ОПШТИНА ШТРПЦA

Не одустају од одбране рекa

 

Срби и Албанци удружени против израдње мини хидроелектрана. У викенд зони се свакодневно граде нови објекти чији су власници Албанци. У Ски центру спремни за зимску сезону али недовољно снега спречава љубитеље белих спортова да уживају у зимским чаролијама на „снежном покривачу”. Много стамбених јединица у новосаграђеним објектима у Драјковцу и на улазу у насељу Штрпце, као и објекат планиран да буде болница неусељено и зјапе празни

 

Све на први поглед у Штрпцу, једној од општина на Косову и Метохији, у којој српско становништво од укупне популације чија се бројка креће око 12.000 чини већину и износи око 10.000, изгледа уобичајено, без неких значајнијих промена у односу на лане. Крај је децембра. Беле се врхови Шарпланине, те прелепе краљице међу планинама. У Ски центру „Брезовица”, тврде, одрадили све неопходне припреме за почетак зимске ски сезоне, чији је почетак планиран за 25. децембар. Међутим, кажу, нису велики оптимисти да ће љубитељи скијања и других белих спортова моћи да уживају у зимским чаролијама, јер „белог снежног покривача” нема довољно, а судећи према најавама метеоролога неће га ни бити, барем до средине јануара.У контексту разговора о пословању Ски центра „Брезовица” може се чути да ове године није било изражених „притисака” везаних за приватизацију. Ипак, да у Штрпцу није исто као лане, како се то чини на приви поглед, сведоче неки догађаји који су се одиграли у години која је на измаку. Они ће вероватно тек имати одређеног утицаја на живот становништва. Први међу њима јесте наставак изградње мини хидроелектрана (МХЕ) на шарпланинским рекама. Пажњу јавности и Штрпчана, протеклих месеци изазвала је МХЕ која се гради на локацији званој „Обе реке”, на којој се спајају реке Калуђерка и Болованка, притоке Лепенца. Упркос бројним протестима и противљењима у којима су учествовали и Срби и Албанци из Штрпца, изградња није заустављена. Они који се противе градњи МХЕ тврде да ће „терање” речне планинске воде у цеви пресуштити речна корита (а то се већ делом и догодило) и пре или касније пореметити еко систем Шарпланине и угрозити егзистенцију овдашњег становништва. Већ су се због мини хидроелектрана, како кажу мештани неких села у општини Штрпце суочили са недостатком пијаће воде. Они који протестују против МХЕ тврде да неће одустати од тога ни у години која је пред нама. Покушаће да одбране планинске реке и природне лепоте Шар планине, кажу. У општинским структурама тврде да су „немоћни” да зауставе МХЕ , али да ће утицати да се „поштују стандарди у овој области” и да се вода не користи у обиму да угрози еко систем и потребе становништва. У компанији Меткос група из Приштине упорно раде на изградњи МХЕ и не одустају од ње. Неки од мештана Штрпца, Срби, су се чак како се може чути овде заклели у цркви, да компанији која изоди радове неће дозволити да цеви поставе у њиховим приватним поседима. У сваком случају, изградња МХЕ је и даље отворено питање које ће вероватно бити актуелно и у години пред нама, јер није решено.

