понедељак, 16. септембар 2019. | 04:32

Осветљавање историје

Косово и Метохија у политици великих сила 1896- 1908. књига Весне Зарковић.

Истраживање у овој књизи везано је за временски период од 1896 године до 1908 године. За временске границе узете су две значајне , ако не и преломне године у историји Османског царства и Балкана.

Оно што је интересантно, ауторка и сама каже, књига је настала на простору Косова и Метохије, после драматичних догађаја из најновијег периода наше историје, али сличности са дешавањима од пре једног века су више него очигледне, што је с једне стране олакшало, а с друге, отежало израду ове монографије. Издавач је Институт за српску културу Приштина- Лепосавић.

Лепосавић, 25. Јуна- Из рецензија бележимо, да је рукопис књиге”Косово и Метохија у политици великих сила 1896- 1908. ауторке Весне Зарковић, посвећен је једној од великих тема српске историје. У добу после обнове Србије и Црне Горе , Стара Србија, у чији састав улази Косово и Метохија, постала је погранично подручје Османског царства, окренуто према одметнутим српским државама.

Зато је, после Велике источне кризе и ратова 1875-1878, пошто су Србија и Црна Гора стекле независност, на Косову и Метохији спроведено планско уништавање српског, православног становништва. У томе се Османско царство ослањало на Албанце , чијим је насељавањем требало учинити Косово и Метохију етнички чистим , муслиманским територијама.

Систематичност и обухватност овог рукописа проистиче из чињенице да је реч о докторској тези, прилагођеној форми научне монографије. Ауторка се ослањала на необјављену архивску грађу, која се чува у Архиву Србије и Архиву Југославије , као и на објављене документе и наративне изворе разноврсног порекла. У исто време, проучила је и искористила све оно што су пре ње , на блиским темама, урадиле генерације историчара. Монографија се издваја, целовитошћу, детаљном реконструкцијом појединости, сређеним и јасним приповедањем, каже се у рецензији.

И данас је тема Косова и Метохије најактуелнија тема политичких дешавања не само у нашој земљи, већ су за решење питања Косова и Метохије заинтересоване и најмоћније силе на свету. Од ове књиге научни кругови ће имати користи , док ће читалачка јавност из ње моћи много тога да научи.

Као закључак из рецензија издвајамо и то да је ауторка на страницама овог рукописа износила занимљиву тезу да су сукоби народа који су живели на простору косова и Метохије били мање бурни од расправа и спорења оних великих европских сила које су одувек биле заинтересоване зза то трусно подручје, при чеу су их увек водили сопствени, лични интереси и територијалне аспирације јер се Косово и Метохија налазе у центрлном делу Балканског полуострва.

Весна Зарковић је запослена на Институту за српску културу Приштина – Лепосавић, а ова књига је унеколико измењени текст докторске дисертације ,, Косово и Метохија у политици великих сила крајем XИX и почетком XX века, одбрањене на Филозофском факултету у Бањој Луци, пре пет година. Књигу је посветила ћерки Миони.

У предговору књиге се између осталог каже, да је територија Косова и Метохије , као саставни део Старе Србије, због свог геостратешког положаја често била предмет интересовања и аспирација разних заинтересованих страна. Ако бисмо потражили када су се јавиле прве такве аспирације, уз сву свест да нећемо открити праву истину, потрага би нас сигурно одвела далеко у прошлост. Иако то и није задатак ове студије, проблем се сам по себи намеће. Разлог за то лежи и у савременим догађајима који су Косово и Метохију поново ставили у жижу интересовања , не само због новог ратног окршаја, већ и због покушаја нових тумачења догађаја из прошлости.

Савремени догађаји као да понављају ситуацију од пре једног века, па је можда и то навело бројне аутора различите провинцијенције да се позабаве овом темом и да корене савремених збивања траже у прошлости, дајући своје виђење тих догађаја. Неки су отишли толико даалеко да својим тумачењем врше ревизију појединих иссторијских процеса. Иако историчари нису сагласни по питању цикличности историјских збивања , не можемо а да не приметимо да се тема Косова и Метохије у међународнимм односима с времена на време изнова јавља.

У предговору још, између осталог стоји, да је овом књигом обухваћено проучавање Косова и Метохије у политици великих сила крајем XИX и Почетком XX века , често присутном у нашој историјографији да означи период последњих неколико деценија турске владавине на ширем простору Балкана прецизније од Берлинског конгреса до Балканских ратова. За временске границе су узете две значајне , ако не и преломне године у историји Османског царства и Балкана.

Наслов књиге говори и о аспекту сагледавања теме. Наиме, територија Косова и Метохије је била предмет сукобљавања народа који су живели и живе на њој или у њеној близини, али стекли смо утаисак, да је то спорење било мање драматично и оставило слабији траг у историји. Акценат на збивања око Косова и Метохије дале су велике силе , које су, оправдавајући своје ангажовање, користиле ситуацију да се умешају у збивања. Иза тога су стајали њихови лични интереси и територијалне претензије. Намеће се питање, откуда толико интересовање за територију чија је површина 10.887 километара квадратних. Одговор је у њеном геостратешком положају у центру Балканског полуострва , одакле се отварају путеви у разним правцима.

О значају положаја Косова и Метохије најбоље се изразио почетком XX века Михаило Вујић, председник Владе Краљевине Србије , који у писму упућеном Гаври Вуковићу , министру иностраних дела Црне Горе , каже,, …ко влада Косовом , тај има кључ од Македоније’’.

Како су се најмоћније земље односиле према Косову

Из предговора издвајамо да је ,,територија Косова и Метохије , поред сопствених вредности, добијала на значају и у корелацији са ширим окружењем , па када томе додамо историјске прилике , сасвим је разумљиво толико интересовање бројних држава. Предмет ове књиге је управо проучвање како се политика најмоћнијих држава тога времена , због чега носе епитет велике силе, одражавала на збивања на простору Косова и Метохије. Велике силе су крајем XИX и почетком XX века биле Русија, Аустроугарска, Француска, Енглеска, Италија и Немачка и оне су значајно утицале на збивања на овој територији. Али и баканске државе су имале своје интересе и планове у погледу територије Косова и Метохије.
Све ове историјске чињенице и околностти сабране су у књизи са прецизним историјским чињеницама сакупљаним у Архиву Србије и Архиву Југославије у Београду и широком прегеду литературе.
Саџински књига је поделхена на седам целина и осми закључак. Превод на енглески језик урадила је Бранка Алексић Хилл, а на руски језик Раиса Цветковић.

В.Вукојевић

Подели на: