Интернет издање - архива
Штампа

Појединци да би се дочепали власти оптужују сопствену државу за злочин амнестирајући Албанце и страни фактор

На бранику је севера КиМ и здравства  од 1999. године,  заједно са Оливером Ивановићем и осталим виђенијим Србима али, и  целим  српским народом са севера Космета. Није било лако одупрети се Албанцима и међународној заједници, која им је увек држала страну,  затварајући очи пред српским жртвама, погромима, уништењу и узурпацији српске имовине. Зато је улога ових људи неупитна. Најрадикалнији и најупорнији у одбрани здравствених институција  Републике Србије на Косову и Метохији др Милан Ивановић  говори за „Јединство” о тим годинама, тамничењу и сатанизовању Оливера Ивановића од стране Албанаца и међународног фактора, о разилажењу са Оливером и оптужбама на рачун Срба и Србије, од стране  појединих лидера опозиције у Београду, за његово убиство, али и о будућности здравства на КиМ .  
    
 
Да ли вам је било  тешко као човеку и  лекару слушајући појединце   из Београда   који су вас оптужили да нисте  ви као лекар смели саопштити смрт Оливера Ивановића, зато што сте били политички неистомишљеници?
 
Познато је  да смо Оливер и ја  били у саставу Српског националног већа  северног Косова и Метохије, које је   у једном дужем периоду била кровна организација  преко које су се Срби организовали да се изборе за опстанак на својим огњиштима и на својим радним местима. У томе смо имали доста успеха.Њих није било тада нигде, њима је стало до Косова као до лањског снега, њима је било равно све до Косова, па и само Косово.  Никада они нису ни видели Косово и Метохију преко својих високих зидина којима су за кратко време опасали своја имања, своје виле и замкове   на Дедињу, Врачару и  Сењаку. Они који  никада нису били на Косову и Метохији, а то су  махом   лидери опозиције,  немају право да спочитавају другима који живе на Косову и Метохији са својим породицама.  Онима  који нису исказали плашљивост  попут њих,  који очигледно нису смели да кроче на Косово већ су са безбедне дистанце оптуживали Србе и државу  Србију, као и последњи пут,  да убијају  Србе, иако је сваком детету на КиМ јасно да ова поплава насиља које траје 20 година,  јесте насиље над Србима  од стране Албанаца. Да су то етнички мотивисани злочини у функцији етничког чишћења и остварења вековног сна Албанаца путем насиља о стварању велике Албаније. Према томе, изјаве појединаца су у функцији манипулације, не би ли дошли на власт а пре свега до градске, односно  државне касе. 
 
 Првих  година  сви су Срби били уједињени и сложни око начина одбране Севера. Како је дошло до разилажења између вас и Оливера,  заправо, како је Оливер остао скоро усамљен  по начину решавања проблема са Албанцима и међународном заједницом?
 
Тешко је говорити сада у овом тренутку и у овом контексту о Оливеру Ивановићу . Од 1999. године Оливер је био председник Извршног одбора СНВ а ја сам био члан Извршног одбора и члан председништва СНВ.  После те или две године изабран сам  за председника СНВ. Разишли смо се у политичким ставовима о  начинима и методама борбе за очување Севера и Косова и Метохије. Оливер је означен као флексибилнији  и  кооперативнији. Ја сам припадао једном већинском радикалнијем кругу. Јер,  ми смо у СНВ  имали представнике свих странака,  пошто је  то  била ванстраначка организација. Било је доста људи који нису припадали  ниједној  политичкој  странци. У тим условима успевали смо да остваримо јединство и да демократски доносимо одлуке. Оливер је био у мањини а ја сам онда у дужем периоду био и председник СНВ. Значи, били смо касније политички неистомишљеници, али сматрам  да те политичке разлике не дају право никоме да мени једноставно не дозвољава да искажем своје мишљење и на данашњи дан и у данашњим условима. Те демократске величине које имају само демократско у називу њихових странака и организација, треба да знају да је демократија цивилизацијска тековина која гарантује слободу говора и мишљења. Дакле, нису они позвани да одлучују ко има права да искаже своје ставове а ко не. Никада ништа добро нису учинили за Србе на Косову и Метохији, нису ни крочили на КиМ и паметније је да се тим поводом не оглашавају. Зна се да Приштина има своје плаћенике и у политичким структурама у Београду. Ставови појединаца у Београду не разликују се од ставова Рамуша Харадинаја, Кадрија Весељија или Тачија. Заправо, они су заузели сличне ставове  покушавајући да наметну кривицу неком другом, да направе дестабилизацију и на северу КиМ, да би остварили своје циљеве имплементирањем специјалних полицијских и безбедносних снага на северу КиМ, а то се може само оптужбама Срба да су криминалци. Значи, појединци у Београду имају свој интерес да оптуже Србију и Србе за злочин не би ли се дочепали власти и касе а Албанци имају интерес да заузму север, иако  је познато да је организатор криминала управо Приштина, да је поплава овог насиља управо из Приштине као албанског  центра. Дакле, оптужбама упућене нашој држави да је у дослуху са, наводно, криминалцима са севера Косова и Метохије, који ето ведре и облаче,  па како они кажу постављају и све председнике општина, директоре, заобилазећи чињеницу да су председници општина добили  преко 80 процената подршке грађана,  зато што их је држава предложила и због њиховог ауторитета. То су покушаји да се њихова легитимност и легалност оспори. 
 
Да ли се ви,  ваша породица,  ваши пријатељи и ваше комшије  плашите како кажу „српских  криминалаца” са Севера или упада и инцидената Албанаца са југа?
 
То је тенденциозна замена теза да се  жртве прогласе кривцима а да се злочинци прогласе жртвама . Познато је да сам ја због својих политичких ставова прогањан  и сатанизован од стране косовских институција. Стално сам био присутан у њиховим медијима  на негативан начин, на начин представљања као криминалца, као терористе, као вође групе која врши организовано насиље и угрожава животе припадника међународне заједнице. Оливер Ивановић је такође у последње три и по  године оптуживан и сатанизован, без обзира што су га у дужем временском периоду, односно до хапшења, оцењивали као глас разума, као толерантног Србина и слично. Ја сам, такође, био изложен покушају хапшења од стране Унмика. Потерница је  откривена за мном 2002. године. Послали су читаву војску од 40 оклопних возила и стотине припадника међународне полиције и Кфора  да ме ухапсе. Избегао сам хапшење и касније на суђењу доказао своју невиност. Био сам  жртва тог њиховог прогона и покушаја  да ме сатанизују, да ме прогласе кривцем за  насиље које су они изводили  на северу Косова и Метохије. Процесуиран сам од стране њихових институција и од стране Еулекса као терориста, оптужница је била за тероризам, за угрожавање живота припадника међународне заједнице. Позвали су ме као и Оливера на ислеђивање у јужну Митровицу, међутим нисам се одазвао том позиву јер никада им нисам веровао. Никада им нисам веровао, не верујем им ни сада и захваљујући томе нисам био ухапшен. Оливер је отишао на разговор после тога је провео три године у затвору. Ја сам успео после више месеци да их натерам да се то суђење  и поступак обави у Звечану  у полицијској станици од  стране представника косовских институција , Еулекса и у присуству великог броја грађана. После тог ислеђивања и  истражног поступка  након три месеца од стране Еулекса проглашен сам недужним. Значи, они су преварили Оливера  позвали су га да да изјаву а онда су га утамничили . Међународна заједница и косовске институције  три и по године Оливера су подвргли сатанизовању. Окривили су га,  не само  медији  већ косовске и европске институције као што је  Еулекс. Окривили су га за смрт десетине Албанаца, окривили су га за наводне злочине, за лажне злочине  за које није крив. Ето ко је од њега правио мету. Међутим,  то наше нове демократе из Београда неће ниједног тренутка да кажу. Неће то да кажу с обзиром  на то да су неки од њих плаћени  најчешће прљавим парама од стране Приштине или су  обичне марионете Запада који  их  је доводио  на власт.  Сада је очигледно да Запад  поново покушава да дестабилузују демократски изабрану власт а доведе власт која би им  била слепи послушник. Тако да заиста не могу да се плашим криминалаца под знацима навода са севера Косова и Метохије, јер на Косову је за  ових  19 година било  на стотине хиљада злочина.  Срби су убијани, киднаповани, вађени су им органи, али први пут је сада та теза присутна да Срби сами себе убијају, управо о овом злочину који се одиграо над Оливером Ивановићем. Наравно и мотиви и налогодавци се не разликују у ових 19 година. Албанци покушавају да остваре  свој стратешки циљ застрашивања Срба, прогоном Срба који се десио на највећем делу територије Косова и Метохије и сада највише смета север Косова и Метохије.  Тако да је  јасно ко је имао мотив и ко је стајао иза овога.  То свакако  никако не могу да  буду  Срби нити нека изборна утакмица и кампања у којој је Оливер учествовао и изгубио изборе могу да буду разлог. Избори су се десили пре више месеци тако да сада  када су избори завршени тиме је  мање то уопште могуће. Апсурдно је и помислити  да би Оливер могао да смета сопственом  народу и сопственој држави, поготово властима. Наша држава не убија свој народ и  не  дестабилузује сопствену земљу. Срамне су такве оптужбе. Српски народ и у Србији и у нашој јужној покрајини одлично зна коме је и зашто у интересу да   дестабилизације територију  Косова и Метохије па и Србије у целини.
 
Значи ли то да су одређени људи спремни да кажу  све   па и да користе убиство  Оливера Ивановића да би политички профитирали?
 
  Очигледно је  да  је једна страшна злоупотреба у питању.  Они који кажу да је држава,  да су Срби нацртали мету као што каже Јанковић, који никада није хтео да заштити оне којима је заштита  била потребна а они су били Срби са КиМ, иако смо се обраћали много пута и усмено и писмено, то раде смишљено не би ли на томе политички профитирали. Не само он,  ту је  и Шутановац који каже, „ако проговориш метак поводом злочина над Оливером”,  или Тадић и Вук који кажу да је у питању политичко убиство по моделу Милошевићевих тајних служби  из деведесетих. Значи, директно а без икаквог доказа окривљују  српске институције, Србе,  српску државу за убиство.  Да не говоримо о оном такозваном независном новинару Лекићу који каже да се није  убиство Оливерово  одиграло у Ђаковици, Дечанима и Приштини већ у северној Митровици чиме јасно алудира на државу.  Очигледно да је ово  плански организовано да идентичне ставове има и приштинска страна и да им је исти газда. Чак ни Приштина   није толико  била острвљена као ови такозвани лидери опозиције из Београда. Дакле, чак је и Приштина била много уздржанија од ових који би желели по сваку цену, по цену губитка Косова и Метохије да дођу на власт а зна се да су нам они отежали положај довођењем  Еулекса, маргинализовањем Унмика и  Резолуције 1244. Тада су усвојили Тадић, Јеремић и Ђилас  челници Демократске странке  ону  албанско- америчку резолуцију о Косову,  о довођењу Еулекса, Ахтисаријев  план по коме ради Еулекс о надгледаној назависности за Косово и Метохију. То је била непоправљива и  највећа издаја Косова и Метохије. Сада се  служе свим средствима да  преко друштвених мрежа  као и  медија који су у њиховим рукама, односно у страном власништву, да  још једном  преваре народ, да доврше започето пљачкање ове наше државе коју су довели до банкрота.
 
Како објашњавате то да појединци оптужују Србију  за безбедност Срба на КиМ,  игноришући чињеницу да Косовом вршљају стране обавештајне службе, косовске безбедносне и полицијске снаге, а  да Србија војно и полицијски не може деловати на КиМ?
 
Апсурдно. Само је у време њихове власти, а они су готово дванаест година били на власти,  било много више насиља на Косову и Метохији,  много више убистава и појединачних и групних,  много више паљења цркава и  рушења надгробних споменика. Стотине гробаља је затрто. Тадашња опозиција није то злоупотребљавала, није  на бестијалан начин на који они злоупотребљавају,  оптуживала тадашњу власт  и сопствену државу за   те злочине,  већ је јасно указивала на   кривце. Данас када они нису на власти, када су опозиција а ова власт је добила двотрећинску подршку , када су они практично остали у једном политичком сензусу , не сраме се,  не стиде се  већ   бестидно тврде да  власт  у Београду, која нема механизме власти ни судске ни  полицијске,   кривац  за безбедност на  КиМ.  Тиме амнестирају албанске злочине. Тиме проглашавају Србе и нашу државу  кривцима  и директно помажу Албанцима у остваривању њиховог циља.  А,  њихов циљ је завршетак плана о наставку  етничког  чишћења Косова, план зацртан Призренском лигом о стварању велике Албаније.
 
Ниједно убиство над Србима за све ове године није расветљено. Очекујете ли расветљавање убиства Оливера Ивановића?
 
Па ми знамо шта стоји из убиства Срба на Косову и Метохији. Знамо и ко стоји иза убиства. Стоје исти они који стоје иза бројних насиља над Србима. Ми смо успели да се организујемо да се почетак те истраге обави на рационалан начин да  то раде институције српске државе и Приштине. Обдукцију су вршили  наши обдуценти професорица Матејић са Медицинског факултета у Косовској Митровици и доктор Грџалију са Института судске медицине у Приштини.   Сматрали смо да треба да  наше институције  и институције у Приштини активно учествују у  спровођењу истраге   да би истрага била и брза и  ефикасна, да би се са  досадашњим  моделом  заташкавања злочина  престало. На томе је Београд од почетка инсистирао.   Међутим, очито је да до тога неће доћи. Мали је то простор. Постоји  на КиМ и десетине и десетине страних обавештајних служби тако да је немогуће да се не знају кривци. Коме није у интересу да се кривци пронађу, па управо онима који су нас бомбардовали због наводних злочина над Албанцима а сада би се  налажењем криваца показало да  ето „јадни незаштићени Албанци”, како су их представљали, чине злочине над Србима. Тако да би целокупна њихова стратегија на дивљачки Нато бомбардовањем била откривена, њихова лицемерна политика потпуно изашла на светлост дана. Само треба гледати мотиве и  све ће бити ту потпуно јасно.
 
ЕУ је ставила пред Србију да до 2019. године потпише правно обавезујући споразум о нормализацији односа са Приштином као услов евроинтеграција Србије. Мислите ли да српски народ на КиМ разуме под којим се притиском налази Србија када је у питању КиМ?
 
Мислим да је српски народ на КиМ  свестан ситуације и да Срби својим останком и опстанком практично омогућавају и повећавају шансе да се дође до неког прихватљивог решења. Мислим да  јакој Грачаници треба јака Косовска Митровица, као што јакој  Косовској  Митровици треба јак Београд. Међународне околности се мењају. Нема више униполарног света. Имамо чињеницу да су земље које су нам пријатељи и које су нас подржавале у нашој борби онолико колико су могле сада могу много више него раније. Мислим ту на Русију и Кину које чине наш положај  нешто лакшим  него пре. Не знам шта значи правно обавезујући споразум. Ако бисмо гледали тумачење  немачког амбасадора то значи да прихватимо да Косово постане члан УН.  Мислим да бисмо тиме запечатили нашу судбину и то је нешто што је неприхватљиво за нас Србе. Сматрам  да време ради за нас и да  уђемо у један процес који се не мора  и не треба одмах да  заврши. Мислим да је  неминовност  да поделимо неке тешкоће  са  старијим и млађим генерацијама и да  суштинско и национално државно  пиитање решимо на начин да не изгубимо Косово и Метохију.  Јер, губитком КиМ,  изгубили бисмо наш идентитет, изгубили бисмо нашу духовност и културу, изгубили бисмо нашу државност, наше корене.  И, наравно,  у том и таквом случају прети опасност да нестанемо и као народ и као држава,  да не говоримо о економским мотивима и о чињеници да је Косово и Метохија најбогатији део наше земље. 
 
Има ли потешкоћа у раду Клиничког центра Косовска Митровица и   верујете ли да ће здравство на КиМ остати у систему Републике Србије?
 
Наше институције, институције у здравству и образовању у којима је запослено  више хиљада Срба су  у образовном  и здравственом систему Републике Србија.  Нас Приштина не препознаје. Клиничко - болнички центар у Косовској Митровици, односно у Грачаници као и  Универзитет у Косовској Митровици Приштина не препознаје као косовске институције. Јер, ми смо заиста оно што чини државу Србију овде. Иако то неки  политичари из Београда  не препознају сигурно да ће то бити препознато од стране народа. Ми смо сада Клиничко -болнички центар а добили смо и нова одељења као шта су  скенер кабинет, онколошко а у току ове године кренуће се са изградњом Института судске медицине и Анатомије као још једног атрибута државности. Недавни долазак председника Вучића,  непосредно после бестијалног злочина над Оливером Ивановићем,  показује да је држава Србија ту са нама, да је председник државе  са нама у најтежим тренуцима. Ја сам  имао састанак  са министром здравља и од стране председника је потенцирано да ће се радити у још већој мери на јачању наших институција, да ће се приступити што се тиче Клиничко - болничког центра и санацији зграда болнице, да ће се купити нова опрема. Иначе, добили смо и ове године од стране Канцеларије за КиМ, министарства и косовско-митровачке општине више апарата који омогућавају бољу здравствену заштиту. Значи, да ће се купити потребна опрема, да ће се успоставити стална и континуирана веза и сарадња  са Клиничким центрима у Србији са  Војномедицинском академијом и да ће веома брзо  приступити и кадровском јачању. Све ове ствари  показују да је држава са нама на КиМ и да ради на јачању наших институција. То је оно што јача оптимизам да ћемо се изборити за наше стратешке циљеве,  за наша основна људска права које нам други  угрожавају а не наша држава која се бори заједно са нама.
 
У више наврата Албанци, уз помоћ међународне заједнице на КиМ, покушали су да интегришу здравство па чак и силом  заузму Здравствени центар у  Косовској Митровици.  Да ли је било лако  20 година  истрајавати у  борби за очување Здравственог центра и уопште севера КиМ?
 
То је био основни циљ Приштине. Управо да се ми интегративним процесима уклопимо и интегришемо у њихов систем у њихове институције а да наше институције, српске институције престану да постоје. На срећу то се није десило.  Али,  то наравно не виде они који су дошли на власт помоћу истих ментора који су ментори косовске независности, тајкуни  који наравно из својих замкова на Врачару, Дорћолу, Бањици и Новом Београду   не види то,  већ безочно  лажу народ.  Ми смо се томе супротставили и водили разговоре са међународном заједницом око здравства или  како су они рекли повратка Албанаца у здравствене институције на северу  КиМ.  На једној  страни су били   косовске институције,   Унмик, Кфор, Светска здравствена организација, Међународни комитет црвеног крста  и Уницеф а на другој смо били ми Срби и у тим разговорима и преговорима нисмо прихватили долазак Албанаца у Здравствени центар у Косовску Митровицу. Ми се слажемо да и Срби и Албанци имају право да се лече, да имају право да раде али смо тражили да се  око 6 хиљада прогнаних српских здравствених радника врати на своја радна места јужно од Ибра, пропорционално и размерно и успели смо да издржимо. Успели смо да издржимо тај притисак да издржимо чак те насилне покушаје Албанаца уз помоћ  њихових ментора да преузму здравство на северу. Значи, било је и насилних покушаја и  изазивање инцидената. У једном тренутку је било 400 Албанаца  у болници,  али одбранили смо се од тих покушаја насиља и издржали смо  и заједно  били у томе. Да поменем и Оливера и Вука Антонијевића  и Ракића и остале. Заједно смо били и  потпуно јединствени а Београд је примењивао понекад и репресивне мере. Мене су два пута смењивали. Године   2002. био сам директор Здравственог центра  због аутономије, некоперативности и неприхватања да албанске институције заживе био сам смењен као и  2009.  године од стране Тадића зато што сам подржао, као тадашњи заменик директора Здравственог центра, Тому Николића.  Мислим да  ова власт има демократски капацитет,  ма  колико опозиција покушавала да  прикаже себе у том демократском светлу, управо су они примењивали за  различита мишљења силу. Ја имам другачије мишљење од садашње власти  и по питању  косовских избора,  међутим нису уследиле никакве репресивне мере  око мог статусног положаја и места на коме се налазим.Немам исто мишљење  са  властима у  неким стварима  и то сам исказао више пута. Очигледно да је демократски потенцијал ове власти знатно, знатно већи од претходника. 
 
Можемо ли нешто научити од Алнабаца  када  је у питању   јединство  око националних   интереса?
 
Албанци су врло хомогенизовани у остваривању своје стратегије и својих стратешких циљева. Код нас је ситуација другачија. Ја мислим да се они суштински не разликују око тих круцијалних питања. Дакле, ту нема разлике између Албина Куртија од рецимо Харадинаја или од Тачија.  Разлике су можда минорне у начину постизања циља.  Али, циљ када је у питању национални интерес Албанаца је исти. Код нас би морао да постоји један национални програм, један државни програм,  једна црвена линија преко које се не може ићи. Неки Срби јако воле власт  и да би дошли на власт не либе се  да угрожавају   државни и национални интерес . Неопходна је слога, неопходно је  јединство, макар код једног минималног броја циљева на којима морамо  заједнички да радимо.  А, мислим да је  један од тих најважнијих циљева државотворних и националних  очувања КиМ, односно решавања овог питања на начин да га ми не изгубимо. Р. Комазец
 

ЈЕДИНСТВО
 

Издаје: Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"

Редакција "Јединства"
Приштина - Косовска Митровица
Ослобођење 1
тел: 028-497-333
тел/факс: 028-497-339

Представништво у Грачаници
тел: 038-64-282

Представништво у Београду, Крунска 44
тел: 011-3237-298

ФОТО галерија