Интернет издање - архива
Штампа

Професор др Верољуб Станковић, декан Факултета за спорт и физичко васпитање Приштина- Лепосавић о раду ове високошколске установе

Постављено Локалне вести са КиМ

Скоро ће две деценије од измештања свих Факултета Приштинског универзитета и њиховог рада у привременим седиштима на северу Косова и Метохије. Од те већ давне године с краја прошлог века до данас радите овде у Лепосавићу. Генерације студената завршиле су овде своје студије, и данас је тако, Факултет наставља свој образовно наставни процес и мисију педагошког високошколског рада, образујући кадрове за спорт и физичко васпитање. Како је радити сада и овде, уз осврт на период који је прошао?

Мандат сам преузео октобра 2015. године, али сам и раније био укључен у процес
управљања Факултетом, на позицији Продекана. На овом Факултету сам радио и у моменту његовог дислоцирања у Лепосавић, па сам прилично добро упознат са свим материјалним, просторним, кадровским и другим проблемима. Јасно Вам је да је Универзитет у Приштини, као и факултети у његовом саставу, увек био више од високошколске установе, да је донекле обављао и политичку функцију, у својству одбране националних интереса на овим просторима. Радили смо у јако отежаним условима, са мањком просторија, мањком наставних средстава и опреме, али никада са мањком ентузијазма. Покушавали смо да створимо нормалне услове за рад, у оквиру друштвено-политичког контекса. Није увек било лако. Или боље да кажем – никад није било лако. Јасно нам је било, и тада и сада, да нашу борбу морамо усмерити на повећање и одржавање квалитета, у најширем могућем контексту. Од момента презумања мандата, Факултет је успешно окончао неколико ствари од виталног значаја за опстанак установе – добијена је дозвола за рад, акредитиацију установе, акредитацију новог мастер студијског програма, акредитацију установе као научноистраживачке организације, покретање часописа „Пхyсицал едуцатион анд спорт тхроухг тхе центуриес“, формирање „Заједнице Факултета спорта и физичког васпитања Србије“, чији су чланови сви сродни факултети Србији. И наравно, организујемо сваке године од почетка мог мандата Међународну научну конференцију „Антрополошки и теоантрополошки поглед на физичке активности од Константина Великог до данас“ која је ове године по обиму највећи догађај у нашој научној области у Србији у последњих 15 година. Организована су бројна предавања по позиву, чиме такође покушавамо да подигнемо квалитет наставе. Наравно, простора за рад и напредовање увек има, али сматрам да смо пуно постигли и да смо трасирали прави пут ове установе. Наравно, борба за квалитет наставника, сарадника и студената је непрестана. У Лепосавићу је изграђена спортска хала, студентски дом, редовно се одржава и стадион ФК Ибар, а и близина Копаоника сигурно да вам значи за практичну наставу студената.
Узевши све у обзир, колико користите ове компаративне предности? Практични део наставе обављамо у Спортској хали СТО Лепосавић, салама за физичко у основној и средњој школи у Лепосавићу, на фудбалском терену СТО Лепосавић и мини- пич терену, на основу споразума о пословно-техничкој сарадњи које је Факултет склопио. Сарадња са школама и СТО Лепосавић је коректна, услови за рад су
задовољавајући, термини су дефинисани и поштују се. Ове године смо практичну наставу наставног предмета Активности у природи одржали на Копаонику и језеру Газиводе, што је било феноменално искуство за студенте, па ћемо вероватно ову праксу наставити. Управо смо окончали практични део наставе наставног предмета Смучање, на Копаонику, као и сваке школске године, одакле такође носимо дивне утиске. Наши студенти су имали час обуке са тренером биатлон репрезентације Србије – Алмиром
Џековићем. У току одржавања наставе, Факултет је на Копаонику организовао и пету међунардну научну конференцију: “Антрополошки и теоантроплошки поглед на физичке активности од Константина Великог до данас”, којој су студенти могли да присутвују и стекну додатна знања, од врсних стручњака из земље и иностранства.

Ближи се крај и ове наставне године, колико студената имате и које су активности сада на
Факултету? На Факултету се настава огранизује у оквиру три акредитована студијска програма. У
школској 2017/18 години, на основне академске студије физичког васпитања и спорта уписали смо 120 студената, односно пуну акредитациону квоту. На мастер академским студијама имамо два студијска програма. На студијском програму - физичко васпитање и спорт, у школској 2017/18 години, попунили смо акредитациону квоту – 50 студената, такође и на студијском профраму – физичко васпитање, рекреација и здравље – 25 студената. Посебно ћу нагласити да има много заинтересованих кандидата за упис на
мастер студије, увек много више од расположивих места. Редовна настава траје до 30. маја, после чега организујемо редовни испитни рок. Припремамо се за нови Конкурс за упис на основне студије, за школску 2018/19 годину. Осим редовне наставе, на Факултету је организован програм сталног стручног оспособљавања и усавршавања кадрова, за велики број спортова. У вези са овим, потписали смо и велики број споразума о пословно-техничкој сарадњи, ради лакшег лиценцирања кадрова који заврше Програм на Факултету.

После свега, какву поруку шаљете новим бруцошима који можда имају у плану студије спорта И физичког васпитања?
Порука је једноставна, упишите овај Факултет и целог живота бавићете се једним дивним занимањем. У вашем свакодневном раду радићете један веома хумани позив, чији је императив створити здравог, васпитаног и образованог човека.

Савремени услови живота подразумевају потребу за већом рекреацијом. Осећате то сигурно као потребу да преко младих људи које образујете што даље стигне порука за здравим начином живота и за масовније бављење спортом. Како повећати ту активност и утицати на стил живота младих?
Многи лекари, као и други стручњаци све више упозоравају на проблем недовољне физичке активности људи, која узрокује многе здравствене проблеме који последњих година све више долазе до изражаја, нарочито болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, као и других поремећаја и деформација повезаних са седећим делом човековог тела. Због тога, спорт и физичко васпитање нису само научне
и васпитно образовне теме, већ и друштвене теме, које траже и друштвено одговорно понашање у савременим условима живота људи. Зато ћу се овом приликом посебно осврнути на физичко васпитање, јер оно чини окосницу наших интересовања и саставни је део општег и хуманистичког образовања и васпитања које је неопходно човеку у савременом друштву. Оно није вредносно неутрално, јер је потребно развити позитиван однос према физичким активностима и спорту, нарочито код деце. Потребно је да се сазнања која се стичу у васпитно-образовном процесу прихвате и уграде у лично понашање и непосредно примењују. Та знања имају двоструку функцију. Прво, човек стиче знање о смислу и садржају физичких активности, упознаје себе и своје моторичке способности; и друго, вежбањем подстиче и развија своје физичке потенцијале, радну способност и побољшава укупно своје здравствено стање. Ове карактеристике физичког васпитања изражавају се истовремено и на друштвеном плану, јер здравствено стање нације у великој мери зависи од друштвеног уређења наставе, васпитно-образовних циљева и садржаја у физичком васпитању, као и начина њихове реализације. Већ дуже време је изражена тенденција потискивања физичког васпитања из школа, што се чини смањењем броја часова и импровизацијом наставе из овог наставног предмета, а из универзитетског образовања оно је потпуно искључено. Уместо наставе физичког васпитања у школи, све се више намеће &qуот;култура теретане&qуот;, као чинилац конзумистичке културе потрошачког друштва и нов стил живота у коме се истиче естетска репрезентација људског тела, као и различите вредности нових поткултура. Овај вид
физичке културе је непосредно повезан са индивидуалним афинитетима и амбицијама,
 али је у суштини удаљен од генеричке суштине физичког вежбања и спорта, јер култура теретане свој однос према људском телу све више везује за медицинску и фармацеутску пажњу, козметику, начин ишране и инстант програме за мршављење. Зато култура теретане, без обзира на многе своје позитивне ефекте, не може никако надоместити организовану физичку културу у друштву која своје упориште мора наћи у настави физичког васпитања, континуираног вежбања и школског спорта.