јер је то национална ствар. О њему се не може разговарати као о некаквој политичкој опцији и као тренутном политичком интересу. У том смислу ми морамо имати државни и национални   став  о томе   и у томе морају учествовати сви. Свака институција и појединац морају имати свој део одговорности  о томе. Јер,  то није прича дневно-политичка него дубоко национална и  у том смислу њена важност превазилази унутрашње поделе, унутрашње односе и унутрашњо - политичка препуцавања по било ком основу. Дакле, унутрашњи дијалог нека се одвија,  како се одвија а какав ће се став заузети то је сада друга прича. Ми преговарамо са ЕУ о нормализацији односа у неутралном статусу ЕУ. ззКолико је значајан међународни положај Србије код решавања косметског питања? Положај Србије је свакако ојачао и то је видљиво. Међународни односи су се променили. Не треба нам ту никаква анализа, јер  имамо и конкретне доказе о томе што Америка у својој и спољно-политичкој и безбедносној стратегији то недвосмислено каже. Дакле, износи  да није једина у свету, да не одлучује о свему те  да постоје и партнери и ривали. Председник Трамп је у Давосу потврдио своју доктрину да се морају уважавати и неки други фактори у свету и да  се у таквим околностима  не могу доносити одлуке једнострано и  преко колена. То је доста важно за Србију  имајући  у виду спољну политику Србије која вођена у задњих две, три године  на један активан начин. Србија има одлучан став  да се не  одриче својих пријатеља и својих интереса који нису везани искључиво само за евроинтеграције и за тај стратешки циљ.  Такав однос   даје могућност Србији да таквом политиком обезбеди да и други фактори  имају  интереса. Не треба заборавити Русију и  Кину. Таквом политиком Србија, не само што јача међународни положај, него и на неки начин јача принципе на којима  заснива  свој спољнополитички положај а то је, војна неутралност, политичка независност, сарадња са свим факторима који су од националног и државног  интереса и вођења рачуна о односима  са суседима и у региону без провоцирања, без отварања спорних питања са једним конструктивним и активним приступом у корист мира, стабилности и одрживог развоја. То што Србија избегава да се на било који начин конфротира са било којим суседом, што не подлеже провокацијама суседа, што избегава да отворена питања ставља на прво место и да их додатно политизира , то је нешто што даје квалитет међународном положају Србије, односно,  јача њен међународни положај. Инсистирање на економској димензији,  на отворености, на миру, на стабилности  је права формула, не само за јачање тог положаја него и за одрживост тог положаја. Уосталом, да не буде спорно војну неутралност су потврдили и најзначајнији фактори у самом Нато. То да Србија може да има и добре односе  са Русијом, Кином, западним партнерима  и са осталима потврђују управо  ти  најважнији фактори. Значи не доводе их у питање и нема разлога да Србија не остане на тим линијама и да преко те спољно-политичке позиције  ствара и амбијент и простор за решавање ових најважнијих националних питања,    као што је Косово и Метохија.

Шта мислите о позиву   председника Вучића на стварању  економске заједнице земаља региона?

То је једна поштена и искрена понуда . Конкретна и права иницијатива. Ми смо сви у некој међузависности.  Потпуно је јасно да је економија  прво политичко питање за све нас. Ту нема изузетака. Исто важи за Србију, за БиХ,  Албанију, Црну Гору, Македонију... По угледу на неке друге моделе, например, модел Скандинавије, или модел Вишеградске групе итд.  где се државе суседи у једном региону организују ради ефикаснијег обезбеђења одрживог развоја у функцији сопствених интереса. Не може никоме да смета чињеница да би са једним таквим моделом ми од четири и по милијарде дошли рецимо на девет милијарди прихода и ишло би у корист свих . Ако ви обезбедите  економско социјалну сигурност, ви тиме обезбеђујете политичку сигурност. Релаксирате политичке односе. Задовољни грађани се не буне. Када су сви задовољни у региону онда спорна отворена питања долазе у други план, онда се лако решавају, онда се ствари не политизирају. Не производе тензије и сукобе. Повољна економско -социјална ситуација релаксира политичка питања, релаксира политичку ситуацију и ствара услове  за стабилност и безбедност. Р. Комазец