КУЋЕ У ВИКЕНД ЗОНИ К’О ПЕЧУРКЕ ПОСЛЕ КИШЕ

У такозваној викенд зони, које се од насеља Брезовица пружа у правцу Ски центра ничу нове куће „ко печурке после кише”, како многи то у Штрпцу кажу. То нису више типичне мале викендице, познате из неког времена иза нас, већ праве виле. Власници су Албанци, који су овде купили парцеле. Од неких Срба у Штрпцу „главног кривца” за градњу у викенд зони виде у општинским структрама , за које кажу да могу то да зауставе. С друге стране има и оних који кажу да су криви и Срби, власници парцела који су их продали. У почетку је цена земље у том делу била ниска, сада прелази цифру изнад 1.000 и креће се и до неколико хиљада евра, по једном ару. Било како било, викенд зона је и даље једино место где се интензивно гради, а неки у Штрпцу тврде да се тиме мења етничка структура овдашњег становништва. У 16 села на територији општине, нема много видних нових грађевина. Ту и тамо могу се видети како их многи зову „хуманитарне куће”, које су власницима саграђене средствима из донација или одређених програма градње кућа за социјално угрожене. И даље су две зграде са више стамбених јединица, грађене средствима Владе Републике Србије, у селу Драјковцу, неусељене. Исту судбину деле и три зграде са више десетина стамбених јединица, као и зграда која је планирана да буде болница, на улазу у Штрпце, а грађене су пре неку годину средствима донтаора преко приштинских институција. Усељиви простор зјапи празан. Изнад самог насеља Брезовица, близу цркве Светог Стефана, никле су, такође, стамбене зграде, намењене интерно расељеним лицима, који још живе у скученим хотелским собама, хотела Лахор и Јуниор. Када ће све ове новосаграђене зграде бити усељене, питање је на које се у Штрпцу не може лако добити одговор. У општини кажу да ће то бити у неком догледном периоду, али без ближих објашњења, када ће се то отприлике догодити. – Дошао сам да са родитељима прославим Светог Николу, нашу крсну славу, а онда се враћам у Ниш. Тамо радим на грађевини већ неко време. Завршио сам средњу машинску школу. Нисам имао могућности да студирам, а овде у Штрпцу, није било могућности да се запослим. Морао сам да одем. Није лако радити на грађевини, али мора се. Мора од нечега да се живи – каже, 25-годишњи Стефан Стојковић из села Севца. Није он једина млада особа која се одлучила на одлазак из свог завичаја, како рече,  пре свега „трбухом за крухом”.

МЛАДИ ОДЛАЗЕ ЗБОГ ПОСЛА

– Има доста младих који су отишли. Има и ових што су завршили факултете. Неки иду у Ниш, неки Београд, како се ко снађе. Нема овде посла за младе. Од чега да живимо? Од очевог минималца, да се вечито снебивамо и крпимо крај са крајем. Јел то живот? –пита се Стефан. Слично се може чути и од других младих у Штрпцу, који ће, каже, отићи ако не могу да се запосле и обезбеде сигурнију егзистенцију у свом завичају. Многи млади одлучују се на одлазак из Штрпца, како кажу и у потрази са сигурнијим и бољим животним условима. Не желе да једног дана и њихова деца живе у неизвесности. Када причају о томе имају замерки на услове школовања, услове здравствене заштите, превоз. Има пак и оних, мада та бројка не предњачи, који су одлучни да остану у свом завичају. Неки од њих перспективу виде у развоју туризма. Оптимисти су да ће он доживети своју експанзију и достићи ону некадашњу славу и успех. Има и оних који перспективу виде у развоју пољопривреде и воћарства. Малобројни и у развоју сточарства. Цене малина су, кажу, ове године биле мало веће. Килограм се продавао за евро и по. Они који их узгајају, а има доста таквих, надају се да ће слична цена бити и током наступајуће године. У противном, веле, почупаће саднице малина, јер ако цена буде на нивоу прошлогдишње, а то је испод једног евра, неће се исплатити бавити се малинарством. – Ја се сналазим добро. Имам своју столарску радионицу и од тога издржавам породицу и себе. Може да се живи пристојно, али има доста оних који не могу да се снађу и одлазе – каже Миле Нешић из села Јажинца. Здравство и школство у Штрпцу су у току ове године функционисали, без значајнијих промена и новина. У здравству кажу и даље имају потешкоћа у раду, пре свега због недостатка лекара опште праксе. У десетак сеоских амбуланти, лекар долази једном недељно или уопште не долази. Ипак, Штрпце, у години на измаку, изгледа не много другачије у односу на лане, али промена овде има, нажалост не много на боље, само ако се мало „загребе” у реалност живота овде. С.И.

Подели на: