Штампа

Понудити више туристичких производа

Др Бранко Красојевић, саветник у Канцеларији за Косово и Метохију о покретању туризма на КиМ
                   
За Бањску, као перспективну туристичку дестинацију, веома је важна сарадња Канцеларије за КиМ, Рашко – призренске епархије и Општине Звечан, каже др Красојевић
Доктор менаџмента Бранко Красојевић лиценцирани је стручни консултант од старне државне Агенције за регионални развој. Са тимом туристичких стручњака различитих профила, ради на решавању проблема у туризму. Красојевић је и самостални саветник у Канцеларији за Косово и Метохију. Са њим смо разговарали о условима за покретање и развој туризма на КиМ, посебно у севрном делу.
          
                                                                                     
Како оцењујете природне и друге услова за покретање туризма на Косову и Метохији?
 
           -Туристичка валоризација природних ресурса од значаја за туризам КиМ показала је да су они пођеднако вредни као и материјални (археолошки локалитети, манастири, цркве, тврђаве...) и нематеријални културни ресурси (традиција, обичаји, фолклор, песма, игра, занатске вештине...). Међутим, за разлику од културних ресурса који су једним делом претворени у туристичке производе и углавно заступљени у понуди КиМ на домаћем и међународном туристичком тржишту, природни ресурси су потпуно запостављени и нису укључени у туристичку понуду. То се првенствено односи на потенцијале језера Газиводе и планину Мокра Гора (општина Зубин Поток), планину Рогозна (на територији општина Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан и Лепосавић), флору и фауну јужних падина Копаоника и термоминералне изворе Вучанске бање (у општини Лепосавић), реку Ибар (на простору општина Лепосавић, Звечан и Косовска Митровица), хипертермалне воде Бањске у општини Звечан, Грачаничко језеро у општини Грачаница, Шар планину у општини Штрпце итд.  Међутим, да би се туризам на поменутим локацијама развио мора се инвестирати у инфраструктуру коју чине: туристичко информативни и визиторски центри, купалишта и плаже, тематски и забавни паркови, одморишта поред путева, забавно рекреативне стазе и путеви (трим и стазе здравља, видиковци, панорамски путеви, бициклистичке и пешачке стазе...), уређене обале река и језера са пратећим мобилијаром, објекти за СПА и велнес, спорт и рекреацију, посматрање природних реткости, за авантуристичке активности итд.
 
Можете ли нам, као искусни туризмолог, рећи шта је то што туристу највише привлачи  и какав туристички производ може да понуди северни део Косова који је и у безбедносном смислу повољнији од других крајева?  
 
            -Захтеви тражње се све брже мењају те би у складу са најновијим трендовима требало понудити микс више разноврсних туристичких производа као што су активности у природи (шетње, бицилизам, планинарење, Виа Ферата, спорт и рекреација, брање лековитог биља, печурака, оријентиринг, едукативне радионице...), разгледања  археолошких локалитета (нпр. Улпиане), бројних цркава, манастира, тврђава (нпр. Звечан, Ново Брдо), посете манифестацијама, прославама, фестивалима, винаријама (нпр. у Великој Хочи). Сва разгледања би требало реализовати у пратњи стручних туристичких водича, а све траженији су анимација и аниматори у туризму за децу и одрасле. У туристичке програме би требало уврстити много више интерактивних садржаја у којима би туристи и мештани заједно учествовали. У последње три године Агенција за консалтинг и менаџмент „Саветник у туризму“ из Београда, припремила је стратешке Програме развоја туризма Општина Грачаница, Лепосавић и Звечан, као и сеоског насеља Велика Хоча у Општини Ораховац. У овим документима и њиховим акционим плановима, јасно је истакнуто које туристичке производе треба развијати, на који начин, из којих извора финансирања и ко је за то надлежан.
 
Новцем из државне „касе“ као и средствима ЕУ,  урађено је доста тога што инфраструктуру и неке објекте туристичке намене (Рајска бања у Бањској...) на северу коначно доводи у ред. Од каквог је то значаја?
 
           -Туризам је готово немогуће развити без одговарајуће саобраћајне, комуналне и туристичке инфраструктуре (објекти за информисање, рекреацију, едукацију и забаву излетника и туриста).  Од пођеднаке важности је изградња туристичке супраструктуре - угоститељских објеката, галерија, изложбених, конгресних и забавних објеката који су у непосредној вези са угоститељским објектима и објектима спортско рекреативног садржаја или са њима чине јединствену целину. 
 
За даљи развој Бањске, као перспективне туристичке дестинације, веома је важна сарадња Владе РС, односно Канцеларије за КиМ, Рашко – призренске епархије и Општине Звечан који улажу велике напоре при реализацији овог пројекта. 
 
На позив Канцеларије за КиМ и ове године ће осам општина са већинским српским становништвом представити своју туристичку понуду на Сајму туризма у Београду од 22. до 25. фебруара.
 
Зубин Поток је место у коме су већ кренуле неке редовне туристичке активности као што је планинарење, пењање на Берим, рафтинг, ловно-риболовни туризам на језеру Газиводе...?
 
           -Зубин Поток има велики туристички потенцијал и квалитетно залеђе, те не чуди да су се на овој туристичкој дестинацији јавила прва туристичка кретања после ратних сукоба.  Међутим, за организованији и квалитетнији приступ потребно је основати рецептивну туристичку агенцију која би доводила туристе у овај крај. Недостаје и туристичка организација која би у маркетиншком смислу промовисала активности у туризму, по угледу на Туристичку организацију Грачанице која бележи одличне резултате  у последње две године, на бази усвојеног програма развоја туризма. Туристичка асоцијација Косова и Метохије (ТАКИМ) би се морала професионализовати јер њени чланови имају друга основна занимања, а ентузијазам није довољан за профитабилно пословање  у туризму. Од посебног значаја на плану туризма у Зубином Потоку био је пројекат  „ОУТДООР ИН“ са пет компоненти који је покренуо низ других активности у туризму. Охрабрује да је „Колашин превоз“ управо основао туристичку агенцију која би уз постојећи аутобуски возни парк могла допринети бржем развоју туризма, првенствено северног дела КиМ.
 
Како видите могућности за развој сеоског туризма на КиМ за шта има много могућности али не и навика?
 
           -У руралном (ван насеља) и сеоском туризму (у сеоским насељима),  потребно је креирати регистар свих заинтересованих сеоских домаћина који имају вишак стамбеног простора који би ставили у функцију туризма и пласирали вишкове својих (али и комшијских) пољопривредних производа туристима у приватном смештају (у становима, апартманима и кућама), уместо што их износе на градске пијаце, јер су земљорадничке задруге углавном престале са пословањем. Неопходно је спровести обуку сеоских породица у сврхе подизања нивоа свести о значају туризма, како би се започело са овом врстом „бизниса“ у туризму али и обуком оних које већ послују али посустају или имају потешкоћа у пословању. 
 
Какве су шансе за зимски туризам на Шар-планини када су хотели  у сталној опасности од приватизације на албански начин, и од могућности да падну под власт Приштине?  
         
 -Независно од имовинско правних, односно власничких односа, велики помак у развоју туризма било би повезивање Брезовице са Поповом Шапком у Македонији, јер туристи не посматрају простор у административним границама већ  туристичку дестинацију у целини. Тако би се продужиле скијашке стазе и укрупнила понуда у виду интегрисаног туристичког производа. Управљач у сарадњи са надлежнима за туризам Шар планине би морао да понуди више туристичких производа у сва четири годишња доба, јер приходи од зимског, првенствено ски - туризма, нису довољни за покривање фиксних  годишњих трошкова и рентабилно пословање. Руковођење овом туристичком дестинацијом мора се поверити професионалном менаџменту независно од националне припадности што би утицало на повећање запослености и животног стандарда локалног становништва овог краја.  
 
Често се помиње и верски туризам. Како гледате на ту врсту путовања и привлачење туриста имајући у виду да на Косову има шта да се види? 
 
 -За домаће туристе у оквиру културног и ходочасничког  туризма посете манастирима су веома важне са верског и едукативног становишта. Посета би било много више када би се безбедност и сигурност повећала.
Легенда: Бранко Красојевић                                             Славица Ђукић