Интернет издање - архива
Штампа

Јединство- интервју -Проф. др Божидар Милошевић, декан Пољопривредног Факултета Приштина- Лешак

Постављено Локалне вести са КиМ

С почетка 2000-их година рад Пољопривредног Факултета Приштина- Лешак одвија се у Лешку, на крајњем северу Косова и Метохије. Како видите све ове године од дислокације Факултета и колико је то утицало на ваш рад? Свих ових послератних година, Пољопривредни факултет Универзитета у Приштини је улагао огромне напоре да у тешким условима одговори на све задатке, који пре свега произилазе из основних постулата постојања једне такве институције. Након доласка на север наше покрајине, уз велику помоћ наших, тада домаћина, а сада комшија, успели смо да упристојимо услове рада, те да затим и пређемо у фазу стабилизације и унапређења свих сегмената наших активности.
Међу првима смо одговорили на строге услове новог режима акредитације факултета у систему Републике Србије, иновирали студијске програме, акредитовали се и као научно- истраживачка организација и започели са реализацијом великог броја научних пројеката, организованих од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и
Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Данас, после свих ових година, може се рећи да је Пољопривредни факултет озбиљна институција са великим потенцијалима и од великог значаја за овај регион, не само у смислу едукације младих људи, већ и у смислу активне партиципације у реализацији развојних пројеката. Ни после оволико година немате адекватне услове за одвијање наставе и практичан рад студената. Шта су највећи проблеми?
Највећи проблем је недостатак адекватног простора за одвијање наставе, као и простора за смештај и ишрану студената. Пољопривредни факултет је у последњем периоду обавио куповину градског грађевинског земљишта у Лешку, са намером изградње поменутих објеката, у чему очекује учешће и помоћ од надлежних
институција. Чињеница је да постоји велико разумевање руководства Универзитета и Студентског центра, па смо оптимисти у погледу изводљивости планираних активности. Практична настава студената се одвија несметано, нарочито за студијске програме биљне производње, који се са својим професорима редовно налазе у пољу. Осим тога, на скромном, по величини, имању факултета, студенти су засадили и одржавају велики број врста воћа и сорти винове лозе, а у пластеницима производе различите повртарске културе, где стичу додатна знања и капацитете за тимски рад. Остаје проблем опремања лабораторија савременом опремом, како за потребе научно-
истраживачког рада, тако и за извођење лабораторијских вежби. Током ових година смо успели да створимо основне услове за ове активности, а пре свега захваљујући међународној православној хумантарној организацији ИОЦЦ, која је Факултету донирала вредну опрему за анализу земљишта и сточне хране, којој ,користим прилику,
да се јавно захвалим у име свих студената и запослених. Међутим, све то тек треба унапредити и ојачати капацитет факултета да са својим наставницима и студентима активно допринесе унапређењу пољопривредне производње и здравствене безбедности произведене хране на овим просторима. Потпуно сам сигуран да
ћемо у томе и успети и да се у том смислу можемо ослонити на наше надлежн институције. Пољопривредна производња овде у долини Ибра, подно Копаоника , на овом претежно брдско- планинском подручју увек је била екстензивног карактера, и карактерише је углавном разноврсна производња у мањем обиму. Шта је потребно
да се млади пољопривредници едукују, да се орјентишу на једну производњу, удружију се и производе за тржиште?
Проблем екстензивне пољопривредне производње и недостатка капацитета фармера да се ухвате у коштац са проблемима савременог тржишта није карактеристична само за подкопаонички крај, већ је одлика и осталих региона наше покрајине. Током реализације различитих пројеката, на терену, наставници факултета су дефинисали основне смернице развоја пољопривреде на Косову и Метохији, при чему се едукационој компоненти даје највечи значај. Један од основних проблема представља ерадикација перцепције идеје задругарства и удруживања, која је заостала из периода комунизма, где је та идеја заправо коришћена за осиромашење пољопривредника.
Имајући у виду да је основни развојни потенцијал нашег становништва на Косову и Метохији управо пољопривреда, потребно је дефинисати стратегију развоја са јасним циљевима, узевши у обзир природне услове појединих региона за одређену врсту производње. При томе, акционим планом потребно је предвидети кораке и утврдити индикаторе успешности реализације. Управо, оно што јесте саставни део вашег питања, едукација представља суштину једне такве стратегије. Поред дефинисања правца производње, потребно је урадити карту плодности земљишта и направити план
искоришћавања капацитета, уз едукацију произвођача у правцу апликације најновијих технолошких достигнућа, али и у правцу наступа на тржишту и искоришћавања снаге удруживања. Неопходно је да се током процеса едукације фармерима представе најбољи примери удруживања и бенефита које фармери имају од таквих околности, а
таквих примера има много, где удружени фармери набављају јефтиније инпуте, а на другој страни представљају јаког и пожељног партнера на тржишту. Нас радује, да управо на овом терену има много изузетно младих успешних фармера, који су препознали велике могућности у пољопривреди. Управо је такве примере потребно промовисати, али истовремено и подржати, што са наше стране сигурно могу да очекују.
Образујете високообразоване кадрове за рад у пољопривредној производњи. Колико би њихово упошљавање и останак на овом подручју поправило укупну слику пољопривреде као гране привреде која се помиње као кључна за развој овог краја?
Генерално посматрано, досадашње могућности запошљавања кадрова са завршеним студијама пољопривреде, биле су врло мале. Међутим, са свеукупно присутним инвестицијама у пољопривреди наше државе, као и са све већим
подстицајима од стране Владе Републике Србије за бављење пољопривредном производњом, значајно се осећа и пораст тражње за кадровима. Пољопривредни факултет спроводи стратегију праћења свршених студената у каријери, и са поносом можемо рећи да је највећи бој наших студената нашао своје место управо у струци и
присутни су и у великим компанијама, на најодговорнијим позицијама. Сматрам да ће се реализацијом развојних активности на овим теренима значајно повећати тражња за кадровима различитих профила, инжењера сточарства, воћарства и виноградарства, заштите биља итд. Факултет тренутно дефинише план научно-истраживачких пројеката у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, где желимо да имплементирамо систем прогнозно-метеоролошке службе, са савременим информационим системом обавештавања и едукације пољопривредних произвођача. На тај начин би било извршено иницијално повезивање произвођача, као нуклеус
будућих већих гранских удружења, а које би кроз реализацију научних пројеката, што се не може сматрати „паралелним институцијама“, уживало подршку својеврсне саветодавне службе. Један од основних циљева једног оваквог пројекта јесте да управо свршени студенти нашег факултета са ових простора буду носиоц тих активности, који би поред финансијског подстицаја да остану на својој дедовини, били у прилици да константно уче, надграђују се и постану реални стубови развоја пољопривреде. Мислим да је то и прави одговор на ваше питање о нашем виђењу
значаја високобразованих кадрова за кључну компоненту развоја ових простора. При крају смо још једне наставне године, а за који месец очекује се упис нове генерације бруцоша. Шта препоручује овај Факултет младима који имају у плану студије пољопревреде?
Пољопривредни факултет препоручује студије пољопривреде, не само онима који то планирају, већ свима онима који желе да на најбољи и вероватно најлакши начин пронађу запослење у реалном сектору. Свима бих поручио да је Пољопривредни факултет средина у којој се осим знања и вештина потребних за стручни и научни рад,
стичу и она права животна искуства и најлепша пријатељства. На пољопривредном факултету не очекују вас ваши професори, већ ваши партнери и сарадници, који ће вам помоћи да спознате да је циљ студирања знање, а диплома потврда стеченог знања.