Остало 140 српских домова

Почетком године у граду рођена једна српска беба, а прошле ниједна. Млади Срби одлазе изван Косова и Метохије у друге делове Србије. Град у потрази за послом напуштају и Албанци

 

Косовска Каменица је једна од малобројних градских средина на Косову и Метохији у којој се Срби  након 1999. године не могу на прсте избројати иако се њихов број из дана у дан смањује.

– Прошле године у самом граду није рођена ниједна српска беба. Ово године родила се једна девојчица – каже протојереј Срђан Миленковић, један од двојице пароха у двема косовскокаменичким парохијама. Додаје да у граду има према његовој евиденцији 140 живих српских домова.

– Кад ми неко дође ујутру на врата или кад ми зазвони телефон рано изјутра, одмах знам да је у питању опело и да ћу можда затворити још један српски дом и много ми је тешко кад се то догоди, а нажалост догађа се свакодневно, нарочито у оклоним српским селима која гравитирају према граду и припадају општини Косовска Каменица. Има много старачких домаћинстава и у селима, али и у граду и нажалост много је више сахрана него крштења и венчања – истиче свештеник Срђан који са породицом живи у парохијском дому при цркви Светог Николе у Косовској Каменици. У насељу око цркве у овом граду у коме је до 60-тих година прошлог века српско становништво било већинско, живи и највећи број преосталих Срба. Такође, већа концентрација српских домова је у насељу званом „Преко реке”.

Новчана давања из Србије им живот значе

На питање како живе, већина Срба у Косовској Каменици, која се помиње под именом Каменица још у средњем веку као место које је било везано за ондашњи моћни привредни центар Ново Брдо, рећи ће вам да се сналазе ко како може. Међутим, исто тако истичу да није новчаних давања из, како кажу, Србије пре свега, живот би им био много тежи. Некима тај новац који добијају од стране Републике Србије и живот значи. Како кажу кад би их „Србија отписала” онда би им егзистенција и опстанак био доведен у питање.
Ипак, може се чути и то да је већина радно способних Срба у Косовској Каменици без запослења. То је један од разлога зашто млади из овог града напуштају свој завичај и одлазе изван Косова и Метохије углавном у другим деловима Србије.

– Радим у кафићу,  јер нема другог посла, али не верујем да ћу остати овде. Гледаћу да одем одавде, док сам још млад да се снађем – каже 22-годишњи Никола Тасић. Слично се може чути и од других младих Срба у Косовској Каменици. У овом граду њихов живот је прилично скучен. Могућности за посао су им готово никакве, а такође и за разоноду и забаву.
Од недавно у српској улици код цркве функционише невладина организација под називом КРИК. Циљ ове организације је како каже њен координатор Немања Васић, промоција културе и науке и едукација младих. У складу са својим могућностима они покушавају да укључе што више младих у своје активности. На територији града постоји и КУД „Крива река” која такође у своје активности укључује један број младих Срба. Ипак, све је то, може се чути од младих у овом граду, недовољно.

– Приметно одлазе и млади Албанци. И њихов број се смањује. Нема посла ни за њих – каже парох Миленковић.

Плаћање и у динарима и у еврима

У Косовској Каменици је некада функционисало неколико моћних производних предузећа. Ситуација се у овом домену променила. Примат су преузела трговинска предузећа која запошљавају ограничен и много мањи број људи.

Оно што пада у око кад дођете у Косовску Каменицу јесте то да  у осим у неколико већих трговачких маркета као што су „Вива”, „ЕТЦ”, „Хаљити” у већини других продавница чији су власници Албанци може се платити и у динарима, осим у еврима. Ово није ситуација у већини других средина на Косову и Метохији где је већинско становништво албанско.

На питање какви су међунационални односи у Косовској Каменици пре свега између Албанаца и Срба, а у овом граду има и Рома, већина Срба ће вам рећи да свакодневно нема изражених тензија. Међутим, истичу да увек кад се нешто, како веле „закува на политичком плану” на другим нивоима, кад на пример, „крене нешто наопако” на северу Косова и Метохије, или негде другде, а тиче се Срба и Албанаца онда се то одражава и на однос Срба и Албанаца у Косовској Каменици. У тим моментима осећа се нека тензија, кажу овдашњи Срби.

Руси их сачували непосредно после рата

На нашу констатацију да је Косовска Каменица град у коме је одмах након рата било мање тензија на међуетничкој основи него у другим срединама на КиМ, многи Срби у овом косовскопоморавском граду су другачијег мишљења.

– Да овде нису дошли Руси, ми би много горе прошли. Овде су били руски војници. Ово је био њихов сектор. И ја мислим да је велика грешка што су отишли – истиче један млађи Србин.

– Не пишите ми име. Није баш потребно да се напише моје име, али верујте ми да ово што сам рекао мисли већина Срба овде. Било је, како није било тензија. И  на нашој територији било је убистава Срба у току и након рата. Исто тако 17. марта 2004. овде нису цветале руже. Било је напада на Србе – додаје исти.

 

У граду у насељу код цркве раде четири српска угоститељска објекта. Једна кафана и три кафића. Робом широке потрошње косовскокаменички Срби се снабдевају код Албанаца и на овдашњој мешовитој пијаци која функционише петком и која је позната по томе што већ дужи низ година робу једни поред других продају и Срби и Албанци.

Срби из овог града када су у питању здравствене услуге  одлазе у амбуланту која функционише у оквиру здравственог система Републике Србије у којој се пружа основна здравствена заштита. Ретко када неко оде у неку од албанских амбуланти. Када је у питању здравство овде се поверење  између Срба и Албанаца изгледа тешко враћа.

– Ја се надам да уз Божју помоћ неће доћи дан када ће Срби у овом граду моћи на прсте да се изброје. Даће Бог да се њихов број увећа – каже свештеник Миленковић.

С. И.

 
Подели на: